Strast grofa i carice

SREDNjI vek je poznat kao vreme kurtizana. Sama reč kurtizana dolazi od francuske reči „court“ koja znači dvor, a u početku je označavala dvorsku damu, pripadnicu dvorske svite koja je pravila društvo kraljici ili ženi nekog velikaša, a kasnije i visoko pozicioniranu prostitutku, ljubavnicu vladara ili nekog visokog feudalca.

Bile su i lepe i pametne, obrazovane, kulturnog ponašanja, lepo obučene, zavodljive, vešte kao ljubavnice, ali i nemilosrdne kad je reč o finansijskom aspektu svojih usluga. Zato ih nisu pružale svakome, da im ne bi pala cena. To je ono što ih razlikuje od ostalih prostitutki.

Ko nije čuo za kurtizanu, madam Pompadur, ljubavnicu Luja XIV koja je tema za sebe. U isto vreme, kraljice i carice koje su vladale Evropom kao na primer Kristina od Švedske ili Katarina Velika, nemilosrdno su trošile muške prostitutke - plemiće. Njihov status ništa ne menja u suštini, jer su seksualne usluge davali za posede, titule, novac, ili politički uticaj. Kad bi ih vladarka izgustirala, obično su zadržavali sve pobrojano, osim političkog uticaja.

Verovatno najčuveniji takav par, posle Luja XIV i madam Pompadur, predstavljaju ruska carica Katarina II poznata i kao Velika i njen ljubavnik grof Potemkin. Katarina je imala još nekoliko poznatih ljubavnika - Stanislava Ponjatovskog koga je 1764. godine postavila na poljski presto, Sergeja Saltikova, grofa Grigorija Orlova koji je uz Katarinu kao njen ljubavnik proveo više od decenije.

Impozantni knez Potemkin, skoro divovske pojave i velikog intelekta, pored strasti i seksa pružio je Katarini i ljubav i prijateljstvo, a bio je i njen savetnik i vojskovođa. Imao je uz to i stvarnu vlast koju je nemilosrdo koristio, pa i zloupotrebljavao. Naravno, jako se obogatio, a posle svega su ostali verni prijatelji. Potemkin je zadužio Rusiju i tako što joj je pripojio Krim, a ne samo time što je ispunjavao caričine seksualne želje.

Posle Potemkina je na red došao mladić od 25 godina, Platon Zubov. Pošto je prošao medicinske i seksualne testove koje je sprovela jedna dvorska dama, postao je zvanični caričin ljubavnik. Međutim, njeni apetiti nisu mogli da budu zadovoljeni, pa se ovom društvu priključilo još nekoliko njih. Tako je nastao čuveni tajni, privilegovani klub, nazvan Mali Ermitaž, čija je glavna uloga bila da organizuje zabavu i orgije.

Ovaj model ponašanja preneo se i na ostale delove ruskog visokog društva, raspuštenost i bezobzirnost su postali nešto normalno. Osnivani su klubovi sa sličnim namenama, a brak je postao samo nužna i tradicionalna fasada, neophodna da bi se imao ljubavnik ili ljubavnica kao prirodni i željeni izbor.

Komercijalizacija seksa u Americi nije imala takve razmere. Razmere bluda i bračnih prevara prostituciju su učinili maltene nepotrebnom. Verska strogost i nepopustljivost kao da su izazvali potrebu za vanbračnim zadovoljstvima. Pod bludničenjem se tada podrazumevao i homoseksualni odnos, kao i analni i oralni seks.

Crkva, kao vrhovni arbitar za pitanje morala, ali i autoritet za svetovne vlasti koje su uvažavale njene stavove, imala je pune ruke posla. Homoseksualnost se kažnjavala smrću, a rasprave su se vodile da li treba preljubu kažnjavati na isti način.

Kao i svaka zabrana i ova je samo podsticala seks. Blud se širio Amerikom. Problem je bio i to što su naseljenici u svojim zemljama ostavili svoje žene i decu, kao i oni koji nisu imali nikoga. A tu su bili i robovi oba pola. Zato nije čudo što su u počecima kolonijalnog naseljavanja, kao i kasnije nesputani seks, razvrat i blud poprimili razmere epidemije.

Malo ko zna da su vlasnici plantaža podsticali seks i pravljenje dece između belih sluškinja i crnih robova da bi dobili jeftinu radnu, ali i seksualnu radnu snagu (dete sa i malim procentom crnačke krvi smatralo se crncem i budućim robom), a strast se nesputano razvijala i između gazda i robova i robinja. Posebna priča su crne robinje koje su išle uz zabranjeni seks kao pravi afrodizijak. Zna se da je mnogo sinova plantažera gubilo nevinost sa crnkinjama koje bi došle kao učiteljice.

Kao novost se pojavila i prostitucija udatih žena koje su u dogovoru sa muževima obavljale taj posao i tako doprinosile porodičnom budžetu. Dodatna zarada obezbeđivana je kad bi u sobu u sred seksa upadao besni muž tražeći odštetu.

Bilo kako bilo, srednjovekovno hrišćanstvo je na sve moguće načine pokušavalo da se obračuna sa prostitucijom, ali u tome nije do kraja uspelo. Žena, ali i muškaraca spremnih da se daju za pare ili neku drugu vrednost, uslugu, imanje, položaj bilo je oduvek, baš kao i njihove klijentele.

NARUDŽBENICA

Knjiga „Prostitucija kroz vekove“ može da se nabavi u knjižarama „Delfi“ - SKC, „Apropo“, „Beopolis“, na mejl office@sbd.org.rs i telefon 063/237-821.

Kraj