Duboki ožiljci Slivnice

U to vreme na čelo niške vojne bolnice privremeno je došao čuveni pisac Laza Lazarević, koji je u to vreme bio sanitetski major srpske vojske. On je doputovao u Niš 9/21. novembra 1885. U prvo vreme imao je teškoća oko rešavanja problema smeštaja ranjenika i bolesnika. Pretpostavljenima je javio da je u gradu uspeo da obezbedi 753 postelje, ali da kasarne još nisu spremne za povratak srpske vojske iz Bugarske.

Prvih dana više od osamsto ranjenika upućeno je železnicom iz Niša u Beograd. Lazarević je, ipak, uskoro bio primoran da zabrani dalje transportovanje ranjenika iz Niša. U obe niške kasarne osnovao je „dobro snabdeveno“ operaciono odeljenje. Pretpostavljenima je predlagao da posebne jedinice zaposednu obe kasarne i da pored dr Dimitrija Milićevića i dr Lazara Dimitrijevića, lekara koji su već bili u niškoj vojnoj bolnici, pošalju i dr Stevana Atanasijevića, dr Dimitrija Gerasimovića, dr Antona Zaičeka, dr Jaroslava Kuželja i dr Hirša. Lazarević je za upravnika vojne bolnice preporučio potpukovnika dr Mihajla Markovića.

U to vreme je vojna bolnica u Nišu imala u izvesnoj meri privremen karakter. S obzirom na proširenje njenih kapaciteta, Lazarević je u svom izveštaju nazvao „Velika vojna rezervna niška bolnica“. Radilo se o velikoj ratnoj bolnici koja je delom nastala iz „Stalne niške vojne bolnice“, a Lazarević nije želeo da se od njih formira jedna bolnica.

Osim prvih osamsto ranjenika iz srpsko-bugarskog rata koji su prebačeni u druge gradove kraljevine, i kasnije je deo ranjenika prebacivan sa bugarske teritorije u Pirot, a zatim u Niš i u Beograd. Na put prema Caribrodu bio je upućen vojni apotekar koji je jedinicama delio sanitetski materijal.

U Pirotu je dr Valenta osnovao vojnu bolnicu čiji je kapacitet bio 366 kreveta, ali je ta bolnica morala da bude smeštena čak u devet objekata. Do poraza u ratu i pada Pirota pod vlast bugarske vojske, ta bolnica, čiji su kapaciteti često bili i dvostruko popunjeni, delovala je kao rezervna vojna bolnica kojoj je pridodata Moravska poljska bolnica pod komandom dr Antona Zaičeka.

Brzina evakuacije ranjenika sa granice svedoči koliko je bilo teško stanje na frontu posle poraza kod Slivnice. Već do 12/24. novembra 1885. godine u pirotskoj rezervnoj vojnoj bolnici ostalo je svega 47 ranjenika, od kojih su devetorica bila u tako teškom stanju da evakuacija nije bila moguća. Istog dana iz Niša je za Beograd i Kragujevac u dve železničke kompozicije upućeno više od hiljadu ranjenih i bolesnih vojnika. Major Laza Lazarević je sredinom novembra mogao da izvesti pretpostavljene da u Nišu ima mesta za nove ranjenike, pošto je 2.012 ranjenih i bolesnih vojnika evakuisano.

Pošto je vrhovna komanda premeštena iz Pirota u Niš, u grad su stigle I i II Dunavska bolnica, dve od pet poljskih bolnica koje su se nalazile u pozadini fronta. Sa njima je stiglo 376 ranjenika. Do kraja rata u Niš su došle i dve humanitarne misije, iz Austro-ugarske i Nemačke.

Posle završetka srpsko-bugarskog rata, ukazom ministra vojnog došlo je do promene u sastavu lekara Stalne vojne bolnice u Nišu. Za novog upravnika bolnice imenovan je dr Vladislav Jasjevski. U Niš su prekomandovani sanitetski kapetani dr Jefta Ristić i dr R. Dolmajer, kao i lekarski pomoćnici Andrija Janković i Hristivoje Dimitrijević. Jasjevski, koji je na čelu bolnice ostao sedam godina, zbog svoje blage prirode bio je poznat i kao „vojnička majka“.

Do 1890. godine prilike u Stalnoj vojnoj bolnici u Nišu značajno su se promenile. Njen nekadašnji upravnik dr Mihajlo - Mika Marković, u to vreme načelnik Saniteta srpske vojske, obišao je ovu bolnicu i u „vojnom listu“ objavljeni su nalazi njegove inspekcije. Mala gradska bolnica - Islahana do 1890. godine bila je u vrlo lošem stanju. Zato je u njoj bila smeštena bolnička administracija, apoteka, kuhinja, kao i bolnička četa. U zdanju kod Ćele-kule, truli podovi i loš smeštaj činili su boravak bolesnika nepodnošljivim. Dr Marković je predviđao da bi Islahana morala da bude iseljena još iste godine, a da kapaciteti bolnice kod Ćele-kule, zajedno sa tri novopodignuta paviljona, nisu više dovoljni za potrebe Niškog garnizona, pošto je u njima moglo biti smešteno svega sto pedeset bolesnika, a stvarne potrebe iznosile su oko trista.

POUČAVAO NAROD

DR Jaroslav Kuželj rođen je 1846. u Najsorgenu u Češkoj. Medicinu je završio u Beču, 1875. godine. Iste godine je sa grupom sunarodnika prešao u Srbiju. Početkom 1878. obavljao je dužnost upravnika Stalne vojne bolnice u Nišu. Potom je radio kao opštinski lekar, najduže u Čačku. Prvi je srpski lekar koji je upotrebio mikroskop u kućnoj laboratoriji.

Radio je i kao narodni prosvetitelj. Narodu čačanskog kraja slao je pouke, kao što je „Pouka o gušobolji“ iz 1888. i „Pouka o srdobolji“ iz 1905. godine. Posebno se bavio suzbijanjem polnih bolesti, vodio je spisak prostitutki koje su morale redovno da budu podvrgnute pregledima. Dr Kuželj je bio prvi lekar u sreskoj bolnici u Gornjem Milanovcu. Čačani su dr Jaroslava Kuželja proglasili počasnim građaninom i njegovim imenom nazvali jednu ulicu. Umro je 1928. godine.
(Nastaviće se)