Dalas u režiji mafije

MALO pre atentata, Osvald je otputovao u Meksiko Siti - da bi u sovjetskoj ambasadi KGB-u ponudio Kenedijevo ubistvo?! Ili je američka tajna služba izmislila vezu između Osvalda i Kube kako bi komunističkoj predstraži pred kućnim vratima SAD podmetnula ubistvo Kenedija? Kako se to odnosilo na Osvaldove dvojnike, koje je tajna služba navodno angažovala da bi Osvalda prikazala kao prikladnog žrtvenog jarca za ubistvo Kenedija, za koje je, u stvari, odgovorna tajna služba? Branitelji Vorenovog izveštaja, međutim, njega predstavljaju samo kao politički smetenu osobu.

Do spekulacija je moralo da dovede i Osvaldovo ubistvo. Da li je sumnjivi kriminalac Rubi zaista delao zbog lične odvratnosti prema ubici predsednika i sažaljenja prema njegovoj udovici ili ga je platila tajna služba ili mafija? I da li je stvarno 1967. godine umro od raka ili je ućutkan?

U potrazi za onim ko se krio iza ubistva, u slučaju da Osvald nije bio jedini počinilac ili samo žrtveni jarac, u obzir je došlo više različitih mogućih objašnjenja. Da li je Lindon B. Džonson sa svojim teksaškim vezama sklonio Kenedija kako bi konačno sam postao predsednik? Da li je američka mafija htela da smakne Kenedija da bi se osvetila za antimafijašku kampanju predsednikovog brata Roberta? Ili je CIA ubistvom želela da spreči da predsednik Kenedi ukine međunarodnu tajnu službu? I da istovremeno nakače Kubi ubistvo i time omoguće invaziju na Karipska ostrva, koja je u Zalivu svinja tako sramno propala?

Druga teorija usmerava svoju pažnju na proizvođače naoružanja koji su enormno profitirali od Hladnog rata i rata u Vijetnamu i koji su iz poslovnih razloga osuđivala Kenedijevu politiku - i zaista su se oba sukoba nastavila posle Kenedijeve smrti. Isto tako, Hruščov je mogao da da nalog KGB za Kenedijevo ubistvo, kako bi se revanširao za krizu na Kubi 1962. godine i SAD politički destabilizovao. Ali, da li je onda Hruščov mogao da odobri preteću eskalaciju Hladnog rata? Ili je kubanski moćnik želeo da se osveti za Kenedijev nalog dat CIA da ubiju Kastra? Da nisu iza ubistva možda stajali izgnani Kubanci, koji su bili nezadovoljni zbog propale invazije i Kenedijevom politikom u vezi sa Kubom?

Za veĆinu teorija nisu bili predočeni uverljivi dokazi, čak i ako su okrivljeni stvarno profitirali od Kenedijeve smrti i neki bili u stanju da izvedu ubistvo i da ga na kraju zataškaju. Kod ovakvih teorija zavere uvek se postavlja pitanje kako je moguće decenijama osigurati diskreciju jednog tako velikog kruga učesnika. I sve teorije se mogu manje ili više prezentovati kao verovatne, i katkad imaju znatan šarm - ali one imaju, ne tako često, ideološku i time subjektivnu pozadinu.

Čak i da je Vorenova komisija bila nemarna u toku istraživanja, to se ne mora obavezno smatrati namernim, što automatski ne znači da su rezultati komisije bili pogrešni. Teza o jednom počiniocu ne mora biti tako atraktivna kao opširna zavera predsednikovog ubistva - ali zato još nije opovrgnuta.

Afera dugo neće biti potpuno razjašnjena, kao što ni istoričarima ne stoji totalno sve na raspolaganju od dokaznih materijala u arhivama SAD i u drugim zemljama koje su učestvovale.

Spekulacije o ubistvu američkog predsednika će se, dakle, nastaviti, iako je na kraju 2006. godine u jednoj NjDR dokumentaciji Vilfrida Huismana prezentovana jedna teza kao najverovatnija: ona o uplitanju Kube. Huismanova saznanja ukazuju na to da je kubanska tajna služba iskoristila svojevoljnog političkog smetenjaka Osvalda da bi uklonila Kenedija. Jedno takvo objašnjenje čak je i danas još ideološki napumpano i brzo je pokrenulo žestok otpor protiv toga da se socijalistička Kuba - David, napravi odgovornom za zločin prema Golijatu, kapitalističkim SAD. Ipak, mnoga saznanja govore o ovom rešenju zagonetke o Kenedijevom ubistvu.

Prema svedočenju bivšeg saradnika kubanske tajne službe, "Osvald, doduše, nije bio najbolji, ali je bio raspoloživ". Posle ovog prikaza, pozadina je bio jedan od mnogobrojnih planova atentata CIA na Fidela Kastra koji su razrađeni posle neuspešne invazije u Zalivu svinja 1961. godine. Zbog toga se kubanski revolucionarni vođa osvetio - ali ne pre nego što je SAD izrekao jasno upozorenje, koje je Amerika, međutim, ignorisala.

Osvaldov put u Meksiko Siti služio je za dogovor sa kubanskom tajnom službom, koja je mogla slobodno da dela u Meksiku, i za predaju honorara od 6.500 američkih dolara. U Meksiku su posle ubistva aktivni FBI saradnici upadljivo i brzo opozvani, jer je američka vlada, pod Lindonom B. Džonsonom, odlučila da favorizuje verziju jednog psihopatskog počinioca.

Bela kuĆa se pribojavala unutrašnjih i spoljnih političkih posledica ako istina o uplitanju Kube u Kenedijevo ubistvo dospe u javnost. Pored poniženja velesile SAD od ostrvske komune Kube, demokratski predsednik je morao da se nada naglom zaokretu unutrašnje politike. Osim toga, spoljnoj politici je pretio vojni sukob s neprocenjivim posledicama. Takođe, Kubu je manje pogađala mogućnost da se sazna da je učestvovala u ubistvu koje je potreslo svet. Kastro je postigao svoj cilj i trijumfovao nad SAD. Otada obe zemlje pokušavaju da zataškaju istinu o Kenedijevom ubistvu.

(Nastaviće se)