Radovanje duha i tela

SEKSUALNOST definitivno duboko prožima indijsku filozofiju i umetnost. Tu su seksualna askeza i život u celibatu imali ne samo pristalice nego su bili ugrađeni u ceo sistem verovanja i vrednovanja. Sperma, ta magična tečnost, učinila je da askeza i celibat nemaju samo duhovni aspekt, nego u značajnoj meri i fizički. Naime, Hindusima je sperma bila tečnost koja je bila suština života i koja u sebi nosi ogromni energetski potencijal pa je treba zbog toga čuvati, a ne rasipati u besmislenim seksualnim aktivnostima. Gubitak sperme bio je maltene ravan smrti.

Ova složena religija, sa ogromnim korpusom raznoraznih pravila, verovanja i običaja, smatrala je da smisao ljudskog postojanja nije u razbuktavanju ljudskih strasti i pojačavanju želje za posedovanjem, nego upravo u njihovom stišavanju.

Ali prirodni zakoni nisu se dali pokoriti ili negirati ni uz versku tolerantnost svojstvenu ovoj religiji. Zato i možemo govoriti da je Indija i zemlja seksualnih sloboda, ali i zemlja askeze i celibata.

Baš kao hetere u Grčkoj, delikate u Rimu ili gejše u Japanu, tako su i ganike - prostitutke u staroj Indiji - bile cenjene i poštovane. Njima je ukazivana čast od strane društvene elite koja je znala da ceni sva njihova umeća, jer one nisu bile samo sredstvo za zadovoljavanje telesnih strasti, već su pružale i duhovno zadovoljstvo.

Profesionalna ljubavnica morala je da poseduje nadprosečna znanja počevši od pletenja, spremanja hrane i pića, uređenja prostora, poznavanja jezika i književnosti, pa čak i veštinu ratovanja. Ali, pre svega, morala je da bude majstor erotskih veština i seksualnih tehnika.

A poznavanje erotskih veština i seksualnih tehnika nije bilo samo rezultat neposrednog i ličnog iskustva, nego i rezultat ozbiljnog učenja i vežbanja.

U tom smislu, nemoguće je zaobići antologijsku knjigu „Kama sutra“. Ova knjiga, mada sadrži detaljne opise seksualnog odnosa na 64 načina, više govori o načinima komunikacije muškarca i žene, počevši od udvaranja i prepoznavanja psihičkih stanja, nego o samim tehnikama. Sama reč „kama“ znači „zadovoljstvo“, uživanje u onome što godi svim našim čulima, kada to uživanje prati i duhovno zadovoljstvo.

Mada je tim seksualnim tehnikama posvećen samo jedan deo knjige, ona je poznata upravo po njima, pa je u Evropi, puritanskoj i hrišćanskoj, izazvala sablažnjivanje i neshvatanje, kada se pojavila krajem 19. veka.

U tim davnim vremenima, prostitucija je bila priznata delatnost i nije bila sramota baviti se tim zanatom koji je bio i dobro plaćen, jer su njihova znanja i umeća zaista bila priznata.

Osim rafiniranih prostitutki, postojale su i one druge, dostupne svakome ko je imao i malo para i za njih bio raspoložen. Njihova usluga svodila se zaista samo na uslugu tela. One su se zvale kumbadaši.

Iznad njih su bile dvorkinje koje su bile udate, ali sa bračnom klauzulom da mogu da se bave prostitucijom.

Ako je verovati napisanom u indijskim epovima, činilo se da je misija žena koje su prodavale svoju seksualnu, i drugu, umešnost bila da muškarcima učini život lepšim. Čak i kad se kretalo u rat, vojsku su pratile nezaobilazne „čete prostitutki“.

Sa pojavom budizma situacija se nije mnogo promenila kad je reč o prostituciji, mada su budistički sveštenici smatrali da prostitutke ugrožavaju dostizanje viših religioznih ciljeva i čistoću duše. Međutim ljudsku prirodu nisu mogli da promene. Prostitutke nisu više bile onako cenjene, ali to je u suštini bezazlena promena.

Osvajanje Indije od strane muslimanskih gospodara donelo je radikalne promene, a stroge kazne, uključujući i smrtnu, lako su se izricale.

U kasnijim vekovima prostitucija je procvetala i poprimila velike razmere. Došli su novi kolonizatori Englezi, doneli nove običaje, ali nešto i usvojili. Sad su gradovi dobile i četvrti u kojima su ordinirale prostitutke raznih profila i kastinske pripadnosti. No, to već nije stara, nego neka nova Indija.

U staroj Indiji takođe je bilo muške homoseksualne prostitucije. Vatsjajana kaže da postoje dve vrste muškaraca koji svoj novac zarađuju kao prostitutke. Oni koji se oblače i nose kao žene, i oni koji se oblače i nose kao muškarci.

Ti što se oblače kao žene imitiraju žene u svakom pogledu - imaju ženski govor, ženske pokrete, nežnost, mekoću i stidljivost.

Oni koji se oblače i vladaju kao muškarci zapošljavaju se kao poslužitelji po kupatilima i tamo, pomažući u kupanju, bude u muškarcima želju.

U Indiji postoji i viševekovna prostitucija kastriranih muškaraca koji se nazivaju hidžre - muškarci bez genitalija, i predstavljaju legitiman treći pol. Mada, strogo uzevši, prave hidžre nisu bile prostitutke, nego su živele od pomoći i darova koje su dobijale iz sujevernog straha da mogu da prokunu onoga ko im to uskrati.

Postojale su i hidžre - muškarci bez genitalija, iz kojih su se regrutovale i homoseksualne prostitutke. Osnovni uslov da bi neki muškarac postao hidžra bio je da je impotentan iz bilo kog razloga. Da bi se uverili u to, takve muškarce su pratili i po godinu dana, a testirali su ih uz pomoć prostitutki, pa ako odole njima u čiju veštinu niko nije sumnjao, onda bi po opštoj oceni zaista bili impotentni.

(Nastaviće se)