Partneri Koza nostre

AMERIČKE i evropske obaveštajne agencije smatraju da je, zajedno sa turskom, albanska kriminalna grupa s Kosova najveći krijumčar droge u Evropi. Te grupe, veoma nasilne, tokom osamdesetih godina tako su se organizovale da su postale pretnja za pravni sistem koji ih je proganjao. Time se dokazala snaga albanske mafije i u SAD.

Još od sredine devedesetih godina, albanski kriminal u SAD podržavao je OVK na Kosovu putem stvaranja fondova za nabavku oružja. U početku je taj proces bio tajni, da bi kasnije postao jedan od operativnih ogranaka takozvanog Fatherland Callsa, fonda osnovanog radi finansiranja OVK. Drugi način finansiranja bili su prilozi emigracije, koji su se u inostranstvu organizovali i putem Interneta, spajajući sve Albance putem mejling lista koje su albanska društva u svetu imala.

U suštini, i-mejlom su se obraćali svim Albancima koji su bili na listi, tražeći pomoć zbog „naše stvari“. U jednom slučaju, Tomas Kunan se pozvao na intervenciju nemačkih i švajcarskih vlasti, koje su zatvorile račune OVK, pozivajući u pomoć američke Albance i dajući im broj računa 0617008215. Osim finansijske pomoći, tokom rata su odlazile i humanitarne pošiljke, oružje i dobrovoljci iz Amerike, koji su se pridruživali OVK, a koji su na terenu formirali takozvanu Atlantsku brigadu.

Američke obaveštajne službe videle su opasnost od „kolumbijskog sindroma“ u Evropi, s pretnjom da albanski kriminalci uzmu u ruke kontrolu oblasti u kojima žive Albanci.

Zabeleženo je da je politička klasa dobijala finansijsku pomoć od ilegalne trgovine. Demokratska partija Albanije je davno bila osumnjičena da prima pomoć od organizovanog kriminala s Kosova i iz Makedonije. Partija za demokratski prosperitet i druge albanske političke organizacije u Makedoniji, kao što su Nacionalna demokratska partija i Albanska partija Kosova, bile su pod sumnjom da primaju „opran“ novac. Jedan od načina „pranja“ su donacije i prilozi emigracije. Interpol procenjuje da u Evropi kosovski Albanci pokrivaju više od 80 odsto tržišta heroina i da su kao trgovci prisutni u polovini evropskih zemalja, što na mesečnom nivou iznosi od četiri do šest tona heroina.

Statistika pokazuje da su 1997. godine 14 odsto dilera droge bili Albanci. Međutim, dok su ostali uhapšeni u proseku imali dva grama heroina po čoveku, Albanci su u proseku, u trenutku hapšenja, imali 120 grama.

Američka DEA potvrdila je da je droga koju kontroliše albanska mafija bila, i nastavlja da bude, na drugom mestu po trgovinu u svetu. Organizacija French Geopolitical Drug Observatory objavila je izveštaj kojim je objasnila ulogu Albanaca u trgovini drogama i oružjem, a to je dopunjeno brojevima Albanaca koji su uhapšeni u Evropi zbog šverca droge, čijom zaradom su kupovali oružje za OVK. Istu informaciju je potvrdila i Evropska unija tokom sastanka u Briselu 1994. Nemački inspektori iz odeljenja antidroge otkrili su da su Albanci organizovali jednu od najvećih međunarodnih mreža droge u Evropi, a prihod od prodaje je išao na račune u 200 privatnih banaka.

Danas albanska mafija u Italiji, po nasilju i broju ljudi, premašuje turske kriminalce, postajući važan partner Koza nostre, Kamore u Napulju, Ndragete u Kalabriji i Svete ujedinjene krune u Pulji. Kao baza albanske mafije služi Kalabrija, a Milano je centar za dalji transport. Osim prodaje droge, bave se i prostitucijom, reketiranjem, prodajom oružja, trgovinom ljudima i stavljanjem u položaj ropstva maloletnih osoba koje su prinuđene da prose, pošto su ih porodice prodale za oko 1.000 dolara.

Ukoliko pogledamo svetsku štampu i uočimo velike istražne radnje koje se pominju, dobićemo alarmantnu sliku: radi se o rastućoj vrsti kriminala, a, s druge strane, istina je da se nalazimo pred fenomenom koji se razvio i pustio korene u međunarodnim okvirima. Pred nama je jedan od fenomenoloških „primera“ globalizacije, a to nam govore i hronike iz novina, od kojih ću ovde preneti samo neke.

U zajedničkoj operaciji italijanske i makedonske policije, tokom 1993. i 1994, otkrivena je grupa trgovaca i zaplenjeno je 42 kilograma čistog heroina.

Tokom 1995, u Švajcarskoj je uhapšeno 2.000 Albanaca zbog šverca droge. Roba kojom se droga plaćala bili su „kalašnjikovi“ Ak-47 i „uziji“, koji su dopremani iz Berna i Berlina. U martu 1992. švedska policija je došla do istih zaključaka.

Policija u Pragu je 1995. izvestila da su Albanci u Republici Češkoj stvorili centar za tranzit heroina koji ide ka Evropi.

U junu 1998. više od 50 Albanaca sa Kosova je uhapšeno u Španiji zbog skoro 1.000 krađa i različitih operacija pranja novca u Nemačkoj.

Grčki Interpol je 1998. obavestio ostale članice da je, po njihovim informacijama, albanska mafija glavni dobavljač kokaina i heroina u svetu.

Policija u Bratislavi i Budimpešti je 1999. otkrila magacine sa tonama heroina.

Češka obaveštajna služba je izvestila 2002. da su Albanci organizovali trgovinu drogom i ljudima, naznačavajući da taj posao datira još iz devedesetih godina. Izveštaj

 je tvrdio da su kosovski Albanci napravili mrežu u koju su uključeni policajci i lokalni političari, koji su, nezadovoljni malim primanjima, ušli u mrežu mafije, što se pokazalo vrlo efikasnim sredstvom potkupljivanja. Korupcija se često sastojala u tome što bi se omogućilo određeno radno mesto ili bi se omogućilo dobijanje dozvole boravka.

(Nastaviće se)

NARUDŽBENICA

KNjIGA „Ćele kula Kosovo 2000-2004.“ može da se naruči na mejl izdavača office@novolistampa.com, ili na telefone 064/1470299, 011/3237007. Kupovina u knjižarama „Delfi“ i „Laguna“. Prihod od prodaje knjige namenjen je Dečjoj kući u Gračanici.