Samo trojke spasavaju

SCENARIO, nalik apokaliptičnim filmovima u kojima su drumovi pojeli ljude, čeka i Srbiju ako se što pre ne dozovemo pameti. Demografi već decenijama unazad računaju kojim se tempom gasimo, čeznu da plač novorođenčadi opet para hodnike porodilišta... Čini se uzalud.

- U 370 seoskih naselja u poslednjih deset godina nije rođena nijedna beba - upozorava Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku. - Svako peto domaćinstvo u seoskim sredinama je staračko i u njemu su svi članovi stariji od 65 godina. Preti opasnost da mnoga sela za nekoliko godina opuste...

Vukmirović upozorava i na sve češće seobe u gradove jer danas u Beogradu, Nišu i Novom Sadu živi trećina ukupne populacije.

- Mlade žene u reproduktivnom periodu, između 25 i 30 godina, odlaze u gradove, pa muškarci koji ostaju u selu nemaju koga da ožene niti sa kim da osnuju porodicu. Najteža situacija je u nerazvijenim opštinama u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji.

Prema njegovim rečima, negativni prirodni priraštaj u Vojvodini beleži se od 1989. godine, a u centralnoj Srbiji od 1992. Podaci Republičkog zavoda za statistiku kazuju i da je prosečna starost stanovništva u Srbiji 41,2 godine, a stopa reprodukcije ispod jedan.

- To znači da iza jedne žene ne ostane dvoje dece što je minimum za dugoročnu zamenu generacija - objašnjava Vukmirović. - Problem je i to što u našoj zemlji živi mnogo više starijih od 65 nego mlađih od 15 godina. I ne samo što se manje dece rađa, već se sve kasnije stupa u brak.

I u Strategiji za podsticanje rađanja, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2008. godine kao zvanični dokument, zapisane su sumorne prognoze:

„Nivo rađanja je čak 30 odsto ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva, što znači da će sledeća generacija žena biti za gotovo jednu trećinu manja po broju u odnosu na sadašnju. - Treba znati da najmanje desetak procenata žena ni u budućnosti neće učestvovati u reprodukciji (zbog steriliteta i, sve više, drugih razloga). Prema broju živorođene dece trebalo bi da bude 11 odsto žena sa jednim detetom, 44 osto sa dva deteta i 45 odsto žena sa troje dece.

Kako tvrde sociolozi, koji su svoje zaključke upisali u ovaj dokument, u novom sistemu vrednosti roditeljstvo je zadržalo visoko mesto. No, izmenila se njegova suština:

„Strukturne prepreke, kao što su nezaposlenost, nerešeno stambeno pitanje, problemi čuvanja dece, nezadovoljavajući ekonomski standard i druge pojave iz ovog kruga su, pak, bile važan faktor nedovoljnog rađanja dece u svim u socijalističkim zemljama, uključujući i Republiku Srbiju“.

Ipak, nedovoljno rađanje dece nije realnost samo u razvijenim zemljama i ne samo u zapadnoj civilizaciji. Danas se, štaviše, 61 zemlja suočava sa rađanjem dece ispod potreba proste zamene generacija.

- Iako je novac važan za funkcionisanje porodice i nesmetano podizanje dece, ključni odgovor u vezi problema niskog nataliteta, ipak, ne nalazi se na ovoj strani - ocenjuje Suzana Paunović, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku.

Ona dodaje da nedovoljno rađanje predstavlja višedecenijski problem u Republici Srbiji, pa je pogrešno uvreženo mišljenje da je ovakva demografska slika rezultat procesa započetih devedesetih godina prošlog veka.

- Još sredinom dvadesetog veka pojavili su se jasni znaci promena na demografskoj karti Srbije, a sedamdesetih godina oni govore da su demografski procesi takvi da je u centralnoj Srbiji, a posebno u AP Vojvodina, stopa nataliteta daleko ispod potreba proste zamene generacija.

Na pitanje ima li država rešenje da spreči ovaj katastrofični scenario kojem se Srbija sve više približava, Paunovićeva podseća da je na predlog Ministarstva rada i socijalne politike i doneta Strategija podsticanja rađanja, čiji je glavni cilj da naredna generacija bude jednaka prethodnoj. Ipak, ne ide sve po planu.

- Pojava i razvoj svetske ekonomske krize 2008. u godini, kada počelo primenjivanje Strategije, umnogome je dovela do toga da se neke od predviđenih mera ne mogu u ovom trenutku primeniti - zaključuje Paunovićeva. - Međutim, prava koja su definisana Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ostaju nepromenjena, jer, uprkos krizi, njihov obim se nije smanjivao. Budžetom za 2011. godinu predviđeno je da se po osnovu prava iz ovog zakona isplate sredstva u visini od preko 39 milijardi dinara.

U aprilu je donet i novi Zakon o socijalnoj zaštiti, a jedan njegov deo se takođe dotiče demografije. Delom novca, koji će država proslediti nerazvijenim opštinama, moći će da se finansiraju programi koji se tiču „usklađivanja rada i roditeljstva putem zbrinjavanja dece zaposlenih roditelja“.

Ostaje, međutim, neverica da li je sve to dovoljno. Odagnaće je sledeća generacija. Doduše, manja za jednu četvrtinu.

Biljana STJELjA

Kraj