Život samo uspomene

NAPUŠTENE, oronule kuće i imanja obrasla u korov najčešća su slika u selima kuršumlijske opštine, pogotovo uz „administrativnu liniju“ sa Kosmetom. Od devetnaest sela na ovom području dugačkom 102 kilometra, sedam je potpuno opustelo, a u preostalima je ostalo svega pet stotina, uglavnom starijih duša.

Tako je i u Šušnjaku, zaseoku na samoj međi sa Kosmetom. Razrovanim seoskim putem od Kuršumlijske banje do sela ima desetak kilometara. Na uzvišici okruženoj šumom naziru se stare, zapuštene kuće. Od njih, samo tri nastanjene sa šestoro ljudi... U kući Perovića, Nenad (38), najmlađi stanovnik Šušnjaka, sa majkom Olgom (61) i ocem Mišom (61).

- Davne ,53. otišao sam u Beograd gde mi žive supruga i kćerka - priča Nenadov stric Milan Perović (73), koji u rodno selo dođe povremeno, tek da obiđe brata i njegovu porodicu. Priseća se da je u selu, dok je on živeo u njemu, bilo pedesetak kuća, a svako domaćinstvo je imalo po desetak ukućana i obavezno nekoliko dece...

Ljudi su radili, družili se i zajedno pokušavali da stvore bolje uslove za život. Međutim, pošto je ovaj kraj država zapostavila, mladi su odlazili u gradove u potrazi za poslom i boljim životom. Stari, koji su ostajali sami, bili su nemoćni da nešto promene, pa je tako većina sela i danas bez valjanih prilaznih puteva, vode, struje - objašnjava Milan i podseća da je seoba iz sela kuršumlijske opštine počela još pedesetih godina.

Tada je, kaže, počelo odumiranje sela... Samo na potezu iznad Kuršumlijske banje, potpuno su opusteli Vukojevac, Lazovo, Tačevac, Vrbica, Lazići. U Krtoku i Dabinovcu, kao u Šušnjaku, ostalo je po nekoliko kuća. Od ovih sela jedini put vodi ka Kuršumlijskoj banji, jer se sa druge strane brda prostiru sela koja pripadaju podujevskoj opštini na Kosmetu, nastanjena isključivo Albancima.

- Kada se narod selio odavde, njihova imanja i kuće, na inicijativu tadašnjeg direktora Šumskog kombinata „Kopaonik“ iz Kuršumlije Vidosava Milićevića, poznatijeg pod nadimkom „Korčagin“, otkupljivala je država, tako da ta imanja nisu otuđena, inače bi ih već zauzeli Albanci - pričaju malobrojni meštani koji posle mnogobrojnih incidenata na ovom području i dalje strepe od „komšija“. Uz to podsećaju na nekoliko slučajeva ubistava na ovom području, podmetanja mine ispod policijskog vozila kada su trojica policajaca nastradala, na česte krađe šuma u vlasništvu Srba...

Nikada ovde nismo sasvim bezbedni - oglašava se i Nenad Perović (38), koji se vratio u rodno selo kada je pre tri godine ostao bez posla. - Iako sam osam godina radio u Blacu, firma je posle privatizacije propala, tako da sam bio prinuđen da se vratim.

Iako mu nije teško da obavlja poslove oko stoke i obrađuje imanje, kaže da mu je najteže to što još nije zasnovao porodicu.

I u susednom Krtoku nastanjeno je svega nekoliko kuća. Meštani, stariji ljudi, zadovoljni su zbog nedavne rekonstrukcije puta dugačkog šest kilometara, koji je zalaganjem bivšeg predsednika mesne zajednice Predraga Josifovića izgradila Direkcija za izgradnju opštine Kuršumlija.

- Sada će lakše da nas obilaze deca i unučići tako da će bar u sezoni odmora oživeti ovaj kraj - nadaju se meštani. Može se kod lekara, do pošte, prodavnice i drugih ustanova u dvadesetak kilometara udaljenoj Kuršumliji.

Sumorna slika koja prati okolna sela, kao da se „preselila“ poslednjih godina i na samu Kuršumlijsku banju, koja je do pre desetak godina bila administrativni centar ovog kraja. Međutim, rehabilitacioni centar Žubor, jedan od nekada najlepših i najposećenijih u zemlji, ne radi već sedam godina. Hotel nestvarne lepote, okružen šumom i bujnom prirodom, polako propada, a sa jednog od izvora nekontrolisano otiče topla voda. I nekadašnja „Vila Jugoslavija“ već je u ruševinama tako da je teško i pretpostaviti da će ova banja uskoro oživeti.

Dok je hotel radio, bilo je više živosti, dolazili su gosti i turisti, radilo je više prodavnica, meštani su prodavali svoje proizvode. Međutim, od kada je hotel prestao da radi ovde je sve zamrlo i poslednjih nekoliko godina iselilo se najmanje stotinu ljudi. Sada je u banji nastanjeno nekoliko desetina žitelja.

Ni put prema susednoj, Lukovskoj banji, koja se nalazi na obroncima Kopaonika, dugačak 35 kilometara, nije asfaltiran. Međutim, dva banjska hotela koja su tokom čitave godine puna gostiju, zadržala su meštane zbog čega je situacija ovde sasvim drugačija od Kuršumlijske banje.

JoŠ na samom putu od Kuršumlije ka Lukovu, u selu Merćez, koje je pre Drugog svetskog rata bilo administrativni centar, živi samo dvoje meštana. Ostali su se iseljavali prethodnih trideset godina od kada je počela da se gradi brana „Selova“, čija je akumulacija trebalo da potopi njihovo, ali i susedno selo Pačarađu. I Slavica (53) i Dragan (62) Ristić iz Merćeza, više od trideset godina čekaju da njihovo domaćinstvo bude potopljeno...

Čitava Gornja Toplica opustela je otkako je počela da se gradi brana. Iako su građevinski radovi na brani završeni, ovaj „Skadar na Bojani“, kako meštani nazivaju izgradnju akumulacije u koju je do sada uloženo više od 50 miliona dolara, nikako da se završi. Još predstoje brojni radovi, čišćenje humusa, formiranje akumulacije, izgradnja puta pored jezera i postavljanje vodovodnih cevi do gradova koji bi trebalo da se snabdevaju vodom...

Dragana ZEČEVIĆ

(Nastaviće se)