Zamuklo školsko zvono

JOŠ dok je trajala drama sa taocima u pozorištu Dubrovka, ruska javnost, mediji i analitičari otvoreno su postavljali pitanje: kako je bilo moguće da se više od 40 naoružanih terorista, sa velikom količinom eksploziva i u maskirnim uniformama prošeta do centra Moskve, praktično do blizine Kremlja i kabineta predsednika Rusije, a da ih niko ne zaustavi i prekontroliše? Očigledno su postojali veliki propusti u sistemu bezbednosti, mada su ruske službe bezbednosti raspolagale upozorenjima o mogućoj akciji velikih razmera.

Takođe, bilo je odmah jasno da teroristi u pozorištu imaju spoljnu podršku. Ministar unutrašnjih poslova Rusije Boris Grizlov potvrdio je 26. oktobra 2002. godine da je na teritoriji Moskve do tada uhapšeno više od 30 saučesnika terorista, i da su u toku provere njihove umešanosti u druge terorističke aktivnosti.

Do korisnih saznanja došlo se posle analize pronađenih stvari u džepovima ubijenih terorista, kao i iskaza njihovih uhapšenih "kolega". Na osnovu autobuskih karata, ličnih i lažnih dokumenata, jasno je da su teroristi pojedinačno dolazili u Moskvu.

Policija je utvrdila da je teroristima potvrde za kretanje po Moskvi izdao major Igor Andrejevič Aljamkin, starešina u policijskoj stanici "Nižegorodskaja", u jednom od kvartova u Moskvi.

"Nisam proveravao čija dokumenta potpisujem. To je pre mene trebalo drugi da učine", izjavio je, braneći se, major Aljamkin. U vreme kada je potpisivao dokumenta, zamenjivao je jednog kolegu, a policija nije saopštila da li je to uradio zbog primljenog mita ili iz nemara.

Dvojica glavnih terorista - Movsar Barajev i arapski plaćenik Jašir, koji se predstavljao kao Abu Bakar, stigli su u Moskvu sa lažnim dokumentima. Većina terorista imala je originalne dokumente. Nekoliko terorista je imalo urednu policijsku registraciju u Moskvi i pretpostavlja se da su zbog legalnog boravka nekoliko puta bili u pozorištu kako bi izvideli situaciju i napravili plan za zauzimanje zgrade.

Pronađene stvari ukazuju da je akcija vrlo temeljno organizovana. U Moskvu su teroristi stigli odvojeno, kako ne bi upali u oči policiji. Dočekali su ih njihovi ljudi koji dobro poznaju grad, što im je omogućilo da izbegnu sve policijske kontrolne punktove. Nekoliko meseci pre akcije terorista, zgrada pozorišta je renovirana. Radove je izvodila privatna građevinska firma koju su vodili Čečeni, a eksplozivne naprave su prošvercovane u Moskvu iz Čečenije.

U gradu Beslanu u Severnoj Osetiji, nemirnom regionu Ruske Federacije na Kavkazu, 1. septembra 2004. godine okupilo se oko 1.200 đaka, roditelja i nastavnika, svečano obučenih i doteranih, da proslave prvi dan nove školske godine i polazak dece u školu. To su, međutim, znali i čečenski teroristi pod komandom Šamila Basajeva, pa su ovu proslavu iskoristili da izvedu jednu od najkrvavijih akcija u novijoj istoriji Rusije.

Teroristi su krenuli u napad rano izjutra 1. septembra 2004. godine. Baza im se nalazila u jednoj šumi na granici između Ingušetije i Severne Osetije. Izvela ga je grupa od 32 pripadnika Drugog bataljona šehida "Rijadus Salihin" (13 Čečena, od toga dve žene, devetorica Inguša, trojica Rusa, dvojica Arapa, trojica Osetina, jedan Tatarin i jedan Kabardinac). Ostalo je nerazjašnjeno ko je komandovao grupom. U početku, znalo se da se radi o ličnosti oslovljavanoj kao "pukovnik". Obaveštajna služba pretpostavljala je da je to bivši policajac iz Ingušetije Ali Musajevič Tazijev.

Međutim, jedan od dečaka koji je uspeo da umakne, prema fotografijama koje su mu pokazali policajci, identifikovao je Doku Umarova, "komandanta Jugozapadnog fronta i sekretara Saveta za bezbednost Ičkerije". U zvaničnom saopštenju FSB-a navodi se da se radi o Ruslanu Tagiroviču Hučbarovu. Međutim, u ruševinama škole nije otkriveno telo nijednog od ovih terorista. Policija pretpostavlja da je Hučbarov uspeo da se izvuče iz obruča.

Pre nego što su krenuli u krvavi pohod, teroristi su se podelili u dve grupe. Prvi deo (između 14 i 20 ljudi), naoružan puškama AK 5,45 mm M74 sa bacačima granata GP-25, puškomitraljezima PKM 7,62 mm, snajperima SVD, raketnim bacačima RPG-7M i RPG-18 "muha", okupio se u šumi na severu Severne Osetije. Pojedini teroristi su imali i prsluke sa eksplozivom kakve nose bombaši samoubice. Podeljeni u dve grupe, sa po sedam do 10 ljudi, ukrcali su se u kamion GAZ-66 i kombi UAZ "gazela". Oko osam časova, na putu između Hurikaua i Malgobeka, zarobili su majora policije Soltana Guraževa. Od njega su uzeli isprave i vozilo, kako bi zavarali kontrolu saobraćajne milicije.

Druga grupa terorista, zadužena da osmotri i locira obezbeđenje, ubacila se u dvorište beslanske škole, među ljude koji su očekivali početak proslave.

U 9.30 u dvorište škole ulaze kamion, kombi i zaplenjeno policijsko vozilo. Iz vozila su iskočili naoružani ljudi sa crnim maskama ("fantomkama"). Kod ulaza u školsko dvorište stajao je milicioner, a još dvojica njegovih kolega nalazila su se u dvorištu. U kratkoj pucnjavi ubijen je jedan od terorista i jedan milicioner, drugi milicioner je ranjen, a treći je uspeo da pobegne. Pošto su utrčali u školsko dvorište, teroristi su, pucajući iz pušaka, počeli da teraju u zgradu škole sve one koji su se tamo nalazili. Ipak, stotinak starijih učenika i toliko odraslih uspeli su da pobegnu.

(Nastaviće se)