Zver u jagnjećoj koži

DOŠAO je niotkud, rekli su norveški policajci o atentatoru. Njegovo zlodelo je donelo novu dimenziju terora u Evropi, jer se pokazalo da su i pojedinci, tzv. „usamljeni vukovi“ i male grupe terorista u stanju da izvrše stravične masakre. „Usamljene vukove“, teroriste i ekstremiste koji deluju samostalno i bez pomoći i veze sa većim grupama i organizacijama, predstavljali su i Timoti Mekvej, koji je izveo bombaški napad na federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 1995. godine, u kome je poginulo 168 osoba, i Ted Kazinski, „unabomber“ koji je na razne adrese vladinih kancelarija i službenika u SAD slao pismabombe i pakete-bombe.

Odmah posle novinskih izveštaja o eksploziji u Oslu i ubistvu omladinaca na ostrvu Utoje, opšta pažnja je bila usmerena prema Al kaidi i islamskim teroristima, kao najverovatnijim počiniocima napada. Za to je bilo nekoliko razloga. Kao prvo, sam način kako su napadi izvedeni i njihova spektakularnost, snažna eksplozija automobila bombe ispred vladinih zgrada, koja je izazvala velika razaranja i osam poginulih osoba, zatim u kratkom vremenu ponovni napad na drugom mestu sa velikim brojem ubijenih, upućivali su na prepoznatljivi pečat Al kaide.

Znalo se da ova teroristička mreža traži pogodnu metu da se oglasi posle likvidacije njenog vođe Osame bin Ladena, i pokaže da je i dalje moćna i da nastavlja svoju borbu. Tome u prilog išla je i činjenica da se ubrzo po izvedenom napadu, putem interneta oglasila teroristička grupa Ansar al Džihad al-Alami, ili Pomoćnici globalnog džihada, saopštenjem u kome preuzima odgovornost za napad, koji predstavlja odgovor na prisustvo norveških snaga u Avganistanu i na uvrede proroku Muhamedu.

Pored ovog saopštenja, i ekstremista, koji piše pod imenom Abu Sulejman al-Naser, u poruci koju je postavio na šifrom zaštićeni forum Šumuk al-Islam, naveo je da su ovi bombaški napadi „još jedna poruka koja stiže u evropske zemlje od mudžahedina“.

Napadi u Oslu desili su se samo godinu dana od kada su tri čoveka uhapšena pod sumnjom da imaju veze sa Al Kaidom i da planiraju da napadnu ciljeve u Norveškoj. Ipak, ovo je bio pogrešan trag, islamski ekstremisti su požurili da se „okite tuđim perjem. Istina je bila drugačija, pravi napadač je bio Norvežanin i to osoba koja sa svojih ekstremnih pozicija izražava mržnju prema islamu.

Klupko istine je počelo da se odmotava istog dana uveče, kada je policija u Oslu saopštila da je uhapsila napadača koji je otvorio vatru na skupu podmlatka vladajuće partije na ostrvu Utoja i da smatra da je ta osoba povezana sa eksplozijama koje su se dogodile nekoliko sati ranije u centru norveške prestonice. Tada nisu zvanično saopšteni detalji o napadaču, osim što je rečeno da je na skup došao obučen u policijsku uniformu. Već sutradan prepodne pojavile su se prve informacije o Andersu Bering Brejviku i mogućim motivima nezapamćenog napada.

JoŠ jednom se pokazalo koliko je terorizam složen fenomen i težak protivnik, jer ima stotinu lica i nikad se ne zna ko se iza njih zapravo krije. Zato se mora tretirati maksimalno ozbiljno i bez potcenjivanja, svaku informaciju i podatak o mogućem delovanju ekstremista i terorista treba proveriti i posvetiti joj maksmalanu pažnju. Greške u ovoj borbi plaćaju se onim najdragocenijim - ljudskim životima.

Od 1999. godine u skandinavskim zemljama se dogodilo šest napada i težih incidenata, ali je ovo jedini i najteži koji se dogodio u glavnom gradu Norveške.

U junu 1999. godine, dvoje novinara i njihov osmogodišnji sin su ranjeni kada je eksplodirao njihov automobil u predgrađu Stokholma. Pre toga, više neonacističkih organizacija je upućivalo pretnje smrću bračnom paru, pošto je u švedskom dnevnom listu „Ekspresen“ objavljena istraga o diskografskoj kući iz Milana koja je objavljivala pesme koje hvale „belu rasu“. Samo tri dana kasnije, dvoje policajaca je teško ranjeno u Malmeu u eksploziji automobila u trenutku kada su vršili rutinsku proveru tog vozila.

U oktobru 2002. godine, u samoubilačkom napadu na jedan tržni centar u Helsinkiju (Finska), poginulo je sedmoro ljudi, a više od 80 je povređeno. Motivi bombaša samoubice, 19-godišnjeg studenta hemije Petrija Gerta koji je takođe stradao u napadu, nikada nisu utvrđeni.

U septembru 2006. izvršen je napad automatskim oružjem na sinagogu u Oslu. Žrtava nije bilo, a uhapšeno je troje ljudi za koje se sumnja da su planirali napade i na američku i izraelsku ambasadu u Oslu.

Poslednjeg dana 2008. godine, 31. decembra, dvoje Izraelaca je ranjeno kada je na njih u tržnom centru u gradu Odense u Danskoj pucao Palestinac, revoltiran izraelsko-palestinskim sukobom. U januaru 2010. godine napadač je osuđen na deset godina zatvora.

U jednom hotelu u Kopenhagenu, 10. septembra 2010. godine bomba je eksplodirala u rukama Belgijanca čečenskog porekla, Lorska Dukajeva. Osuđen je za pokušaj atentata na danski dnevni list „Jilands posten“ koji je objavio sporne karikature proroka Muhameda.

NARUDŽBENICA

Knjigu „Oružjem protiv otmičara“ možete naručiti na telefon 063/341-407 ili imejlom na info@pregovarac.rs

(Nastaviće se)