Mesec u režiji Holivuda

VELIKA zluradost zahvatila je čitav svet kada je 2006. godine američka državna uprava za astronautiku NASA morala da prizna da ne može da pronađe originalne magnetne trake misije „Apola 11“, čime je nestao važan dokaz prvih koraka čovečanstva na Mesecu. Jer, još od prvog spuštanja na Mesec 20. jula 1969. godine, i vesti o šetnji Nila Armstronga i Edvina Oldrina po Mesecu, glasine jednostavno nikako da utihnu. Prema tim sumnjama, američko putovanje svemirom tako je dobro inscenirano da mnogi nisu ni pomislili da se nije ni dogodilo. Začuđujuće je kada se pohod kao jedan od prvih internacionalnih velikih događaja prenosio uživo preko televizije u svim delovima sveta.

Do danas je u Sjedinjenim Američkim Državama i do dvadeset procenata stanovništva ubeđeno da se u ovoj spektakularnoj misiji radilo o ogromnoj savršenoj prevari. Oni veruju da do danas nijedan čovek nije nikada kročio na Zemljin satelit i da je NASA efektno inscenirala „veliki korak za čovečanstvo“ na Zemlji uz pomoć Holivuda. Američka vlada je prevarila svoj narod i svetsku javnost.

Ova omiljena teorija zavere pojavila se neposredno posle televizijskog prenosa širom sveta u kasno leto 1969. i bila je iz dva aspekta posebno forsirana. Prema jednom, mnogi Amerikanci su povodom rata u Vijetnamu i kasnije Votergejt afere smatrali da je njihova vlada sposobna za takvu prevaru. Prema drugom, činilo se da spektakularni naučnofantastični filmovi dokazuju da je takvo insceniranje bilo lako ostvariti.

Teoriju zemaljskog insceniranja spuštanja na Mesec jedna zajednica teoretičara zavere drži u svesti i tu i tamo je „potkrepljuje“ novim dokazima. Pri tom je unutar te zajednice svakako sporna i razmera falsifikovanja. Rezervisane pristalice polaze od toga da se dogodilo spuštanje, a da su snimci o tome falsifikovani.

Među pristalicama teorije falsifikovanja svakako vlada većinsko mišljenje da se spuštanje uopšte nije dogodilo. Razlog tome je činjenica da američka astronautika krajem šezdesetih uopšte nije bila u stanju za tako nešto. NASA pohod u svemir je, u stvari, pedesetih i početkom šezdesetih godina bio pretežno neuspešan, pa se postavlja pitanj kako su te slabosti tako iznenada otklonjene. Štaviše, NASA se nije ni udostojila da astronautima dozvoli da napuste Zemljinu putanju.

JoŠ jedan argument su fotografije i snimci navodnog spuštanja na Mesec koji sadrže jasne indikacije o tome da nisu snimljene u svemiru već na Zemlji. Kao jedna od najpoznatijih indicija, navodi se da se američka zastava astronauta vijorila na vetru, iako na Mesecu nema atmosfere, pa samim tim ni vetra. Zatim se navodi da na snimcima neba iznad Meseca nisu vidljive zvezde, iako su zbog nedostatka atmosfere morale biti jasno uočljive. Američka svemirska uprava je učesnike NASA prevare prisilila na ćutanje, a neke astronaute NASA je čak ubila kako ne bi progovorili. Važni dokazi u korist ovog mišljenja su odbijanje Nila Armstronga da daje intervjue i nesrećna smrt mnogih astronauta sredinom šezdesetih godina.

Ma koliko da je fascinantno bilo ovo razmišljanje, svetska javnost je u slučaju prvog spuštanja na Mesec nasela na veliku prevaru najvišeg ranga, i ma koliko neki argumenti zvučali uverljivo - oni se lako mogu opovrgnuti. Kao u drugim klasičnim teorijama zavere, i ovde se kao dokazi upotrebljavaju indicije, izvlače se pogrešni zaključci i navode naučno neodrživi argumenti.

Ne moŽe, na primer, biti reči o tome da je NASA svojim slabostima bez izuzetka ovladala preko noći. To se, pre svega, prepoznaje po nesrećnoj misiji „Apola 13“, mada je i svemirska letelica „Apolo 11“ za dlaku izbegla sudar sa površinom Meseca. Na fotografijama i snimcima ne mogu se videti zvezde jer je sunce bilo prejako - kao što se zvezdano nebo nad osvetljenim velegradom značajno manje vidi. I američka zastava se nije vijorila zbog povetarca u pustinji Nevade, već zbog Mesečeve sile teže. Čak se i navodno prisiljeno ćutanje onih koji su učestvovali može lako opovrgnuti. Da bi se održala takva prevara, decenijama su morali da se ućutkuju ne samo astronauti već i hiljade drugih NASA radnika. To je jednostavno nezamislivo. Iako je Nil Armstrong odbijao da daje intervjue, drugi astronauti „Apola 11“ su izveštavali o svojim iskustvima sa Meseca. n

NARUDžBENICA

KNjIGA "50 najvećih laži i legendi svetske istorije" može da se naruči na mejl infoŽbook.co.rs ili telefon 063/226-782.

(Nastaviće se)