Država selu maćeha

U POSLEDNJIH šest godina iz opština Vranje, Vladičin Han, Bujanovac, Surdulica, Preševo, Bosilegrad i Trgovište iselilo se više od 2.500 stanovnika. Sa geografske karte, pak, od poslednjeg popisa, bukvalno je nestalo šest sela. Takođe, u većini ovih opština broj umrlih je dvostruko više od broja rođenih, a od 2003. do 2009. godine rodilo se čak 1.300 beba manje. Tako se, na svakih pet-šest godina, broj stanovnika u Pčinjskom okrugu smanjuje za skoro 4.000!

Nizak prirodni priraštaj glavni je razlog što je ljudi sve manje, ali ne i jedini. Jer, nestaju i albanska sela gde sa natalitetom nikad nije bilo problema. To je slučaj sa selima Đorđevac i Uzovo kod Bujanovca i Gare kod Preševa, koja su do pre deset godina bila puna ljudi. Sada tamo nema nikoga.

U bujanovačkoj i preševskoj lokalnoj samoupravi kažu da je iseljavanje iz ovih sela počelo još sedamdesetih godina prošlog veka. Meštane je oterala neizvesna budućnost, nedostatak perspektive za mlade, nebriga države. Tako da nije tačna teza da je njihovo iseljavanje podstaknuto ratnim dejstvima na ovom području.

- Ekonomska situacija je ono što ih je oteralo. Eto, to su azilanti, koje ovih dana vraćaju iz Belgije, Holandije i Nemačke. Osim toga, i Albanke su se emancipovale i rađaju manje dece - tvrdi i geograf Slavomir Kostić, koji godinama prati demografska kretanja na ovom području.

On smatra da je fama da je njihov prirodni priraštaj toliko visok.

- Albancima odgovara da Srbi misle da ih ima mnogo više nego što ih stvarno ima. A za to smo i sami krivi, jer popis se u ovim sredinama radi “na reč”. “Aha, u kući vas je 15”, a niko ne proverava da li je to stvarno tako - objašnjava Kostić.

Prirodni priraštaj u Preševu i Bujanovcu i dalje je među najvišima u Srbiji, ali i Vranje je “u plusu” zahvaljujući, pre svega, albanskim porodiljama. Tako se u Vranju godišnje rodi između 2.200 i 2.500 beba. Iz vranjske opštine je trećina, druga trećina su deca iz Kosovskog Pomoravlja, a ostala su iz Preševa i Bujanovca.

Vlasinski kraj takođe je ostao bez dva sela. Tamo su sa karte izbrisani Barje u opštini Bosilegrad i Kolunice u opštini Surdulica. Đorđevac, Gare, Barje i Kolunice su planinska sela, pa je donekle razumljivo što su njihovi meštani odlučili da život nastave na boljem mestu. Istovremeno, nestanak Pljačkovice, sela samo tri kilometra udaljenog od centra Vranja, krajnje je iznenađujući.

- Jeste Pljačkovica bila tu, blizu, ali na 800 metara nadmorske visine. Uslovi života bili su prilično surovi, selo nije imalo ni autobusku liniju sa gradom, a ostali su mahom stari i nemoćni. Deca su im se odavno odselila u grad, pa nije bilo druge nego da i oni siđu s planine - tumači Kostić.

Najgora je situacija u Trgovištu. Iako su zvanično sva 34 tamošnja sela na broju, u mnogima od njih živi manje od dvadeset stanovnika. To je slučaj sa selom Rajčevce - 11 stanovnika, Malom Rekom - 19 i Petrovcem - 12.

- Za Trgovište su mnogi u Srbiji čuli tek posle one katastrofalne prošlogodišnje poplave. Kad nam je reka Pčinja odnela i ono malo što smo imali, saznalo se kako ljudi ovde teško žive. I biće još gore, jer ovde radi tek jedan fabrički pogon koji zapošljava stotinak ljudi. Još toliko ih je zaposleno u državnoj administraciji. Ostali bukvalno preživljavaju - sumira predsednik Darko Tomić neveselu statistiku opštine na čijem je čelu.

Cela opština jedva broji 6.000 stanovnika, dece je oko 900, a sve je ređi plač novorođenčadi. Najgore je bilo 2008. godine kad ih se rodilo samo 32.

Situacija je zabrinjavajuća i u surduličkoj, bosilegradskoj i hanskoj opštini. Između dva popisa, 1991. i 2002. godine, iz svake od ovih opština iselilo se, u proseku, po 2.000 ljudi.

Primer bosilegradskog sela Barje je najdrastičniji - 1991. godine ovde je živelo 42, u sledećem popisu 2002. godine bilo ih je samo četvoro, a sada su se i oni odselili.

Vranjska opština broji 103 sela. I dok je u onim pored Morave situacija manje-više nepromenjena, dotle se u planinskim selima broj stanovnika svakodnevno smanjuje. Jedno od takvih je i Golemo Selo. Iako najveće naselje u poljaničkom kraju - oko 1.000 stanovnika, uostalom po tome je i ime dobilo, sve je više onih koji ovdašnje prirodne lepote radije menjaju za tmurne gradske pejsaže. U selu ostaju samo oni koji moraju, tako da je više od polovine meštana starije od 60 godina.

- Samo nam je još ime veliko. Nažalost, ne živi se od lepote. Mladi zbog toga hrle u grad. Eto, i moji su dole, u Vranju - priča nam Momir Stošić (77), penzioner “Jumka” koji živi sam.

Momir demografsku situaciju u svom selu slikovito objašnjava rečenicom da je u “50 kuća oranje spalo na jednog vola”.

- Za deset godina ćemo da se prepolovimo. A nije tako uvek bilo. Sećam se kad je “Jumko” 1985. godine otvorio ovde pogon. Zaposlili su 430 radnika, uglavnom žena. Radost velika za selo - kaže Momir.

Danas u pogonu radi tek stotinak njih. Primaju po osam-devet hiljada dinara mesečno.

- Da je onda otvorena mlekara ili otkupna stanica, jer je krava i mleka bilo koliko hoćeš, drugačije bi bilo. Ovako ljudi vide šta nema i pravac grad - kazuje Momir.

On smatra da niko od nadležnih o poljaničkim selima ne vodi računa.

- Trenutno 400 ljudi čeka posao. Sve mladi, jaki, zdravi, ali nemaju gde da rade. Da ima bilo kakav pogon u Poljanici, nikad ne bi ona opustela. Ovako, crno joj se piše - veruje Momir.

(Nastaviće se)