Monstrum u uniformi

NA društvenoj mreži „Tviter“ postoji nalog pod imenom Brejvika i sa njegovom slikom. Na nalogu postoji samo jedan „tvit“, na engleskom jeziku, postavljen 17. jula ove godine, koji predstavljaju reči britanskog filozofa Džona Stjuarta Mila: „Jedna dubokouverena osoba jednaka je sili od 100.000 ljudi koji imaju samo interes“.

Predstavljen je kao direktor poljoprivredne firme „Brejvik geofarm“, što znači da je dolazio u kontakt sa veštačkim đubrivom i da je znao njegova svojstva i mogućnost da se upotrebi za pravljenje bombi.

I u svom političkom manifestu, Brejvik je napisao da je od jeseni 2009. godine počeo da se bavi poljoprivredom, kako bi pripremio napade i imao uverljivo pokriće ukoliko bude sumnjiv i uhapšen zbog kupovine velike količine sredstava koja se mogu upotrebiti za izradu eksplozivnih naparava. U maju ove godine kupio je od jedne kompanije šest tona veštačkog đubriva amonijum-nitrata.

Zaslepljen idejama mržnje prema strancima iz „nezapadnih kultura“, posebno predstavnicima islamske vere, i sa paklenim planom „osvete“ norveškoj vladi, Anders Bering Brejvik se u petak 22. jula 2011. dovezao kombijem u centar Osla. U vozilu se nalazila eksplozivna naprava, koju su činili oko 500 kilograma veštačkog đubriva (amonijum-nitrata) i određena količina dizel-goriva, a moguće je da su bile dodate i još neke eksplozivne supstance. Parkirao je automobil bombu, uključio tajmer detonatora i udaljio se. Nikome nije bio sumnjiv, niko nije proverio njegova dokumenta i vozilo.

Snažna eksplozija usmrtila je oko 15.30 osmoro ljudi, preko 20 povredila i pričinila veliku materijalnu štetu i oštećenja, izazvala zaprepašćenje, strah i konfuziju kod građana. Svi su bili zatečeni i iznenađeni, uključujući i policiju, službu bezbednosti, vojsku.

- Polomljeno staklo je bilo svuda okolo. Potpuni haos. Prozori na svim okolnim zgradama bili su polomljeni - ispričao je jedan novinar koji se zadesio na licu mesta.

U eksploziji je uništena većina prozora na zgradi od 17 spratova u kojoj su i kancelarije premijera Stoltenberga, kao i na okolnim zgradama ministarstava, uključujući zgradu ministarstva za naftu, u kojoj je buknuo požar. Oštećena je i zgrada u kojoj se nalazi najveći norveški tabloid „Verdens gang“ (VG), a obližnje kancelarije su evakuisane, uključujući i redakcije vodećih norveških listova i novinske agencije NTB.

U trenutku eksplozije, atentator Brejvik je već bio na putu ka drugoj odabranoj meti napada - ostrvcetu Utoja, na kome se okupilo oko 600 mladića i devojaka, članova podmlatka vladajuće Radničke partije, kojoj pripada i premijer Stoltenberg. Tu je nerednog dana trebalo da održi govor okupljenima i da se druži sa njima.

Brejvik se na ostrvo dovezao feribotom, koji stalno saobraća između kopna i Utoje, u policijskoj uniformi. Na sebi je imao zaštitni prsluk, pištolj, dve puške, rezervnu municiju... Na ulazu je pokazao policijsku legitimaciju, i odatle najavio svoj dolazak prisutnima na ostrvu. Očigledno, plan napada je dugo i brižljivo pripreman. Tačno je znao da će posle prvog napada pažnja prisutnih na ostrvu biti zaokupljena praćenjem vesti iz centra grada, a policijska uniforma je poslužila kao odlična maska za lakši prolaz i izgovor da dolazi kao pojačanje obezbeđenju skupa. Prema novinskim izveštajima, posle iskrcavanja su mu prišla dva čoveka, koje je on odmah likvidirao hicima iz pištolja.

Zasad je nejasno kako je posle toga uspeo da dođe do učesnika skupa, da ih okupi pod izgovorom informisanja o atentatu u Oslu, i da počne da puca na njih. Kada su počeli da beže na sve strane, iznova ih je mamio iz skloništa, ponovo se predstavljajući kao policajac koji je otklonio opasnost. Zatim bi ponovo pucao u njih i ubijao ih. Počeo je da puca oko 17.00 sati. Zatečeni tinejdžeri uzrasta od 14 do 17 godina, od straha su počeli da skaču u vodu, ali je ubica i dalje pucao. Tek 38 minuta kasnije, policija je primila prvi poziv sa vešću o pucnjavi, da bi u 18:25 (55 minuta pošto je policija dobila obaveštenje) na ostrvo stigli pripadnici specijalne jedinice „Delta“ i samo dva minuta kasnije uhapsili pomahnitalog ubicu. Znači, njegov ubilački pir i odstrel bespomoćnih omladinaca je trajao skoro sat i po, a da niko nije reagovao i prekinuo tragediju u kojoj je ubijeno 68 mladića i devojaka.

- Shvatila sam da se nešto užasno događa kada su ljudi počeli da vrište, zovu u pomoć i beže na sve strane - ispričala je Nikolina Bjerg (21), koja je preživela masakr na ostrvu Utoja. - Nas desetak smo ležali ispod dasaka platforme na vodi. Čuli smo njegove korake iznad naših glava. Bilo je jezivo. Nisam ga videla ali je šetao okolo, pucao i svaki put bodrio sebe. Pevao je i hodao kao pobednik. Tokom sat vremena koliko smo bili ispod dasaka, on je pucao bezbroj puta, na svakih desetak sekundi. Ljudi su dozivali u pomoć, ali nismo mogli da odemo do njih jer bi tako otkrili gde smo. Svi smo drhtali od straha kada je koračao iznad nas.

Tek posle dva sata ova grupa je napustila svoje sklonište. Nikolina kaže da je videla mnogo leševa na zemlji, ali još više u vodi. „Tek sada vidim koliko sam srećna što sam sve preživela“ - kaže ova devojka u razgovoru za norveški list „Dagbladet“.

NARUDŽBENICA

Knjigu „Oružjem protiv otmičara“ možete naručiti na telefon 063/341-407 ili imejlom na info@pregovarac.rs

(Nastaviće se)