Murići svedok zločina

U JUNU 1999, kada su se završile borbe na granici Kosova sa Albanijom, petorica boraca oružanih snaga republike Kosovo predala su svoje oružje NATO snagama i krenula ka Peći. Među njima su bili: Baškim Baljaj, Sinan Musaj, Redže Osaj, svi rođeni u Dečanima, potom Rame Idrizi i Veselj Murići, rođeni u Peći.

Na putu ka Peći, 24. juna, oteli su ih pripadnici OVK i odveli u selo Ratis, u opštini Dečane, gde su ih tukli, mučili i na kraju ubili. Međutim, Murići je uspeo da pobegne, krijući se u Crnoj Gori. On je naknadno sve ispričao izvesnom Iliru Baljaju, bratu jedne od žrtava. Murići je u novembru 1999. slučaj prijavio Regionalnoj istraživačkoj jedinici iz Peći. Ubrzo, u decembru iste godine, i Veselj Murići je podneo prijavu, tvrdeći da su za sve odgovorni Ramuš Haradinaj i njegov brat Daut.

Posle rata, Ramuš je postao politički lider, i kao takav priznat je u svetu, dok je njegov brat Daut uhapšen na Kosovu zbog ratnih zločina. Petoro ljudi koji su oteti u junu 1999. bili su pod komandom Bujara Bukošija, čoveka bliskog Rugovi, i velikog protivnika Ramuša Haradinaja.

Kada sam došao u odeljenje za ubistva u Peći, Ramuš Haradinaj, bivši zapovednik OVK, koji je kasnije prešao u Kosovski zaštitni korpus, bio je, i još je, predsednik političke partije Alijansa za budućnost Kosova, tada treće partije po snazi, uz Rugovin DSK i Tačijevu Demokratsku partiju Kosova.

Jednog dana, otac Ramuša i Dauta, Ilmi Haradinaj, primio je u posetu nekoliko članova porodice Musaj koji su se, pozivajući se na Kanun, žalili i tražili pravdu zbog ubistva Sinana Musaja. Ubrzo nakon toga, 7. jula 2000, posle oproštajnog prijema kod regionalnog administratora UNMIK Leroja, oko jedan posle ponoći, Ramuš i Daut su se, verovatno pod uticajem alkohola i dobro naoružani, zaustavili u Strelcu, u blizini kuće porodice Musaj. Došlo je do pucnjave tokom koje su oba brata Haradinaj ranjena. Naknadnom istragom otkrivene su brojne čaure na mestu gde se pucnjava dogodila, kao i trag eksplozije granate. Na zemlji je pronađeno mnogo tragova krvi.

Međunarodna policija, koja je došla na lice mesta, pronašla je i oružje Ramuša Haradinaja, poluautomatski pištolj Sadika Musaja i mitraljez „kalašnjikov“ Ak-47 sa municijom. U međuvremenu, ranjeni Ramuš prebačen je u američku bolnicu u bazi Bondstil. Istražitelji iz Peći krenuli su ka bazi, ali nisu mogli da ga ispitaju jer je bio podvrgnut hirurškoj intervenciji. Na povratku iz baze, UNMIK policija je otkrila da je ubijen izvesni Sadri Ahmetčekaj, sledbenik Ramuša Haradinaja, a Besnik Musaj je označen kao mogući izvršilac ubistva.

Posle tih dešavanja, porodica Musaj je optužena da želi da ubije heroja Ramuša Haradinaja, pa je tenzija u oblasti Dečana toliko narasla da smo morali da organizujemo nadzor oko kuće porodice Musaj. Tokom nadzora, zaustavljene su dve osobe koje su posedovale oružje, a od kojih je jedna bivši pripadnik OVK. I u ovom slučaju došlo je do blokade glavnih saobraćajnica, i to one najveće, koja iz Peći vodi ka Dečanima. Stotine ljudi bilo je na ulicama sve dok ova dvojica nisu bila puštena iz pritvora.

Regionalna istražna jedinica je 9. jula 2000. iz Peći obaveštena da je Ramuš Haradinaj prebačen iz Bondstila u jednu američku vojnu bazu u Nemačkoj. Sledećeg dana UNMIK policija iz Gnjilana (tamo je policijom rukovodila brigada iz SAD) dostavila je Regionalnoj istražnoj policiji iz Peći „dokaz“, odnosno garderobu koju je, po izjavama Amerikanaca, Haradinaj nosio u trenutku kada je prebacivan u bolnicu u Bondstilu. Policajci UNMIK tvrdili su da su taj materijal dobili od personala američkog KFOR iz baze Bondstil. Regionalni istražitelji su pregledali fotografije koje su italijanski vojnici napravili na licu mesta odmah posle atentata, na kojima se videlo da Haradinaj krvari i da je garderoba iscepana. Garderoba koju su dobili bila je čista i u potpunosti očuvana. UNMIK policija iz Peći klasifikovala je dokaze kao lažne.

Odmah po povratku iz Nemačke 19. jula 2000, Ramuš Haradinaj je došao u Regionalnu jedinicu u Peći da bi ispričao svoju verziju događaja. Priznao je da je te večeri krenuo u kuću Musaja da bi „porazgovarao“ o problemima koji postoje između dveju porodica. Istražni predmet koji se ticao događaja od 7. jula te godine „parkiran“ je na jednu od mnogih polica istražnog odeljenja u Peći.

Po mom shvatanju, prva stvar koja je trebalo da se uradi jeste da se „ekshumiraju“ neki „hladni slučajevi“, između ostalog i onaj Haradinajev, ako ni zbog čega drugog ono zbog oslobađanja ružnog nadimka „uspavani region“, koji je UNMIK policija u Peći stekla pošto su ga vodili isključivo Amerikanci. Tada mi je Deni poverio da u Peći i Prištini niko ne želi da preuzme odgovornost da istražuje slučaj porodice Haradinaj.

Posle godinu dana saznao sam da je za ubistvo četiri člana oružanih snaga republike Kosovo uhapšena, u junu 2002, i osuđena grupa „Dukađini“ ili „Dukađini 5“, koju su činili: Daut Haradinaj, Ahmet Eljšani, Idriz Baljaj, Ramuš Sahmetaj i Bekim Zekaj.

(Nastaviće se)

NARUDŽBENICA

KNJIGA „Ćele kula Kosovo 2000-2004.“ može da se naruči na mejl izdavača office@novolistampa.com, ili na telefone 064/1470299, 011/3237007. Kupovina u knjižarama „Delfi“ i „Laguna“. Prihod od prodaje knjige namenjen je Dečjoj kući u Gračanici.