Azilanti u mini suknjama

U proleće 2001. Džordž Huber, prijatelj koji je radio u Sudu distrikta Priština, pozvao me je na seminar koji se održavao u Kosovskom institutu za pravo, a tema je bila trgovina ljudima u svetu, sa naglaskom na Kosovo.

Cilj seminara je bio da edukuje kosovske tužioce i sudije o novim normativama koji su usvojeni u Palermu na konferenciji UN, kada je potpisan međunarodni dokument o transnacionalnoj kriminalnoj trgovini. Specijalni predstavnik za Kosovo je dobio obaveštenje i prosledio dokument

UNMIK-u, koji je predviđao i kažnjavao trgovinu i krijumčarenje i predstavljao je različite ideje kriminalnog dela i elemente.

Za tu priliku u Prištinu je pozvan dr Kataldo Mota, iz Direkcije antimafija iz Lećea. Bilo mi je zadovoljstvo, kao funkcioneru italijanske policije, da je sa druge strane sale italijanski tužilac koji objašnjava međunarodnom auditorijumu problematiku fenomena sa kojim se Italija već dugo suočavala.

Najveći nemir je uočen među lokalnim tužiocima koji su bili pozvani da bi čuli detalje o novom zakonu i novim istražnim metodologijama kako bi mogli da sarađuju sa UNMIK policijom. U jednom trenutku, sećam se da je nastala diskusija oko „maloletne“ žrtve u trgovini ljudima. Raspravljalo se da li je „maloletna“ žrtva ona koja ima manje od 14 ili one manje od 18 godina. Nakon kratkog suočavanja i čitanja dokumenata, došlo se do zaključka da bi žrtvom trebalo da se smatra osoba koja nije napunila 18 godina.

Italijanski tužilac je želeo da nastavi diskusiju, kada je jedan od lokalnih sudija, rekao bih jedan od najstarijih, ustao i, obraćajući se sa priličnom žestinom govornicima, među kojima su bili američki i kanadski eksperti, pitao zašto neki sudija koji nije Kosovar treba njih da uči šta da rade sa svojim ženama. Eksperti su pričali, bez pravog odgovora, vrteći se oko pitanja. Jedini mogući odgovor u tom trenutku ne bi bio „politički korektan“. Pitanje je u svakom slučaju otkrivalo socijalnu, kulturnu i istorijsku podlogu ljudi koji, bez obzira što su bili sudije, obrazovani i profesionalno edukovani, tradicionalno nisu bili daleko od balkanskog pastira, naprotiv.

U trgovini ljudima Albanci su već dugo vremena držali balkanske rute, preko Grčke, kuda idu i putevi droge. Albanska mafija ima veoma dobre odnose sa turskom mafijom, afričkom i italijanskom, radi organizovanja trgovine emigrantima, koje koriste i kao kurire za prenos droge. Tome treba dodati i trgovinu ljudima iz Albanije, Kosova, Turske, Pakistana, Sri Lanke, Kine i nekih drugih zemalja.

Donedavno su albanske kriminalne grupe slale ljude preko Jadranskog mora, ka Italiji. Kretalo se iz luka Flora, Drač i Ulcinj, ali je način rada, ponešto promenjen, rekao bih poboljšan.

Interpol je u više navrata predstavio kako funkcioniše ta trgovina koju vodi albanska mafija. Trgovina ženama doživela je ekspanziju 1999. zbog sukoba na Kosovu. Žene su dolazile iz Rumunije, Moldavije, Rusije, Bosne i Hercegovine. Tokom ratnih sukoba makroi su pokušavali da ih predstave kao žene sa Kosova, da bi dobile status političkih izbeglica. Vođenje trgovine kontroliše se van Kosova, zahvaljujući onima koji su ga ranije napustili.

Međunarodna organizacija za migracije (IOM) je u više navrata prijavljivala hiljade žrtava, žena i devojaka, koje su kidnapovane i prodavane da bi bile naterane da se bave prostitucijom u istočnoj Evropi i na Kosovu, odakle bi kasnije bile slate u Evropu i SAD. Po nekim analizama, čini se da se broj slučajeva smanjuje, zato što nestaju i rute koje su odranije bile poznate. Istraživanja na terenu, pre svega na Balkanu, su pokazala da se trgovina nastavlja, ali je organizovana po novim operativnim modelima.

Trgovina se danas obavlja avionima, autobusima, vozovima i redovnim saobraćajnim sredstvima sa vrhunskim lažnim pasošima, ukoliko se ne koriste originalni. Žrtva trgovine danas je naučena šta bi trebalo da kaže ukoliko je zaustave radi kontrole, zna kuda i kako može da se kreće, gde može da se sakrije i ima unapred određene kontakte. U ovom poslu kineska mafija je išla ispred svih ostalih kriminalnih organizacija.

Treba istaći da su različite kriminalne organizacije međusobno povezane bez obzira na etničku pripadnost, jer „posao“ je na prvom mestu. Kineska zajednica na Balkanu raspolaže velikim sumama novca što izaziva sumnju da, možda, deo tog novca dolazi od nedozvoljene trgovine kao što su oružje i cigarete, pored trgovine ljudima, jer za to postoje i dokazi koje je istraživalo tužilaštvo u Trstu. Vrlo je indikativan slučaj Kineza Guangšou Čena i Jukin Lua, koji su radeći u „Guangšou n.t. kompaniji“ u severnoj Mitrovici, za 18 meseci, vodeći malu prodavnicu drangulija, prebacili u jednoj jedinoj transakciji 20 miliona evra na račun jedne banke u Zejanu, u Kini.

Drugi razlog povezanosti kriminala u istočnoj Evropi je činjenica o istom jezičkom poreklu. Srpski, ruski, ukrajinski, bugarski pripadaju slovenskoj grupi jezika, a to omogućava Albancima sa Kosova koji pričaju i srpski da komuniciraju sa pripadnicima nacija koje dolaze iz bivšeg SSSR.

(Nastaviće se)