Sloboda samo muškarcima

JOŠ je atinski zakonodavac Solon ozakonio prostituciju, ali vrlo licemerno - seks van braka dozvolio je muškarcima, a ženama zabranio i strogo ih kažnjavao za preljubu.

To je i Plutarhu zasmetalo pa je smatrao da treba da kaže da su Solonovi zakoni koji se odnose na žene duboko nepravedni i diskriminušući - naime, oni su dozvoljavali mužu da ubije ljubavnika svoje žene, ukoliko ga zatekne sa njom, a ukoliko muškarac siluje, otme ženu ili ima seks sa slobodnom ženom, morao je da plati poprilično mnogo drahmi.

Udate žene nisu mogle baš tako lako i bez rizika da nađu partnera za seks van braka. Ali seks sa prostitutkama za muškarce bio je dozvoljen. Uživali su slobodu da imaju seks praktično samo sa njima i bez velikog rizika po svoj novčanik, jer su prostitutke bile jeftine. To je zahtevalo posebnu organizaciju, pa je atinska država među robinjama regrutovala prostitutke za mrežu državnih javnih kuća da bi rešila problem održavanja stabilnih brakova, čiji je cilj bio zdravo potomstvo.

Individualna ljubav bila je potpuno u drugom planu. Društveno nametnut cilj - rađanje zdravog potomstva i njegovo odgajanje morao je da bude rezultat shvatanja dužnosti, a ne ljubavi i nečije dobre volje. Prijateljstvo, čiju ulogu na odnose u porodici ne treba osporavati, bilo je važnije od emocionalnog odnosa, ako je njega uopšte i bilo.

Skoro je nemoguće naći poznate primere da se slobodna žena udala iz ljubavi. Na rang-listi vrlina u staroj Grčkoj ljubav je zauzimala četvrto mesto. Imovinski odnosi imali su prioritet u odnosu na ono što bismo nazvali osećanjem bliskosti i nežnosti. Čini se da je brak oduvek bio suviše ozbiljna institucija da bi bila prepuštena samo strasti i seksualnoj želji. Zaista, svrha grčkog braka, kao i rimskog, uostalom, bila je rađanje i odgajanje dece, kao i dobro organizovano domaćinstvo sa istim ciljem. Žena se znala po tome čija je majka, a ne po tome čija je supruga.

Paradoks je bio i u tome što je žena ostajala vlasništvo svog oca i posle udaje. A posle smrti muža, njegova imovina ostajala je njegovoj familiji i rodbini, a ne supruzi - udovici. Ona bi se vraćala ocu ili je sin postajao njen izdržavalac.

U isto vreme, strogo shvatanje monogamije i prevare savršeno je pogodovalo razvoju prostitucije - činilo se da se brak sa vrlo ozbiljnim društvenim ciljevima jedino tako mogao održati. Da ponovimo, svaki seksualni kontakt i odnos sa bilo kojom ženom, osim sa prostitutkom, bio je kažnjiv.

Sa druge strane, mogućnosti regrutovanja žena za posao prostitutke, koja bi ispunjavala odnosno rešavala problem seksualnih potreba i dejstva hormona kod mladića, bio je lako rešiv. Izvor robinja je praktično bio neiscrpan - ratovi i trgovina belim robljem činili su da je devojaka i žena za ovaj posao bilo više nego dovoljno. Devojke i žene koje su imale tu nesreću da im uloga prostitutki bude namenjena, izlagane su na trgovima, skinute do gole kože, da bi sve moglo lepo da se vidi.

Pošto je roblje u bukvalnom smislu smatrano komercijalnom robom, nije bilo neobično da jednu robinju kupi njih nekoliko, da bi smanjili lične troškove, a pravo korišćenja dalje bi ugovorno regulisali.

Preostajalo je samo da se to dalje lepo organizuje kako bi svi bili zadovoljni - i pojedinac sa cenom i uslugom, ali i država, koja je još onda ubirala značajne prihode od prostitucije, jer su prostitutke bile i državni robovi koji su plaćali državi deo svojih prihoda. A na statusnoj lestvici nalazile su se na samom dnu.

Solon je reformisao i ublažio Drakonove zakone koji su se odnosili na brak i porodicu (zavođenje, silovanje i prevara kažnjavani su do tada smrću), ali je zadržao mogućnost da muž ubije ženinog ljubavnika koga bi uhvatio na delu.

Kad bi se atinski građanin uželeo seksa i bluda, najjeftiniji način bio je da ode u javnu kuću. Tamo su prostitutke stajale napolju i bile izložene pogledima, a cena je bila jedan obol, koji je nominalno bio jedan od najmanje vrednih novčića. Predstavljao je jednu šestinu atinske drahme, a dnevna plata u tim vremenima, u IV veku p. n. e. , bila je oko drahme i po. Mada, bilo je i onih koje su tražile celu drahmu, prema zapisima Teopompusa. Bilo je i dogovora sa klijentom da plati unapred za nekoliko poseta, pa je tada ukupna cena bila manja.

Devojke su radile, iz današnjeg ugla, za mizerne pare, ali od klijenata se očekivalo da im daju i neki poklon.

Solon je ozakonio postojanje državnih javnih kuća koje su se zvale „dikterije“, a žene koje je država nabavljala za rad u njima zvale su se shodno tome - dikterijade. One nisu smele da odbiju mušteriju, a sav novac bi odlazio u državnu blagajnu. Ove „javne službenice“ bile su od velike koristi državi, jer su se njihovim radom finansirale razne delatnosti i gradnja hramova.

Dikterijade su bile hijerarhijski na dnu društvene lestvice, bez građanskih prava. Imale su obavezu da na ulicu izlaze posebno odevene i bile su dostupne svima koji su hteli njihove usluge. Seks sa njima nije nailazio ni na kakvu osudu, jer se znalo čemu one služe.

(Nastaviće se)

NARUDŽBENICA

KNJIGA „Prostitucija kroz vekove“ može da se nabavi u knjižarama „Delfi“ - SKC, „Apropo“, „Beopolis“, na mejl office@sbd.org.rs i telefon 063/237-821