Najcrnji dan Norveške

UŽASNI teroristički napadi u Norveškoj u kojima je ubijeno 76 osoba, šokirali su ne samo ovu nordijsku zemlju, već i svetsku javnost. Navikli na slične izveštaje iz Avganistana, Pakistana, Iraka i drugih kriznih žarišta, svetski mediji, analitičari, eksperti za bezbednost i obični ljudi širom Zemljine kugle, najpre su pitali kako je moguće da se tako strašan zločin masovnog ubistva desi u jednoj zemlji koja ima najveći životni standard i velika demokratska prava i slobode. U toj državi decenijama ne postoje socijalni, politički, rasni ili verski sukobi i tenzije, skoro da nema nezaposlenosti, a stanovnici su veoma obrazovani i kulturni. Takva Norveška već dugo predstavlja san za milione ljudi koji bi u potrazi za boljim životom želeli baš u njoj da žive.

Odgovori na ova i slična pitanja, u kojima su delom sadržani i razlozi za ovaj nezapamćeni zločini, možda se baš nalaze u ekonomskoj i političkoj stabilnosti i toleranciji norveškog društva, koji su vremenom proizveli negativnu reakciju. Povode za „najcrnji dan“ u istoriji Norveške od Drugog svetskog rata izneo je sam ubica, 32-godišnji Anders Bering Brejvik, u svom političkom manifestu na 1.500 stranica pod nazivom „2083: Deklaracija o evropskoj nezavisnosti“.

To je neka vrsta dnevnika, političkog programa i priručnika za izradu eksplozivnih naprava, u kome otvoreno ispoljava ekstremističke, desničarske i antiislamske stavove, protiveći se boravku stranaca i multikulturalizmu u Norveškoj. U ovom dokumentu autor „predviđa“ da će „evropski građanski rat“ dovesti do egzekucije „kulturnih marksista“, multikulturalnosti i proterivanja muslimana. Godina 2083. navedena je u naslovu ovog dokumenta kao godina kada autor smatra da će se ovaj građanski rat okončati.

Brejvik navodi da se politika danas više ne vrti oko borbe socijalizma i kapitalizma, već - nacionalizma i internacionalizma i kritikuje medije jer nisu dovoljno kritični prema islamu. Sebe predstavlja kao konzervativnog nacionalistu, koji je napadom na sedište vladajuće partije i vladinih institucija kao i serijom ubistava na ostrvu Utoja želeo da „uruši, devastira norveško društvo i tako izazove društvene promene koje su jedino moguće revolucijom“.

Na više od 1.500 stranica Anders Brejvik detaljno je opisao pripreme za postavljanje bombe, masakr nad učesnicima letnjeg omladinskog kampa na ostrvu Utoja kao i plan kako će da se ponaša ukoliko preživi njegov „dan D“, šta mu je najbolje činiti ukoliko bude uhapšen i izveden pred sud, odnosno pomoći da ostane besmrtan, da postane veliki mučenik za velike ideje. U manifestu Brejvik naziva sebe vitezom templara najvišeg reda i članom masonske lože, svetim ratnikom, žrtvenim mučenikom koji se godinama pripremao za rat. Sebe ne svrstava u redove nacista, neonacista, rasista. To su za njega ideologije mržnje, a on sebe vidi kao protivnika multikulturnog i višenacionalnog sveta, kulturalnog marksizma i islamizacije.

„Od danas ćeš biti besmrtan. Došao je veliki dan za koji si se dugo spremao. Ovaj trenutak je nagrada za nebrojene sate, možda i godine, utrošene i provedene u pripremama. Stavi opremu i oružje, od danas odlaziš u besmrtnost“, napisao je Brejvik nekoliko sati pre zločina. U detaljno razrađenom scenariju, piše da ukoliko iz bilo kojih razloga preživi napad i bude uhvaćen i zatvoren, hapšenje će samo značiti prelazak na drugu fazu - propagandu.

Kako piše u dnevniku, Brejvik je svoju „krstašku misiju“ započeo da priprema još dok je bio mladi aktivista najveće norveške opozicione partije Napredne stranke (FRP), okvalifikovane kao liberalne, ali i desničarske partije, poznate po jasnim i oštrim kritikama prema strancima, oštrom suprotstavljanju zvaničnoj vladinoj politici o multikulturalnom, višenacionalnom norveškom društvu. Otvoreno se zalaže za borbu protiv tihe islamizacije Norveške i godinama je glavni cilj njenog programa oštra kontrola dolazaka stranaca u Norvešku, posebno onih koji dolaze iz takozvanih nezapadnih kultura, odnosno Azije i Afrike.

Totalno poremećene svesti i iskrivljenih stavova, u manifestu piše da je na delovanje podstaknut još 1999. godine, iz protesta što se norveška vlada uključila u NATO bombardovanje Srbije i smatra da je ova kampanja bila pogrešno usmerena protiv „naše braće Srba koji su želeli da proteraju islam deportovanjem Albanaca natrag u Albaniju“. Osim toga, kritikuje vladu u Oslu i zbog „kukavičnog načina na koji se bavila pitanjem karikatura proroka Muhameda“, misleći pri tom na izvinjenje koje je norveška vlada uputila zbog toga što su privatni listovi u zemlji više puta objavili kontroverzne ilustracije. Takođe, kritikuje Norvešku što je dodelila Nobelovu nagradu za mir bivšem palestinskom lideru Jaseru Arafatu.

„Situacija je jednostavno haotična“, piše on, ističući da „hiljade muslimana“ godišnje dođe u njegovu zemlju i dodaje da se „ovi suicidni izdajnici moraju zaustaviti“.

Brejvik je sebe na profilu na „Fejsbuku“ opisao rečima - konzervativac, hrišćanin, samac, zainteresovan za lov i igrice poput one „Moderni ratovi 2“. Policija je posle hapšenja saopštila da se osoba odgovorna za masakar može opisati kao „hrišćanski fundamentalista“.

(Nastaviće se)