Drama pred kamerama

U REŠAVANjU svake talačke situacije od presudnog su značaja kvalitetni obaveštajni podaci i informacije o svemu što je vezano za događaj. Zato general Proničev naređuje specijalnim službama da postave fajber-optičke kamere i mikrofone u pozorište, preko kojih će prikupljati informacije o ponašanju terorista, njihovim namerama i planovima, naoružanju i uopšte o tome šta se priča i događa u zgradi pozorišta.

Tri sata od početka opsade pozorišta, u 00.15 časova, general Proničev uspostavlja telefonsku vezu s Čečenima. Govori Barajevu da su male šanse da Kremlj udovolji njegovim zahtevima i vrši pritisak na njega da oslobodi taoce. Vlada Rusije generalu ne dozvoljava da učini nijedan ustupak teroristima.

Šest sati od početka opsade kamere u komandnom centru policije opažaju siluetu jedne žene kako ide ka glavnom ulazu u pozorište i ulazi unutra. Niko ne zna ko je ona i šta radi. Čečenski stražari je odvode kod Barajeva, jer im je bilo sumnjivo kako je uspela da prođe kroz strogu blokadu. Mislili su da je špijun, agent policije, izveli su je u hodnik i ubili. Ova žena je kasnije identifikovana kao Olga Romanova (26), lokalna prodavačica. Provukla se kroz policijski kordon u mraku i bila je pod dejstvom alkohola.

Prolazak ove žene pokazao je da u rigoroznim merama obezbeđenja oko zgrade pozorišta, uprkos brojnim angažovanim snagama bezbednosti, ima rupa i propusta. Ovakvi incidenti ne smeju da se događaju, jer mogu da uznemire teroriste i ugroze živote talaca, ili da zaoštre pregovore sa vlastima.

Iz razgovora sa oslobođenim taocima krizni štab dobija vrlo značajnu informaciju: Barajev ima apsolutnu kontrolu nad svojim ljudima. Niko neće aktivirati bombe bez njegovog naređenja.

Barajev je u razgovoru sa ekipom novinara moskovske televizije NTV, kojima je dozvolio da uđu u dvoranu, otkrio da su njegovi ljudi dva meseca ranije dolazili na predstavu „Nord-Ost“, razmatrajući mogućnost zauzimanja zgrade. Njegova grupa pripada brigadi „Rijadus Salihin“, koja u svom sastavu ima i bombaše samoubice. Rekao je da oni nisu teroristi, inače bi prihvatili avion i milion dolara i otišli u neku drugu zemlju.

Intervju novinara sa Barajevom jasno daje do znanja kriznom štabu da će Čečeni ubiti sve taoce u pozorištu, ukoliko Kremlj ne ponudi konkretan predlog za razmenu.

Plan oslobađanja talaca predviđao je da se u salu prvo ubaci anestetik u vidu gasa (sredstvo za opijanje) kroz ventilacioni sistem pozorišta, koji bi uspavao sve u sali. Tada može da se izvrši upad specijalaca u zgradu. Ali ako teroristi osete da ih izlažu gasu, mogli bi da aktiviraju bombe. General Proničev se opet priseća šta su rekli pušteni taoci: teroristi neće detonirati bombe bez Barajevog naređenja. Zato mora izvući Barajeva iz sale pre nego što ubaci gas.

Trećeg dana krize s taocima, krizni štab vuče važan taktički potez. Preko radija se emituje vest da će Vlada razgovarati sa teroristima. Ali to je bila samo lukava varka. Vest je kod Čečena stvorila lažni osećaj pobede, sigurnosti i zadovoljstva i imala je cilj da navede Barajeva da se opusti i eventualno izađe iz sale kako bi se odmorio.

U 23.00 časova trećeg dana otmice, sat vremena pre nego što će da istekne ultimatum terorista vlastima, general Proničev obaveštava Barajeva da predsednik Putin šalje predstavnika na pregovore, koji će početi narednog dana ujutro. Barajev likuje, ovo je njegov pobedonosni trenutak. Prvi put od početka opsade, taoci su zaspali puni nade, jer će ih ujutru vlasti osloboditi. Ali ruska Vlada ne šalje nikoga na pregovore. To je bila samo još jedna varka i kupovanje vremena.

Četvrtog dana krize, 26. oktobra u 05.00 časova, producenta predstave Georgija Vasiljeva teroristi odvlače iz sale i odvode u tehničku kontrolnu sobu. Barajev mu naređuje da pusti snimak predstave „Nord-Ost“, jer želi da pogleda trenutak kada je sa svojom grupom uleteo na pozornicu. Teroristi su se ponovo opustili, mislili su da se u narednih nekoliko sati neće ništa dogoditi.

Bio je to trenutak koji su čekale specijalne snage - Barajev je izašao iz sale. Za nekoliko minuta specijalci postavljaju boce jakog anestetika fentanila pored otvora ventilacionog sistema pozorišta. U 05.45 časova sitna magla anestetika se spušta na salu. Taoci misle da je suzavac i počinju da prekrivaju lica maramicama i drugim delovima odeće.

Teroristi na straži misle da su napadnuti i počinju da pucaju na parking ispred zgrade pozorišta. Ruski specijalci ne uzvraćaju vatru, čekaju da gas počne da deluje. Svi teroristi u sali, uključujući i „crne udovice“, ustali su sa podignutim puškama, pištoljima i prstima na detonatorima eksplozivnih naprava. To je bilo poslednje čega se većina talaca sećala, jer su posle zaspali opijeni anestetičkim gasom fentanilom. On deluje brzo, čim se udahne u pluća ulazi u krvotok, krv odnosi opijat do mozga, gde deluje na centralni nervni sistem i žrtva gubi svest.

Napolju specijalci i dalje čekaju. Odjednom, posle 20 minuta pojavljuje se jedna žena koja teturajući izlazi kroz glavni ulaz pozorišta. Ona je jedan od talaca, i ako je ona ostala budna, koliko još ima budnih terorista? General Proničev zato odlučuje da sačeka još 40 minuta.

(Nastaviće se)