Tači vlada i Drenicom

ORGANIZOVANI kriminal na Kosovu je povezan sa terorističkim delovanjem OVK. Posle rata i povlačenja srpskih trupa, neki od vođa OVK preustrojili su strukture, ljude i sredstva da bi održali ilegalnu trgovinu koja je predstavljala jedan od osnovnih izvora finansiranja takozvane oružane odbrane i koja je baš zbog rata u bivšoj Jugoslaviji prolazila preko teritorije Kosova. Trgovina drogom vezana je za trgovinu oružjem, cigareta, ukradenim automobilima i trgovinu ljudima. Često je trgovina jednim bila protivusluga za drugo. Drugi fond izvora, osim ilegalne trgovine, čine prilozi emigracije iz inostranstva (Evropa i Amerika). Ti prilozi su često išli, i idu i danas, kao pomoć paramilitarnim, terorističkim aktivnostima.

Jedan od fondova finansiranja, kao takav je i priznat, je takozvani Kosovski fond, a od 1999. poznat kao „Fond republike Kosovo“, lociran u Nemačkoj. Fond se sastoji, uglavnom, od dobrovoljnog oporezivanja zarada emigranata u zapadnoj Evropi od tri odsto, ali i od dobrovoljnih priloga.

Izbacivanje Srba i nealbanaca sa Kosova stvorilo je još jedan izvor zarade, a to je izdavanje stanova i drugih nekretnina u srpskom vlasništvu.

Tokom 2000. godine evropski mediji su definisali Kosovo kao „banditski raj“, pre svega zbog trgovine drogom. Dovoljno je pomisliti da su mnogi pripadnici OVK ušli u kosovsku policiju i time omogućili militantnim OVK članovima, koji su ostali u ilegalnim poslovima, da uživaju zaštitu.

Klasičan primer je slučaj podnarednika kosovske policije. Šesta sekcija krivičnog tribunala u Milanu je 15. decembra 2001. osudila Ljuljzima Kastratija na 25 godina zatvora zbog zločinačkog udruživanja s ciljem međunarodne trgovine drogom, posebno heroinom.

Podnarednik je do septembra 2005, bio u službi u policijskoj upravi u Prištini, u Odeljenju za nestala lica. U Milanu je bio povezan sa kriminalnom organizacijom, u kojoj su se isticali članovi klana Alfijeri iz Napulja. Pripadao je grupi čiji cilj je bio međunarodna trgovina drogom, a uhvaćen je u švercu 9,5 kilograma heroina iz Bugarske, preko Grčke u Italiju, zajedno sa Agimom Gašijem i Omerom Mekečijem.

On je regularno bio zaposlen u Unmik policiji, a presuda, koja je deponovana 6. marta 2002, nije mogla da se izvrši jer status Kosova, koje je zvanično srpska pokrajina, nije dozvoljavao izručenje onim zemljama koje su donele osuđujuće presude. Činjenica da administracija UN još nije donela odluku, barem disciplinsku, u vezi sa ovim slučajem, je jasan signal koliko je teško suočiti se sa situacijom koju prouzrokuje politika „brze regrutacije“, što je omogućilo mnogim kosovskim kriminalcima da se uvuku u javne strukture. Ti kriminalci su najbolji instrument nekih kosovskih političara sumnjive i uznemirujuće prošlosti, radi nadziranja lokalnih institucija.

Ne bi trebalo zaboraviti da su neki od tih političara postali, preko noći, od „boraca OVK“ koji su kontrolisali kosovsku teritoriju i ilegalnu trgovinu koja je tuda prolazila, uvaženi predstavnici partija, u sakou i sa kravatom.

Organizovani kriminal na Kosovu deli se na tri najveće interesne grupe: Drenica, Dukađin i Lab. U njima su aktivni neki lideri OVK, koji su ušli u političke organizacije i/ili lokalne kosovske institucije zajedno sa bivšim finansijerima OVK.

Oblast Drenica, koja povezuje Crnu Goru sa Makedonijom preko Prizrena, Orahovca, Kline i Istoka, pa preko Kosovske Mitrovice, u region Šalja, kontroliše istoimena grupa. Grupa „Šalja“ je aktivna na terenu trgovine oružjem, automobilima, ljudima, benzinom i cigaretama. Vodeći eksponenti te grupe su u vezi sa albanskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom. U ovom kraju je jak politički uticaj porodice Hašima Tačija.

Teritorija Peći, Dečana i Đakovice predstavlja teritoriju Dukađin kojom upravlja grupa „Metohija“, aktivna na polju oružja, droge i ukradenih automobila. Krijumčarena roba stiže u Makedoniju, na jug Srbije, u Rašku oblast, i Crnu Goru starim krijumčarskim rutama. U toj oblasti je jak politički uticaj porodice Ramuša Haradinaja, jednog od vodećih ljudi OVK. On i dan-danas ima veliki uticaj u toj oblasti, kao vođa koji se tokom rata dokazao odlučnošću i surovošću, tako da je postao komandant OVK sa najvećim autoritetom, koga su se ljudi plašili.

Oblast Prištine i Podujeva predstavljaju zonu Ljap, u kojoj su, takođe, bivši članovi OVK aktivni na polju ilegalne trgovine. Kao centralna figura ističe se Rustem Mustafa, zvani Remi, bivši komandant OVK blizak Ramušu Haradinaju, koji je prešao u Kosovski zaštitni korpus. Radi se o grupi koja uglavnom trguje drogom i oružjem.

Predstavnici drugih porodica, direktno ili indirektno gravitiraju ka zonama koje kontrolišu ili imaju uticaja na pomenute grupe, takođe se baveći različitim vidovima ilegalne trgovine po celom Kosovu:

Ljuka i Seljimi povezani sa albanskom mafijom, deluju u oblasti Dukađin

Keljmendi, aktivni na teritoriji opštine Peć

Eljšani, na teritoriji opštine Vitomirica, povezani sa porodicom Ljuka i Haljiti

Kitaj, opštine Klina i Istok

Suma i Silja, opština Kačanik, za ilegalnu trgovinu koja dolazi iz Makedonije

Geči i Luštaku, u Peći, Kosovskoj Mitrovici, Srbici i Prištini, Babaljija, u Đakovici, za ilegalnu trgovinu koja dolazi iz Albanije.

(Nastaviće se)