Račun plaćenih ubica

PUTNICI belog „alfa romea“, 10. novembra 2000, u Peći su tačno u 16.30 otvorili vatru na džip „nisan patrol“, za kojim je išao „golf“. Nalazio sam se u Prištini, gde sam završavao deo obuke. Posle sedam dana dodeljen sam jedinici u Peći. Sećam se da sam tada u dvorištu policije video belu „alfu“ koja je skoro bila ugljenisana. Stanicu je tada vodila Suzan Blozet, koleginica iz Mičigena. U „alfi“ su bila tri muškarca albanske nacionalnosti, koji su pucali na dva automobila u kojima su se nalazila četiri člana porodice Eljšani: Virgil, Granit, Adem nazvan Deme i Jusuf.

NapadaČi nisu videli da u njihovom pravcu ide teretni kamion, na koji su naleteli tek što su otvorili vatru na Eljšanijeve. Zahvaljujući neopreznoj vožnji ubica, samo jedan od Eljšanijevih je poginuo, dok su se ostali izvukli. Virgil Eljšani je bio ubijen, a Granit lakše ranjen. Druga dva brata su prošla bez povreda, čak su i uspeli da izvuku priznanje od ubica da je izvesni Sadik naredio njihovo ubistvo. Od trojice Albanaca koji su došli na Kosovo iz Albanije, Ljuma Gazmend Bajram je poginuo na mestu sudara sa teretnjakom, dok su Fatbard Gabraj i Šakir Bajraj prevezeni u bolnicu u Prištini, a posle lečenja u zatvor. Pronađena su tri kalašnjikova „Ak-47“, automatski pištolj modela „zastava“ i ručna bomba.

Nekoliko sedmica posle tog događaja, u stanicu policije u Peći došla su dva navodna policajca iz Albanije, koji su, po njihovim rečima, bili na tragu tih plaćenika. Albanski policajci su nam pokazali njihove fotografije, dali imena, objašnjavajući da su to počionici ubistva iz Peći. Kolega Dani i ja smo preko Interpola u Albaniji proverili identitet albanskih policajaca, koji nam je ubrzo bio potvrđen.

Uprkos svemu, oni nisu mogli nikoga da uhapse jer Kosovo nije bilo država, niti je mogla da bude pokrenuta procedura ekstradicije. Osim što su albanske kolege bile razočarane a ujedno su nam predložile metode koje nisu u skladu sa pravilima službe, ovaj slučaj je pokazao kolika je povezanost albanskog i kosovskog kriminala. Albanci koje smo uhapsili od tog trenutka više nisu bili u stanju da daju bilo kakvu izjavu. Pošto su ih karabinjeri, pod komandom pukovnika Leonarda Leza, priveli iz Prištine u Peć radi saslušanja, čini se da su potpuno izgubili pamćenje, da li zbog sudara ili udaraca Eljšanija.

Prisustvo plaćenih ubica iz Albanije i moguće pripisivanje zločina porodici Musaj, gde je zaista postojao „Sadik“, predstavlja svedočanstvo o povezanosti kriminalnih grupa Albanije i Kosova.

Danas Albanija predstavlja jedan od najvećih, ako ne i najveći, centar za pranje novca i trgovinu drogom na Balkanu. Tokom 1997. novac od droge je ušao u društvo u piramidalnoj strukturi čiji kolaps je doveo do političkih problema države. Anarhija koja je usledila pogodovala je razvoju narko aktivnosti.

Tokom borbi OVK, Albanija je bila logistička baza terorizma na Kosovu. U vreme krize u Albaniji 1997, ogromna količina oružja i municije je iznesena iz arsenala albanske vojske i prenesena u Makedoniju i na Kosovo. Izvori Interpola su tvrdili da se radi o 38.000 pištolja, 226.000 kalašnjikova, 25.000 automatskih pušaka, 2.400 protivtenkovskih bacača, 3.500.000 ručnih bombi, 3.600 tona eksploziva.

Iako kriminal nije kontrolisao haotičnu situaciju u Albaniji, profitirao je kupujući i prodajući velike količine oružja. Dobar deo tog oružja je završio na crnom tržištu u Juniku i Đakovici. Naglašavajući značaj borbe protiv organizovanog kriminala u Albaniji, u junu 2002, Jozef Limpreht, američki ambasador u Tirani je rekao za Radio Slobodna Evropa da je neophodno suprotstaviti se međunarodnim trgovcima droge, oružja, i iznad svega, ljudima koji bi mogli da budu iskorišćeni kao teroristi.

Gledajući razvoj albanskog kriminala u Evropi i SAD, njegov kapacitet obnavljanja i metamorfoze, socijalnu i organizacionu strukturu, neophodno je veliko angažovanje svih zemalja koje su pogođene fenomenom albanskog kriminala.

Podsetio bih da je kosovsko-albanski kriminal:

Kriminalna organizacija koja je u stanju da vodi dijalog sa većinom kriminalnih grupa istočne Evrope zbog etničko-lingvističkih razloga;

Kriminalna grupa koja je na odgovarajući način zauzela slobodan prostor u Evropi i SAD koje su ostavile druge kriminalne grupe, pre svega italijanska mafija;

Organizacija koja predstavlja kriminalni profil u kome je na zabrinjavajući način lako pomešati kriminalca, političara, teroristu ili nacionalnog borca, bivšeg vojnika ili pripadnika tajne službe, religioznog ekstremistu ili političara i uvaženog čoveka.

RaŠirena korupcija albanske političke klase, a isto je važilo za policiju i sudstvo, dodatno je pogodovalo razvoju kriminala. U Albaniji, partija Demokratske alijanse je optužila ministra odbrane, koji je kasnije razrešen, da je učestvovao u trgovini oružjem i krijumčarenju cigareta, zajedno sa kriminalcima iz Bosne. Bivši albanski premijer i lider socijalista, Fatos Nano, bio je prinuđen da podnese ostavku zbog pronevere. Arben Lika, bivši predsednik Albanskog omladinskog foruma i poslanik u parlamentu, proveo je u zatvoru 10 meseci zbog krijumčarenja cigareta i falsifikovanja dokumenata. U Makedoniji, bivši ministar unutrašnjih poslova, Ljubomir Frčkovski, tvrdio je da 3,5 odsto oficira makedonske vojske albanskog porekla dolazi iz kriminalnog miljea.

(Nastaviće se)