Ljubavnice sa diplomom

PROSTITUCIJA je od davnih vremena bila integrisana u japansko društvo. Međutim, pravna regulativa počinje tek sa DžII vekom kada se uvodi nadzor nad radom prostitutki i nešto kasnije kad se osniva Uprava za prostitutke koja je uvela oporezivanje njihovih prihoda.

Posebno je zanimljiva priča iz vremena šoguna Joritomoa (kraj DžII veka). Ovaj vojnik i vladar, svestan koliko dugotrajni ratni pohodi mogu da oslabe moral vojnika željnih porodice i ljubavi, da bi predupredio masovna bekstva iz vojske dozvolio je osnivanje javnih kuća. U Kini je u to vreme važila zabrana rada javnih kuća, pa su Kinezi odlazili u seksi ture u Japan. Zato nije čudo što su Kinezi tada Japan zvali i javnom kućom Kine!

Od prostitucije je stariji liberalan odnos starih Japanaca prema seksu i seksualnom životu koji je ostao zabeležen u staroj književnosti, mada je bračna prevara uvek bila osuđivana i kažnjavana (nekad čak i ubistvom na licu mesta).

Japanci su seksu pristupali bez predrasuda, slobodno i otvoreno. Narodna poezija, slike i karikature seksualnog odnosa, erotski humor i igre reči, pokazuju u kojoj meri su Japanci razumeli i osećali seks.

Naročito je zanimljiv njihov rečnik zbog složenosti japanskog načina izražavanja. Tako, na primer, seksualni položaj u kome je žena gore, a muškarac dole, na japanskom se naziva macuba, što bukvalno znači položaj otpalih borovih iglica, asocirajući na činjenicu da one kad padnu, padnu jedna preko druge, položaj muškarca otpozadi naziva se kavacugake - položaj žaba kod parenja, oralni seks naziva se šakuhači, sa bukvalnim značenjem - duvanje u bambusovu frulu. Muški polni organ u narodu se naziva haradaiko, što će reći trbušna truba, a ženski - fukurami, što znači nateklina.

Ni homoseksualnost nije bila osuđivana, niti je narod smatrao da homoseksualce treba prezirati. To se uklapa u liberalni pogled Japanaca na ljudsko pravo da čovek bude to što jeste, pa i homoseksualac. Čak je u knjigama seks između muškaraca opisivan sasvim ravnopravno opisima seksualnog odnosa muškarca i žene.

MeĐutim, uticaj ostatka sveta uticao je da se Japanci sada maltene stide seksualnih navika i običaja svojih predaka.

Ako je verovati putnicima koji su obilazili srednjovekovni Japan i kasnije, skoro se može steći utisak da je Japan zaista jedna velika javna kuća. Naime, javnih kuća i bordela bilo je svuda, a skoro svaka krčma, gostionica imala je svoje devojke koje su upotpunjavale ponudu hrane i pića. Te krčme su se u žargonu zvale „veliki mlin“ sa jasnom asocijacijom na ono što se događa prilikom seksualnog odnosa.

Devojke u tim „mlinovima“ nisu bile osuđene da ceo život budu prostitutke, niti su posle okončanja obično desetogodišnjeg bavljenja ovim zanatom bile manje časne u očima običnih ljudi. One su znale da su njihov životni put određivali njihovi roditelji koji su ih od malih nogu pripremali za taj zanat. Čak su zbog svog obrazovanja i umeća vođenja ljubavi relativno lako nalazile muževe, a muškarci su dolazili u javne kuće da bi našli buduću suprugu.

Japanska umetnost seksa obuhvatala je predigru, razne vrste dodira, poljupce, kao i poznavanje 48 seksualnih poza. Inače, mnogo toga Japanci su preuzeli od svojih komšija Kineza.

Naravno, drumske javne kuće nisu bile jedine javne kuće.

Po gradovima su postojale čitave četvrti kao prirodan odgovor na stalno rastuću tražnju za devojkama za seks. U javnim kućama vodilo se računa da se živi pristojno i udobno, da se devojke seksualno obrazuju, i naravno da nauče kako da ugode muškoj klijenteli. Što su bile bolje u učenju i ponašanju to su više zarađivale. Te devojke su učile i kako da stenju, da bi muškarac bio očaran samim sobom i sopstvenim seksualnim umećem. Japanci su dolazili u javne kuće i da bi čuli to stenjanje, zvukove strasti i ekstaze.

Nezaobilazna tema kad govorimo o prostituciji u Japanu su gejše. Poticale su uglavnom iz siromašnih društvenih slojeva, a u škole za obuku odlazile su sa deset do dvanaest godina. Stroga obuka trajala je dugo, a obuhvatala je sviranje, pevanje, šminkanje, uređenje tela i frizure, složenu ceremoniju pripremanja i serviranja čaja, aranžiranje cveća i razgovore sa klijentom. Najviše pažnje posvećivano je učenju ritualnih plesova, jer je to umeće donosilo mnogo poena. Gejše su morale da znaju i bezobrazne pesmice kojima su zabavljale goste. Naime, ritual zabavljanja gostiju počinjao je kruto i uzdržano, a onda su, pored žestokih pića i gejše opuštale atmosferu između ostalog i tim nevaljalim pesmicama.

Ali, gejše su morale da znaju da budu diskretne. Po cenu da budu ubijene nisu smele da odaju tajnu koju bi čule. Istorija je to potvrdila - najpoverljiviji sastanci uključujući i dogovore o zaverama, držali su se u njihovom prisustvu. Nikom nije padalo na pamet da posumnja u njihovu profesionalnu lojalnost i diskretnost.

One su takođe prolazile i seksualnu obuku u toku koje su ritualno gubile nevinost sa svojim učiteljem, starijim iskusnim muškarcem koji bi dužnost razdevičenja obavio - prstima.

(Nastaviće se)