Bombe kućne izrade

SPISAK neuspelih i sprečenih terorističkih napada „hemijskim“ i „poljoprivrednim“ bombama nastavljen je u avgustu 2006. godine, kad je britanska policija u Londonu i u još nekoliko gradova uhapsila 21 osobu poreklom iz Pakistana. Oni su planirali da aktiviraju bombe sa tečnim eksplozivom u 10 putničkih aviona na letovima iz Britanije za SAD i Kanadu.

Teroristi su planirali da eksploziv unesu u ručnom prtljagu, maskiran u neku vrstu tečnosti (bočice sa vodom, sokovima, pastama za zube, losionima za brijanje, gelovima i slično). Najverovatnije je korišćen TATP. Eksplozivna naprava bi se sastojala od tečnosti, praška i elektronskog detonatora, sakrivenog u ajpodu, digitalnom satu ili mobilnom telefonu, čije bi baterije obezbedile energiju za iniciranje hemijske reakcije.

Drugi način za izazivanje eksplozije u avionima, po zamisli terorista, bio je da razne konzerve osvežavajućih napitaka napune pastom ili gelom na bazi peroksida, koja bi formirala eksplozivnu smesu čije bi aktiviranje dovelo do obaranja aviona.

Francuska policija je aprila 2009. godine u gradu Grenoblu otkrila u jednoj garaži u centru grada preko 300 kilograma amonijum-nitrata i aluminijuma u prahu, koji su za izradu bombi koristili članovi baskijske separatističke organizacije ETA.

Međunarodne vojne snage ISAF i avganistanska policija su 11. novembra 2009. zaplenili 250 tona veštačkog đubriva amonijum-nitrata i drugog materijala koji talibani koriste za izradu improvizovanih eksplozivnih naprava.

Jedan od novijih pokušaja da se izvede teroristički napad bombom „kućne izrade“, desio se 1. maja 2010. godine u Njujorku. Policija je na Tajms skveru, u džipu marke „nisan petfajnder“, demontirala priručnu bombu koja se sastojala od: tri čelične boce sa gasom propanom, dva kanistera sa po 19 litara benzina, pirotehničkog materijala (komercijalne petarde za slavlja), dva satna mehanizma na baterije (sata budilnika), koji je trebalo da imaju ulogu detonatora i oko 100 kilograma veštačkog đubriva, sličnog amonijum-nitratu.

Bomba je trebalo da bude aktivirana na sledeći način: satni mehanizmi aktiviraju pirotehnički materijal (komercijalne petarde), one aktiviraju dva kanistera sa benzinom, koji potom izazivaju eksploziju boca sa gasom propanom. Bombu je napravio i postavio Faisal Šahzad (30), američki građanin pakistanskog porekla. Uhapšen je 4. maja na aerodromu „Džon F. Kenedi“ u Njujorku u avionu koji je trebalo da poleti za Dubai (UAE).

Pred sudom je priznao da je boravio u Pakistanu, gde su ga talibani obučili da napravi bombu i dali mu 12.000 dolara da izvede napad. Do eksplozije nije došlo, najverovatnije zbog greške pri sastavljanju bombe i slabe pripremljenosti Faisala za njenu izradu. Dim koji se pojavio iz vozila i varničenje primetio je obližnji ulični prodavac, koji je alarmirao policiju, a kontradiverziona jedinica je odmah blokirala mesto incidenta i demontirala napravu. Ali da je sve funkcionisalo kako je trebalo i kako se desilo u Oslu, posledice bi bile teške.

O velikoj popularnosti, ali i praktičnoj upotrebljivosti, eksplozivnih naprava sastavljenih od materijala, hemikalija i supstanci koje se mogu kupiti u supermarektima, prodavnicama hemijskih proizvoda i stovarištima poljoprivrednog materijala, a zatim sklopiti u garaži ili podrumu kuće, govori i sledeći podatak. Al kaida je krajem juna 2010. pokrenula novi onlajn propagandni časopis na engleskom jeziku „Inspajr“. Za uređivanje lista zadužen je ogranak Al kaide u Jemenu i radikalni sveštenik Anvar al-Avlaki U prvom broju posetioci sajta mogli su da pročitaju tekst pod naslovom: „Napravite bombu u kuhinji svoje majke“.

Za radikalnog jemenskog sveštenika Al Avlakija je utvrđeno da stoji iza napada „bombom u gaćama“, kojom je Umar Faruk Abdulmutalab pokušao 25. decembra 2009. godine da sruši putnički avion „Nortnjest Airlines Flight 253“, koji je leteo iz Amsterdama za Detroit. Paketić eksploziva PETN u prahu smestio je u donji veš , a detonaciju je trebala da izazove tečnost koju je pomoću šprica ubrizgao u eksplozivnu smesu. U svojim ubilačkim namerama nije uspeo, a kao posledicu zaradio je opekotine na genitalijama i butinama.

Ovaj i još nekoliko sličnih pokušaja terorističkih napada „živim bombama“, pokazuju da teroristi skrivaju eksploziv unutar ili pored polnih organa ili u telesnim šupljinama, kako bi lakše prošli kroz sisteme bezbednosti! Teroristi se uvek trude da budu korak ispred policije i službi bezbednosti. Stalno su u traganju za slabim tačkama u obezbeđenju objekata i ličnosti i pronalaze nove metode, načine i sredstva za izvođenje napada. Zato se nikada ne sme potceniti njihova inventivnost i odlučnost da po svaku cenu izvedu teroristički napad, uključujući i samoubilačke akcije.

Upravo zbog toga, službe bezbednosti moraju neprekidno da prate šta se dešava, analiziraju iskustva i prodiru u psihologiju i metodologiju delovanja terorista.

NARUDŽBENICA

KNJIGU „Oružjem protiv otmičara“ možete naručiti na telefon 063/341-407 ili imejlom na info"pregovarac.rs

(Nastaviće se)