Stada samo na ekranu

U PIROTSKOM kraju pamte da je seoba počela krajem šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a svako će objasniti da se danas plaća danak neplanskoj industrijalizaciji.

- Da smo šezdesetih i sedamdesetih u selima imali struju, puteve, vodu, telefon, da je bilo lekara, verujte da se niko ne bi pomerio. Dešavalo se da čovek izdahne zbog napada slepog creva, jer nije bilo prevoza do grada. Tada smo bežali u fabrike, na osmočasovno radno vreme i pristojne plate. Takva je bila državna politika i sve nam se na kraju obilo o glavu - fabrike su propale, stočarstvo zamrlo i može se videti samo na televiziji. Istini za volju, stočarstvo za koje je ovaj kraj bogomdan ni tada se nije mnogo cenilo - podseća Ljubomir Kostadinović iz Pokovenika.

Od toliko pominjanog stočarstva i nadaleko poznatog pirotskog kačkavalja, nije ostalo ništa, a industrija je takođe propala. Prema nekim podacima, uoči Drugog svetskog rata, na prostorima od Suve do Stare planine, bilo je čak pola miliona ovaca i oko 200.000 goveda. Krajem šezdesetih na istom području bilo je solidnih 280.000 ovaca i od tada njihov broj drastično opada. Tada je pirotski kačkavalj završavao na trpezama Amerikanaca, ali i kupaca u mnogim arapskim zemljama.

Poslednjih godina, na području celog okruga popisano je svega 25.000 ovaca, a pirotska „Mlekara“ kapaciteta 60 tona dnevno, godinama ne radi. Piroćanci čak ne mogu da zaštite geografsko poreklo ovčjeg kačkavalja, niti jagnjetine, jer ih nema u dovoljnim količinama. Za razliku od prošlih vremena, sada su najveća stada u prigradskim selima kao što su Krupac i Izvor.

Potomci nekadašnjih pastira, do pre nekoliko decenija radili su u moćnoj privredi gde je bilo uposleno više od 30.000 radnika. Sada su bez posla, preprodavci na ovdašnjem buvljaku, nadničari, a malobrojni srećnici su uspeli da se dokopaju penzije. Mnogi su otišli put Beograda ili Novog Sada. Posle raznoraznih tranzicija i reformi, lomova i burnih vremena, opstali su samo „Tigar“ i „Prvi maj“. U Pirotu je na ulici završilo 5.000 radnika, a ovaj grad je, sa Zrenjaninom, najveći „gubitnik tranzicije“. U Dimitrovgradu su propali „GID“ i „Sloboda“, koji su upošljavali najveći broj radnika, u Babušnici je zakatančen „Prvi maj“, „Lisca“ jedva tavori, a u Palanci su se kao kule od karata srušili „Vesna“, „Budućnost“ i „Prvi maj“, od kojih je živeo ceo grad. Na ime raznih socijalnih programa, za tehnološke viškove samo u Pirot se proteklih godina iz republičke kase slilo oko 1,5 milijardi dinara.

- Ovde je privatizovano 28 malih i srednjih preduzeća, ali je zbog neispunjavanja ugovornih obaveza privatizacija raskinuta u svakom drugom preduzeću, što je apsolutni rekord u Srbiji. Na ime otpremnina u Pirot se slila ogromna količina novca, koji je potrošen na plaćanje zaostalih komunalnih računa, školovanje dece ili kupovinu bele tehnike, a ljudi su i dalje bez posla - kaže Rodoljub Ćirić, predsednik gradskog Samostalnog sindikata, koji je po mnogim mišljenjima „najuspešnija firma u Pirotu“, jer toliko para ovde niko nije doneo.

Sprečavanje iseljavanja iz ovog dela Srbije obećavaju mnogi zvaničnici. Gotovo svi smatraju da će se stvari preokrenuti izgradnjom Koridora 10 kroz palanačku, pirotsku i dimitrovgradsku opštinu. Mnogo se očekuje i od izgradnje turističkih centara na Staroj planini i oživljavanja stočarstva, za šta se daju i sasvim konkretne stimulacije.

- Kada smo 2004. godine došli na vlast, suočili smo se sa protestima radnika. Od tada, činimo sve da dovedemo investitore. U sektoru trgovine i usluga otvoreno je nekoliko stotina novih radnih mesta, u Industrijskoj zoni, čiji smo akcionar, obezbedili smo veoma povoljne uslove investitorima, bez ikakvih komunalnih taksi i dažbina. Rekonstriusali smo više desetina kilometara puteva ka selima, u mnogim selima uredili ulice, izgradili vodovod, kanalizaciju - kaže pirotski gradonačelnik Vladan Vasić.

Šezdesetak diplomiranih ugostitelja iz ovdašnje Ekonomske škole, najverovatnije će dobiti posao u hotelima na Babinom zubu, tačnije Jabučkom ravništu, gde investiraju španski turistički lanci.

Aleksandar Živković, gradonačelnik Bele Palanke, takođe ukazuje na to da lokalna vlast u ovom kraju nastoji da zadrži mlade ljude, koji odlaze mahom u Niš. I u Palanci svoju šansu vide u razvoju poljoprivrede i uzgajanju sitne stoke, ali smatraju da su državne subvencije nedovoljne. Podsticaji za razvoj stočarstva dele se i u Babušnici, gde, prema rečima Zlatka Aleksića, kreditiraju i dobre studente, preko potrebne ovom gradu kojem nedostaje stručni kadar.

U Dimitrovgradu velike nade polažu u već pomenuti Koridor 10 na kom je angažovano oko 200 radnika, ali i na razvoj seoskog turizma na Staroj planini i, takođe, stočarstva. Uz subvenicije za nabavku priplodnih krava, sva seoska domaćinstva su osigurana o opštinskom trošku. Granični prelaz Gradina, gde se planira izgradnja velikog logističkog centra, takođe je šansa za nezaposlene, koji u velikom broju slučajeva posao traže u susednoj Bugarskoj, gde se školuje, tačnije besplatno studira, i nekoliko desetina mladih Dimitrovgrađana.n

Vitomir ĆIRIĆ

(Nastaviće se)