Dolari agenta Viljolda

DOLARI, ili neki drugi tajnoviti porivi, nisu dali mira Gustavu Viljoldu, Amerikancu kubanskog porekla, da svoje staračke dane i zarađenu penziju u službi CIA potroši u svom udobnom stanu u Majamiju, gde je nastanjen od pre pola veka.

Viljoldu je 71 godina. Pobegao je sa Kube kada mu je bilo 22. Pobegao je jer je pripadao onim slojevima kubanskog društva zbog kojih je Kastro krenuo u revoluciju i pobedio ih.

Na Floridi je, kao i mnogi drugi kubanski politički emigranti, bio aktivan u zavereničkim pripremama za rušenje Kastrovog režima.

Aktivan i proveren, Viljoldo je rano ušao u redove agencije CIA, i to u onaj njen ogranak koji se bavio Latinskom Amerikom, pre svega sprečavanjem otvaranja revolucionarnih žarišta na zelenom kontinentu, čime se Kastro u ono vreme zanosio.

Tako se u leto 1967. godine Viljoldo našao u Boliviji na specijalnom zadatku da, zajedno sa grupom agenata CIA, američkim vojnim savetnicima i lokalnim režimom, zaustavi i eliminiše revolucionarno gerilsko žarište koje je u džungli Bolivije "zapalio" Ernesto Če Gevara, Kastrov prvi saradnik.

Ta američka operacija je, kao što je poznato, "uspešno" okončana, pa je Viljoldo, kao i grupa njegovih drugova iz CIA, dobio posebnu nagradu i vanredno unapređenje.

To je bilo pre četiri decenije. Ali, Viljoldo se sada opet "probudio" i sa staračkim zanosom krenuo u novu ofanzivu, u čijem je središtu opet Če Gevara, ali ovog puta i dolari kojih bi mogao da se domogne, zahvaljujući svom minulom radu.

Viljoldo je u jesen 2007. godine okupio američke novinare da im saopšti "bombu", da poseduje pramen odsečene kose Če Gevare i da namerava da 25. oktobra, u teksaškom gradu Dalasu, organizuje aukciju za prodaju te jedinstvene relikvije, koju nema niko sem njega.

Viljoldo je ispričao i ko je odsekao pramen Čeove kose. On je stigao u Valje Grande dva sata pre nego što su helikopterom doneli telo Če Gevare, koji je u međuvremenu bio pogubljen.

Kako su pokazala kasnija istraživanja, a to potvrđuju i očevici, Viljoldo je u bolnici "Senjor od Malte", gde je Čeov leš 9. oktobra bio izložen na platou ispred perionice, bio glavni operativac za sprovođenje akcije prikazivanja leša Če Gevare. On je u toj gužvi i pometnji, u noći između 9. i 10. oktobra, kada su Čeu odsečene ruke, uzeti otisci prstiju i napravljena posmrtna maska lica, odsekao pramen Čeove kose, koja je još bila mokra od vode i krvi, a da niko to nije primetio.

Pored Čeove kose, Viljoldo na aukciju iznosi i jednu mapu bolivijske džungle, na kojoj je svojom rukom crtao pravce kretanja potere za Gevarom i njegovom trupom. Takođe prodaje i neke fotografije mrtvog Čea, one koje do sada nisu objavljivane.

- I, šta mislite? - insistirali su novinari. - Da li će vam neko za to dati pare?

- Hoće, kako da neće - siguran je Viljoldo. - Če je svetska legenda, možda i najčuveniji i najslavniji revolucionar 20. veka. Zar vi ne znate Amerikance? Pa, oni daju pare za sve šta je retko, čuveno i u trendu. A Če ima prođu...

- I, koliko očekujete?

- Moguće je, sasvim je moguće, da će aukcija dogurati do brojke od sedam miliona dolara - odgovara bivši agent CIA, koji očigledno svoju poteru za Če Gevarom još nije okončao.

Tom Slater, direktor aukcijske agencije u Dalasu, zakazao je aukciju za 25. oktobar te iste godine. On ne deli "finansijski entuzijazam" Viljolda, ali kaže da se u ovakvim stvarima "nikada ne zna" dokle nadmetanje može da stigne. - Če je ikona 20. veka - kaže Sloter. - On svakim danom dobija sve veći oreol slave, što znači da mu skače i cena.

Na aukciji, ipak, nije bilo tako kako se Viljoldo nadao.

- Krećemo sa 95.700 dolara - rekao je voditelj aukcije.

Na ekranu ispred publike bili su pramen Čeove kose, mapa regiona Valje Grande, neke požutele fotografije i kopija otisaka Čeovih prstiju.

- Idemo dalje - rekao je voditelj. - Ko daje 100.000? Sto hiljada dolara, prvi put...

Niko se ne javlja. Prolaze sekundi. - Sto hiljada dolara, drugi put? - pita voditelj aukcije.

Nekoliko trenutaka kasnije, pre nego što će voditelj reći "sto hiljada, treći put", javio se izaslanik Bila Batlera, vlasnika antikvarnice u Rozenbergu, takođe u Teksasu.

On je prihvatio cenu od 100.000 dolara.

Tu je aukcija i stala. Tako se Batler, za ciglo sto hiljada dolara, domogao pramena Čeove kose. Istina, morao je da plati još 19.500 dolara na ime troškova aukcijske kuće iz Dalasa.

- I zašto ste kupili tu Čeovu kosu? - pitali su novinari Batlera.

- Zato što je on mitska figura, njegova slava može samo da raste - odgovorio je, misleći očigledno na to da će i cena tog "suvenira" da raste i da, prema tome, nije uludo uložio pare.

(Nastaviće se)