Molitva svetom Ernestu

U NEUGLEDNOJ školi prizemljuši, u čijoj je učionici sedelo po desetak đaka iz La Igere, u selu usred bolivijske džungle, sada časove drže turistički vodiči, žive i samozvani "očevici" dramatičnih događaja koji su se u toj učionici odigrali 8. i 9. oktobra 1967. godine.

Sada su na "časovima" u toj školi hodočasnici iz drugih krajeva Bolivije, Argentine, Švedske i Francuske, a među njima, naravno i neizbežne grupe Japanaca sa aparatima i kamerama u rukama.

"Video sam ga živog, onog popodneva, kada su ga doneli sa planine", priča novinarima Indios iz La Igere, i živo se unosi u svoju priču, kao da je sve bilo juče. "Bio sam iza ograde i sve sam video. Vuku ga odozgo sa brda, a njemu pali po ramenima pramenovi krvave kose. I odupire se samo jednom nogom..."

Žitelji La Igere, siromašnog sela u bolivijskoj džungli, za koje ni poštari nisu znali da postoji, uhvatili su se za mit Če Gevare kao za dar od neba. Zahvaljujući njemu, ovo selo je ušlo na kartu sveta i počelo na Čeu da zarađuje.

Selo je udaljeno 60 kilometara od najbliže varoši Valje Grande, koja se takođe pročula po Čeu. I taj gradić, od svega 8.000 žitelja, takođe je "bogu iza leđa". U toj varoši je, odmah po pogubljenju, bio izložen leš Če Gevare, da bi se novinari, žitelji i vojnici uverili da je slavni gerilac zaista mrtav.

Put od Valje Grande do La Igere je zemljani, sav u džombama i blatu, krivudav i ide uzbrdicom, pošto je selo na nadmorskoj visini od oko 2.200 metara. Nema javnog prevoza, pa ljudi stižu iznajmljenim vozilima, taksijem, a ima i onih koji u brda krenu peške.

"Je li istina", pitala su dvojica nemačkih reportera taksistu koji ih je vozio u La Igeru, "da ljudi u ovim krajevima veruju da je Če Gevara postao svetac, da pored Isusove, drže i njegovu sliku"?

"Jeste, istina je. I zato vam predlažem da se i vi danas pomolite Bogu i svetom Ernestu da mi nekako stignemo do La Igere. Bez te molitve, nisam siguran da ćemo mi tamo uopšte stići".

Vozač taksija je, očito, hteo da bude duhovit, ali nije daleko od istine kada pominje svetog Ernesta.

"Javio mi se jednog dana iza stene", priča grupi japanskih i francuskih turista Indios Manuel Kortes. "Narasla mu brada, a šake mu na rukama ogromne..."

Japanci slušaju otvorenih usta i ništa ne pitaju, jedino se oglašavaju njihove kamere.

Povodom četrdesete godišnjice Čeove smrti, u La Igeri sveštenici tri crkve - katoličke, budističke i evangelističke održali su službu za dušu svetog Ernesta, najavljujući i njegovo vaskrsnuće.

"Ali, Če je bio ateista?" - primetio je neko od novinara.

"Jeste, odgovaraju meštani, ali on je bio ateista prema onom Bogu koji pripada bogatima, a u tog Boga ni mi ne verujemo. Njegov i naš Bog je drugi..."

U selu La Igera, usred beskrajne selve, nema ničega za gledanje, sem te škole u kojoj je pogubljen Če. U selu, koje nema ni struje, ni telefona, ni vodovoda, nema ničega značajnog sem uspomene na čuvenog "geriljerosa".

Do pre desetak godina i ta "uspomena" je bila prigušena, jer prethodni režimi nisu dozvoljavali da se javno priča o Če Gevari a još manje da se slavi i veliča mit o njemu. Sada stvari stoje drugačije.

"Vodiči" i "očevici", otključavaju sve tajne La Igere. Pojedini meštani, među kojima ima i onih koji, s obzirom na godine, teško da su mogli da se sećaju onog dana od pre četrdeset godina, odvode peške turiste u klanac El Juro, iznad sela. Zaustavljaju se na jednoj zaravni strme kose da bi Japancima i ostalim hodočasnicima, koji slušaju nemo njihovu priču, kazali:

"Evo, baš tu, ispred vaših nogu zarobili su ga, vezali i ranjenog odveli u selo..."

Ispred same škole, na čijem zidu piše "Če živi", seljaci i njihova deca prodaju u teglicama od stakla grumenje zemlje za koju tvrde da je uzeta sa tla na kojem je ležao i krvario Če Gevara.

U međuvremenu, kolone turista stižu u Valje Grande, odakle mnogi produžavaju u La Igeru. Mit o Če Gevari raste i buja i u bolivijskim prašumama. Vešti lokalni turistički radnici već godinama organizuju "Čeovu rutu".

Indiosi iz sela u kojem je pogubljen Gevara, predlažu sada da se njihovo selo nazove La Higuera del Che, Čeova Igera.

Seljaci iz La Igere i okoline, koji su svojevremeno izdali Če Gevaru, sada su ga prigrlili. Novinari namerenici beleže da "očevici" dramatičnih događaja iz 1967. godine, kada je Če zarobljen i pogubljen, naplaćuju po 20, 50, pa čak i 100 dolara za svoju "priču" o poslednjim trenucima gerilskog vođe.

Lik i delo Če Gevare danas u Boliviji, imaju političku, mitsku i komercijalnu dimenziju.

O tome nemilosrdno otvoreno govori Elisio Baronkos, vlasnik jednog lokala u Valje Grande:

"Sada smo ovde svi uz Čea. On je preporodio ovaj siromašni kraj. Indiosi godinama zarađuju na njemu i zaista ga smatraju svecem. U mnogim kućama noću gori sveća za Čea. A onda su ga izdali i za to dobili nagradu! I opet bi ga izdali ako bi kojim slučajem vaskrsnuo, i ako bi im neko za to dao pare..."

(Kraj)