Plemić praznih džepova

ARADSKA porodica Popović Tekelija ukazom ugarskog cara Josifa Prvog 1705. godine dobila je plemićku titulu kao nagradu za ratne zasluge kapetana Jovana Tekelije, ali je njegov praunuk Sava Tekelija proveo detinjstvo u oskudici.

Savini roditelji upleli su se u imovinsku parnicu u vezi sa nasledstvom. Parnica je trajala nekoliko decenija. Uprkos tome, Sava je stekao vrlo solidno obrazovanje, počevši od svog rodnog Arada, pa do univerziteta u Pešti i Beču.

U Aradu je kod jednog učitelja završio srpske škole, a 1770. počeo je da pohađa i nastavu na latinskom jeziku. Roditelji su ga 1775. poslali u Budim da pohađa Višu gimnaziju sa filozofijom. Živeo je sirotinjski. Posle jedne nezgode i povrede morao je da se vrati u Arad, na lečenje. U rodnom gradu, narednih godinu dana slušao je retoriku. Tokom 1779. i 1780. godine vraća se u Budim i posvećuje se filozofiji. Upoznaje Stefana Stratimirovića, koji je tada učio fiziku. Paralelno sa filozofijom, Sava je učio i crtanje. Zavoleo je likovnu umetnost u ranom detinjstvu i često joj se docnije vraćao. Naročito je uživao da slika portrete i pejzaže.

Pošto u Beču, gde se obreo protiv volje svojih roditelja, nije primljen na Vojnu akademiju, u tom gradu dve godine paralelno je slušao predmete iz pravne nauke i učio crtanje, francuski, italijanski i španski jezik. Pohađao je i prirodne nauke, anatomiju, hemiju i botaniku, i matematiku, kao i časove sviranja flaute. Najzad, 1782. godine, u Budimu se upisuje na Pravni fakultet i završava ga tri godine kasnije.

Osvetljavajući iz današnjeg ugla period na razmeđi 18. i 19.veka u Ugarskoj, prof. dr Dušan Nikolić, aktuelni sekretar Matice srpske i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, ističe da se većina visokih srpskih intelektualaca u ono vreme opredeljivala za pravne nauke.

- Na to ih je podstakao carski Dekret o advokaturi iz 1769. godine koji je nalagao da advokatske poslove mogu obavljati samo ljudi sa završenom visokom pravnom školom i položenim advokatskim ispitom - kaže profesor Nikolić.

Posle stupanja na snagu carskog Dekreta, jačao je advokatski stalež, u kojem su vodeću ulogu imali upravo Srbi. Četiri godine posle usvajanja Dekreta, zakletvu je položio prvi srpski advokat Jovan Muškatirović, rodom iz Sente.

Advokatski posao cvetao je prvenstveno u Pešti i Novom Sadu. Upravni i sudski sporovi odvijali su se na mađarskom jeziku, ali kako je u tadašnjoj južnoj Ugarskoj većinsko bilo nemađarsko stanovništvo, najviše klijenata imali su advokati koji su vladali maternjim jezicima stranaka. Srbi su bili najbrojniji, a osim sunarodnika, često su zastupali pripadnike drugih naroda, jer su dobro poznavali njihovu kulturu i običaje.

Ta okolnost, kao i činjenica da mu je porodica u međuvremenu znatno osiromašila, učinili su da Sava Tekelija načini logičan korak i izabere pravnu nauku za svoju profesiju. Bio je odličan student. Studije je okončao 1785. godine. Ali, nije se tu zaustavio. Već naredne 1786, u 25. godini, odbranio je u Pešti doktorsku disertaciju pod naslovom „O uzroku i cilju postojanja države“, pisanu na latinskom jeziku. Time je postao prvi Srbin koji je doktorirao prava i prvi ugarski državljanin sa ovim zvanjem, a da, pri tom, nije bio profesor univerziteta. Ujedno, to je bio i začetak srpske pravne nauke.

Autor nije napisao uobičajenu priču o pravu, „prava radi“, već je u maniru filozofa, služeći se naučnim metodama, otvorio pitanja o odnosu pojedinca i društva, raspodeli nacionalnog bogatstva, položaja različitih društvenih slojeva, ulozi države i njenom odnosu prema bogatima i siromašnima.

- U to vreme nauka još nije bila izdeljena na bezbroj uskih sektora, pa su naučnici bili svestrani - ukazuje na bitan detalj profesor Dušan Nikolić. - Tekelija je nesumnjivo pripadao tom miljeu. Posedovao je enciklopedistički nivo znanja, svojstven najobrazovanijim ljudima tadašnje Evrope.

Tekelijinim putem krenuli su ubrzo i drugi mladi srpski intelektualci. Godine 1803, na Peštanskom univerzitetu doktorirao je Teodor Filipović, koji je ubrzo postao profesor istorije prava na novoosnovanom Pravnom fakultetu u Harkovu, a zatim i jedan od glavnih ideologa Prvog srpskog ustanka. Filipović, poznat i pod pseudonimom Gligorije Trlajić, zalagao se da Srbija bude dobro uređena, pravna država.

Mladom doktoru prava Savi Tekeliji ponuđeno je da bude sekretar Ugarskog namesničkog veća u Budimu. Bio je to vrlo visok položaj, ali on je ponudu odbio i odlučio da se 1787. godine otisne na svoje prvo putovanje u Rusiju.

Išao je u posetu svom slavnom stricu Petru Tekeliji, istaknutom vojskovođi i carskom general-anšafu, koji je još 1747. prešao u rusku službu. Njemu je Sava posvetio svoj doktorat. Petar je sinovca pozvao u posetu s namerom da ga učini naslednikom svojih velikih dobara u Mirgorodu. Desio se, međutim, nesporazum, pa se Sava, ne postavši stričev naslednik, preko Moskve i Petrograda vratio u Ugarsku.

U Budimu je zatekao svoje roditelje koji su morali da se privremeno presele iz Arada, pošto su se Turci probili u Banat. Ubrzo posle isterivanja Turaka sa tih prostora, Sava Tekelija izabran je za podbeležnika Čanadske županije.

(Nastaviće se)