Novo carstvo mafije

POSLE mesec dana provedenih u Odeljenju za ubistva i dvadesetak „hlađenja“, prepoznao sam, među ostalim uzrocima smrti, a Peć ima najvišu stopu na Kosovu, barem tri motiva koji prouzrokuju pucnjavu.

Ako izuzmemo preminule u saobraćajnim incidentima, neeksplodirane mine i nestručno korišćenje kratkog i dugog oružja, na Kosovu je za razlog nasilne smrti dovoljno da neko želi da te „skloni“ i da ima oružje. Skoro svi na Kosovu imaju oružje, verovatno sakriveno posle povlačenja Srba, ali činjenica je da ga ima svuda.

Kada govorimo o motivima, Kosovari se ubijaju zbog svađa ili razmirica među komšijama, političkih razloga, zbog organizovanog kriminala, mada ima i onog neorganizovanog. Osim što je na Kosovu oružje svuda prisutno, zbog istorijskih, ratnih ili kriminalnih razloga, ta količina oružja je odredila nasilnost balkanskog kriminala, koji je cenjen od mnogih mafija u svetu, pre svega italijanske, koja je gledala na albansku emigraciju - kako u Americi tako i u Italiji - kao na novi resurs koji se pojavio na ulici.

Novi model delinkvencije koji je karakterističan po efikasnosti i brzini delovanja, po neverovatnoj odlučnosti, mogućnosti da svuda stigne, po veštini savladavanja jezika, već tokom sedamdesetih godina prošlog veka iskrcan je na američke i italijanske obale.

Mafije i kriminalne bande su gledale na taj model kao ključ za ulazak na tržište kriminala istočne Evrope, ali i kao način da se uklone veliki međunarodni trgovci drogom.

Raspadom Jugoslavije i nacionalističkim sukobima koji su usledili, organizovani kriminal na Balkanu, posebno onaj na Kosovu, postao je jedan od glavnih protagonista u poslu međunarodnih ilegalnih trgovina. Oružani sukobi na Balkanu, naoružavanje koje im je prethodilo, kao i neodložan zahtev da se pronađu alternativne trase za put droge koje više nisu mogle da prolaze kroz Jugoslaviju, ukazuju na strateški način i ulogu kosovskog kriminala koji je u direktnoj vezi sa geografskim položajem srpske pokrajine, koja je čvorna tačka za ilegalnu trgovinu svega i svačega, a posebno droge.

Pad komunističkih režima i raspad Jugoslavije, između 1989. i 1990, uticali su na razvoj organizovanog kriminala na Balkanu. U tom scenariju albanski kriminal se ističe po svojoj surovosti i organizaciji.

Iako su rasuti uglavnom po Evropi i SAD i loše opremljeni na početku svoje kriminalne karijere, Albanci su za vrlo kratko vreme stekli poštovanje, što im je omogućilo da sami počnu da organizuju međunarodnu ilegalnu trgovinu u kojoj su, do tada, zauzimali marginalnu ulogu. Nepoverljivi i odani međusobno, Albanci podsećaju na sicilijansku mafiju na svom početku. Njihov kodeks časti i društveni sistem su potpuno patrijarhalni, obeleženi bezuslovno pravilima kanuna (običajnog prava). Kriminalne aktivnosti im se šire u svim pravcima ilegalne trgovine: droga, ljudi, oružje.

Albanske granice tokom 1990-1991. su postale najbolji prolaz za ilegalnu trgovinu. Albanski kriminal je već imao mrežu svojih ljudi u svetu koji su bili uključeni u značajne kriminalne organizacije u inostranstvu. Odatle do koordinacije ilegalnom trgovinom - koja je pokrivana dozvoljenim aktivnostima koje su postojale pošto se radilo o višegodišnjim emigrantima - bio je mali korak. Te aktivnosti „pokrivanja“ predstavljale su i predstavljaju i dalje najrasprostranjeniji mehanizam za pranje prljavog novca.

Eksplozija građanskog rata u Jugoslaviji prekinula je 60 odsto trgovine drogom. Jugoslavija je do tada bila glavni tranzit ka Evropi. Albanci su se odmah ponudili za alternativni tranzit za drogu koja dolazi iz Turske i sa Bliskog istoka. Trgovina oružjem, izbeglicama i različite vrste krijumčarenja postale su neke od njihovih aktivnosti.

Iz Turske se preko Grčke stizalo u Makedoniju. Albanci, pošto bi od Kineza kupili kamion, za 500 do 2.500 nemačkih maraka, prevozili bi „robu“ preko Elbasana do albanskih luka Flore, Drača i Sarande. Ta trgovina se povećala od 1992. i stoga se procenjuje da Albanci drže najveći deo trgovine heroinom u Nemačkoj i Švajcarskoj. Kada dođu u inostranstvo, albanski emigranti su najbolja mreža za distribuciju, a istovremeno i za „pokrivanje“.

PUKOVNIK U ŽARIŠTU

ITALIJANSKI pukovnik Antonio Evanđelista, doktor pravnih nauka i magistar kriminologije, radio je na Kosovu u okviru UN od 2000. do 2004. godine. Prvo je komandovao Odeljenjem za ubistva u Peći, a potom je nastavio u CCIU nadležnom za ratne zločine na celom Kosovu. U drugoj misiji bio je šef novoosnovane Flaging and Targeting Cell, koja je koordinisala istrage o organizovanom kriminalu i terorizmu na Kosovu.

Napisao je knjigu o organizovanom kriminalu na Kosovu iz koje objavljujemo feljton „Kosovo u kandžama kriminala“.



NARUDŽBENICA

KNjIGA „Ćele kula Kosovo 2000-2004.“ može da se naruči na mejl izdavača office@novolistampa.com, ili na telefone 064/1470299, 011/3237007. Kupovina u knjižarama „Delfi“ i „Laguna“. Prihod od prodaje knjige namenjen je Dečjoj kući u Gračanici.

(Nastaviće se)