Ples “crnih udovica“

VLASTI u SAD upozorile su početkom jula 2011. godine domaće i strane aviokompanije da teroristi iz ogranka Al kaide u Jemenu razmatraju mogućnost da hirurškim putem u telo bombaša samoubica ugrade eksploziv, kako bi izveli napade.

Skeneri koji trenutno postoje na aerodromima ne mogu da otkriju bombe sakrivene na ovakav način, i zato moraju da se uvedu nove mere kontrole tela.

Mediji su odmah smislili naziv za ovaj novi vid terorizma i sada se već govori o „hirurškom terorizmu“. Ako je reč o ženi, najlakše je ugraditi eksploziv u vidu implanta u grudi, a ako je terorista muškarac - onda u zadnjicu ili stomak.

U teroristu može da se ubaci implant s eksplozivom PETN, koji se aktivira kada se pomoću šprica ubrizga aceton-peroksid, koji će da izazove eksploziju. Potkožne implante praktično je nemoguće otkriti običnim detektorima, jer se eksploziv ubacuje u plastičnu kapsulu, pa je neophodan rendgenski snimak. Dovoljno je 200 grama PETN da bi se u trupu aviona napravila dovoljno velika rupa da izazove dekompresiju i rušenje aviona.

Zato stručnjaci razmatraju alternativne mere bezbednosti, uključujući analizu ponašanja putnika i sumnjivih osoba i sastavljanje profila putnika.

Za improvizovane detonatore mogu da se koriste elektronski delovi u širokoj upotrebi (baterije mobilnih telefona, audio-plejera, laptopa).

Tečne eksplozivne hemikalije se u praksi ne primenjuju kao klasični eksplozivi, već uglavnom kao gorivo ili dodaci gorivu raketnih i specifičnih pogonskih motora (makete aviona, automobila, kao što je nitrometan).

Osim u tečnom stanju, određene vrste eksplozivnih supstanci i materija mogu da se formiraju i u obliku gela ili paste, primenom postupka želatinizacije.

Grupa od 43 čečenskih terorista upala je uveče, posle 20 časova, 23. oktobra 2002. godine u pozorište Dubrovka u Ulici Meljnikova, u centru Moskve, gde je bio u toku drugi čin dečjeg mjuzikla „Sever-Istok“. U dvorani je bilo 912 ljudi: gledalaca, izvođača na sceni i članova orkestra. U toku predstave na pozornici su se iznenada pojavili ljudi u maskirnim uniformama i sa „fantomkama“ na glavama, koji su odmah počeli da pucaju iz „kalašnjikova“ u plafon.

Među teroristima je bilo i 14 žena - samoubica, koje su bile opasane eksplozivom. Radilo se o udovicama i sestrama (tzv.“crne udovice“) čečenskih pobunjenika koji su poginuli u borbi sa ruskim snagama. Čečeni su došli pred Dom kulture u Dubrovki u automobilima (dva minibusa i jedno putničko vozilo) sa ruskim tablicama. Istakli su glavne zahteve da se ruska vojska povuče iz Čečenije i da tamo u roku od sedam dana prestanu operacije. Teroristi, za koje se ubrzo saznalo da ih predvodi Movsar Barajev, saopštili su da nameravaju da miniraju dvoranu. Zapretili su da će za svakog Čečena ubijenog u dvorani, oni ubiti deset talaca.

Taoci preko mobilnih telefona obaveštavaju policiju šta se događa u pozorištu i posle tridesetak minuta snage bezbednosti opkoljavaju zgradu. Vođa terorista Barajev, na početku krize, kao znak dobre volje i spremnosti da pregovara sa vlastima, oslobađa 15 dece mlađe od 12 godina. Decu stariju od 12 godina nisu hteli da oslobode, zato što je ruska vojska u Čečeniji decu stariju od 12 godina smatrala sposobnom za učešće u borbama. Sada su Čečeni vraćali istom merom.

Teroristi su eksploziv postavili na sedišta u pozorištu, na scenu i u hodnike, ali su obmotali i svoja tela, pogotovo „crne udovice“. Jedna velika improvizovana eksplozivna naprava, konstruisana od čelične boce bojlera napunjene ekspolozivom i čeličnim parčadima, bila je smeštena u sredini velike sale u parteru, a druga takva bomba bila je postavljena na balkonu. Pored njih su dežurale „crne udovice“, spremne da odmah aktiviraju eksploziv.

Ministar unutrašnjih poslova Rusije Boris Grizlov i direktor FSB Nikolaj Patrušev, formirali su Krizni štab za vođenje sveobuhvatne akcije „Vihor-antiteror“, na čijem čelu se nalazio Vladimir Vasiljev, zamenik Grizlova. Glavni operativac i čovek preko koga su se prelamale sve važne odluke u vezi operacije oslobađanja talaca, bio je general Vladimir Proničev, pomoćnik direktora FSB Rusije, odgovoran za antiterorističke akcije.

General Proničev je svoj centar za rukovođenje operacijom smestio 100 metara od zgrade pozorišta.

Jasno je da se general nalazi u veoma teškom položaju, između dve vatre. Morao je da oslobodi taoce, a nije mogao da odugovlači, niti da pregovara sa teroristima. Jer, zvanični stav najvišeg državnog rukovodstva, na čelu sa predsednikom Vladimirom Putinom, bio je da sa teroristima nema pregovaranja i da će biti kažnjeni za napad na pozorište. Ako naredi upad specijalaca u pozorište, uništiće zgradu i pobiti taoce, što bi bila velika katastrofa. General Proničev mora da pronađe drugi način, mora da postoji slaba tačka u delovanju terorista.

(Nastaviće se)