Judu snaja prevarila

EGIPAT je nezaobilazna stara civilizacija i kad je u pitanju prostitucija. U početku je bila reč o religioznoj prostituciji po hramovima kad su devojke za poklone i kasnije za novac prodavale sebe, ali ima naznaka da ni komercijalni seks nije bio isključen iz svakodnevne prakse starih Egipćana.

Strast, erotičnost, seksualna veština Egipćanki bili su legendarni. Verovatno svi znaju za Kleopatru, koja je osvojila i Julija Cezara i Marka Antonija, sigurno ne svojom političkom pameću, ili ne bar samo njom, nego i svojim seksualnim umećem, strašću i željom. Ako je verovati istoriji, Kleopatra je važila za izuzetno umešnu felestrisu, što će reći ženu koja je umela da muškarca vrlo vešto zadovolji svojim ustima da ovaj izgubi pamet i zaboravi na državne interese.

U egipatskom društvu žene su uživale veliku slobodu, a kao kod komšijskih semitskih naroda nastavljači loze bile su žene, a imovina je takođe nasleđivana po ženskoj liniji. Te slobode koje su žene imale dozvoljavale su da bez straha biraju ljubavnike. Stare priče potvrđuju i nešto što izgleda paradoksalno - žene su poklonima plaćale svoje izabrane ljubavnike. Ali takav odnos u egipatskom društvu nije mogao da traje večito. Muškarci su se „izborili“ za svoje mesto pod suncem u politici i vladanju, pa su vladarima seksualne užitke počele da pružaju njihove plaćene ljubavnice. Zadovoljstvo kralja moralo je da bude izvesno, a ne prepušteno slučaju.

U Izraelu Starog zaveta, prostitucija je bila i te kako prisutna. Kultovi plodnosti, okruženje susedima koji su bili mnogobošci i idolopoklonstvo, ratovanje i potpadanje pod vlast čas jednih čas drugih, usmeravalo je i prostituciju. Dakle, počela je kao religiozna, s tim što se skoro nije razlikovala od one uobičajene, komercijalne prostitucije. Bilo je i ženske, ali i muške prostitucije. Bog je sve to zabranjivao, a pravila ženidbe nisu bila blagonaklona prema prostitutkama. Tako je muška prostitutka nazivana psom, ali i ovde je život išao svojim putem.

Valja podsetiti da su pre vavilonskog ropstva (VII veka p.n.e.) homoseksualni odnosi bili dopušteni i takoreći normalni, osim u slučajevima bliskog i krvnog srodstva, posebnog društvenog položaja učesnika ili prinude koja je bila nedozvoljena.

Odnos se menja po izlasku iz ropstva, homoseksualnost biva osuđivana kao moralni prestup. Mali narod kao što su bili Jevreji, da bi sačuvao svoja nacionalna svojstva jednostavno nije smeo da dozvoli da ga progutaju susedi.

Svi običaji koji se protive povećanju broja novorođenih beba, budućih vojnika, potrebnih jevrejskoj državi, bili su suzbijani, a kontrola seksualnog nagona bio je način upravljanja energijom naroda. Jevrejske poglede na homoseksualnost prihvatio je apostol Pavle i uneo u hrišćanstvo u kome se homoseksualnost tretira kao kriminalni prestup.

Kasnije je bilo bitno samo ne hvaliti se prostitucijom i homoseksualnošću. Religije su javno bile njihov ogorčeni protivnik, ali su prećutno sve to prihvatale. Čini se da je jedino trebalo voditi računa da se na prostitutke, ženske ili muške svejedno, ne potroši mnogo novca ili već nekog drugog blaga.

Starozavetna priča iz Knjige postanja omogućiće da razumemo istorijske i društvene dimenzije i aspekte prostitucije, i to ne samo jevrejskog društva. Biblijska starost priče o Judi i Tamar (Tamari, kako se danas kaže) to potvrđuje.

Svog najstarijeg sina Era, Juda je oženio devojkom po imenu Tamar. Ali, zato što je Er bio, kako kaže Stari zavet, nevaljao, Bog učini da on umre. Tada Juda reče Onanu da on legne sa udovicom svoga brata. Međutim, kao što je manje više poznato Onan, ne želeći da da porod svom umrlom bratu, svoje seme prosipao je na zemlju, a ne tamo gde bi trebalo. Bog učini da i Onan zbog toga umre.

Ne želeći da i sledeći sin Šelah tako završi Juda je naložio Tamar da ode svojim roditeljima, a on će je pozvati kad dođe vreme. Vreme je prolazilo, a Juda nikako da je pozove. U međuvremenu je i Judina žena umrla. Pošto se uplašila da će ostati bez potomstva, Tamar je čekala i dočekala svoj trenutak. Kada su joj javili da je Šelah već odrastao, a ne zovu je, i da njen svekar u blizini striže ovce, ona se preobukla u prostitutku, zaklonila lice koprenom i uspela da Judu pridobije svojim telom.

Ali, pošto prostitutke to ne rade džabe, ona je tražila nešto od Jude za svoju uslugu. Ovaj nije mogao ništa da joj ponudi osim jareta iz stada i to tek posle usluge. Pošto je to njoj savršeno odgovaralo, tražila je i neki zalog, dok joj ne pošalje obećano jare. Juda ponudi svoj pečatni prsten, štap i pojas, što je Tamar prihvatila. Tek tada je Juda mogao da legne sa predmetom svoje želje.

Po povratku Juda je poslao svog prijatelja da nađe tu prostitutku i da joj da obećano jare, ali ovaj nikako nije mogao da je nađe. Čak su mu meštani rekli da tu nikad nije bilo nijedne bludnice.

Posle nekog vremena javiše mu da mu je snaja ogrezla u grehu i bludu i da je trudna.

Brže-bolje Juda naredi da mu je dovedu, da joj sude i da je spale. Kad su je doveli pred Judu, ona ga upita da li prepoznaje prsten, pojas i štap. Na to se Juda iznenadi i reče joj da je ona bolja od njega i oprosti joj sve. Za znatiželjne, Tamar je kasnije rodila blizance - Pereza i Zeraha.


(Nastaviće se)