Đerdap otvorena knjiga

DANAS se pouzdano zna da je Đerdap matično područje kulture Lepenski vir, ali ne i njen jedini životni prostor. Istraženo je 12 nalazišta ove kulture od kojih je sedam locirano u samoj klisuri: Lepenski vir, Padina, Hajdučka vodenica, Vlasac, Alibeg, Razvrta i Ikoana. Nizvodno su Bansko ostrvo, Kladovska skela, Korbovsko ostrvo, Veliko ostrvo i Kula.

Petnaestak godina posle jedinstvenih nalaza na Lepenskom viru i prvih objavljenih tekstova vezanih za ovaj lokalitet Dragoslav Srejović dozvoljava da će se „možda pokazatim tačnim“ zapažanje Dejvida Klarka „da na đerdapske lokalitete iz kompleksa Lepenski vir ne treba gledati kao na izuzetno lokalnu adaptaciju, nego kao na ograničeni uzorak nekada raširenog podunavskog mezolita koji se sačuvao zbog svoje neobične lokacije“.. I, s obzirom na konstataciju: „bez obzira kako će u budućnosti biti označene konačne granice...“ Srejović otvara prostor za nova tumačenja veza autohtonog življa i „došljaka“ na koje skreće pažnju dr Dušan Borić u novim istraživanjima.

Već Srejovićeva konstatacija da su „magovi“ i(li) „umetnici“, intelektualna elita ili šamani - svejedno, odlazili u brda po belutke koji će postati skulpture, desetak kilometara od svog naselja na peščanoj obali Dunava demantuje tezu o izolovanosti priobalnog stanovništva skučenog između reke i klisura. U zaleđu se, izvesno, pokazala su to i nedavna istraživanja dr Dušana Borića, dešavalo nešto što su prethodne generacije istraživača prenebregle. A, datovanja novih nalaza na samoj obali u vreme niskog vodostaja sa materijalom iz prethodnih istraživanja novim izotopskim metodama pojasniće i ranije pretpostavljene vremenske „granice“ nastanka Lepenske kulture - pri tom, ne oduzimajući ništa od njene autentičnosti i jedinstvenosti.

Đerdap ostaje otvorena knjiga.

Arhitektura Lepenskog vira u sebi ima nečeg izrazito matematičkog, tvrdio je Dragoslav Srejović. U svim njenim formama oseća se prisustvo konkretnih duži i određenih brojeva. Arhitektonske forme su prožete mistikom brojeva, ali osnovnu meru jedinice nije moguće prevesti na jezik naše matematike. To je modul, sigurno dobijen jednim racionalnim postupkom po kome su izgrađeni mikrokosmos i makrokosmos čoveka Lepenskog vira.

U osnovi arhitekture, staništa na Lepenskom viru, po Srejoviću jeste izgled šematizovanog ljudskog tela.

Moglo bi se reći, pozivajući se na Dragoslava Srejovića, da Lepenski vir demantuje stavove anglosaksonske arheološke škole koja zastupa tezu da su svi veliki projekti u društvenom razvitku učinjeni najpre na planu ekonomije. Međutim, arheološka iskopavanja na Lepenskom viru, kao i na Bliskom istoku, pokazala su - kako tvrdi Srejović - da toj takozvanoj ekonomskoj revoluciji prethodi duhovna revolucija. Lepenski vir, njegova arhitektura, skulptura pružaju obilje dokaza o novim (sa)znanjima najpre u oblasti duha koja su bila u službi rituala i religije.

Da bi svi delovi društva solidno funkcionisali, bilo je neophodno potrebno da svaki pojedinac i svaki deo zajednice obavlja svoje dužnosti u određeno vreme i na očekivani način. Drugim rečima, trebalo je uvesti red, a to je bilo moguće jedino restriktivnim merama, određenim autoritetom. Na osnovu arheoloških nalaza dokumenata Srejović zaključuje da je to bila religija.

Do takvog zaključka se moglo doći jer su na Lepenskom viru otkrivena kultna mesta i brojni sakralni predmeti u koje pre svega spadaju skulpture i žrtvenici.

Naravno, kad su pod „jednim praktično sterilnim slojem peska“ otkriveni prvo kameni blokovi duži od metra i široki 30 do 40 centimetara, pa još i zaliveni cementnim krečom u pravougaonik prvo je usledilo iznenađenje, „jer se u praistoriji nije mogla zamisliti bilo kakva konstrukcija od masivnih kamenih blokova“. Zaprepašćenje je možda prava reč kad su nedugo zatim otkrivene i monumentalne ribolike, čovekolike ili skulpture pokrivene samo ornamentom...

Međutim, kultura Lepenskog vira prepoznata je kao izuzetna tek početkom treće sezone iskopavanja na eponimskom lokalitetu 1967. Pronalazak prvih građevina sa trapezoidnim krečnjačkim podovima, kao i prvih oblutaka od peščara sa predstavama ribolikih bića, ukazao je na to da se radi o jedinstvenoj kulturnoj pojavi. Od tada ona ima važno mesto u razumevanju procesa transformacije lovačko-sakupljačkih zajednica Balkana i Evrope.

Pre otkrivanja specifičnih aspekata kulture Lepenskog vira, na Balkanu se gotovo i nije znalo za lokalitete koji prethode periodu ranog neolita, te je stoga ovim velikim otkrićem omogućen uvid u znatno stariju prošlost ovog područja, ali i otvoren niz važnih istraživačkih pitanja.

(Nastaviće se)