Deca štit od snajpera

KADA su sve taoce okupili u fiskulturnoj sali u Beslanu, teroristi su od prikupljenog nameštaja i sprava napravili barikade, a decu kao žive štitove rasporedili duž bočnih prozora. O obruče košarkaških koševa i uže razapeto između njih okačili su nekoliko mina, a ostatak eksploziva postavili na pod. Najveća eksplozivna naprava bila je povezana sa odskočnim upaljačem, smeštenim između listova knjige čije je korice, nogom, stalno pritiskao jedan od terorista. Cela školska zgrada je takođe bila minirana iznutra i spolja, a na krovu i prozorskim otvorima postavljeni su snajperi.

Stakla na prozorima fiskulturne sale bila su polupana, kao mera predostrožnosti u slučaju da specijalne jedinice upotrebe gas za uspavljivanje, kao što su to učinile prilikom upada u pozorište Dubrovka u Moskvi, dve godine ranije. Kada je grupa beslanske milicije, lokalnih specijalnih jedinica OMON i SOBR stigla do škole, napad nije mogao da se izvrši a da se ne rizikuju životi talaca.

Sat od momenta zauzimanja škole, u zgradi gradske administracije u Beslanu počeo je da radi operativni štab MUP-a i FSB-a Severne Osetije, na čijem je čelu bio general FSB-a Valerij Andrejev. Ali nikakve jedinstvene komande niti plana dejstva nije bilo. Školi niko nije mogao da priđe bliže od 50 metara, jer su teroristi pucali na sve što se kreće. Osim toga, okupilo se najmanje hiljadu roditelja, rođaka i meštana, uglavnom rukovođenih emocijama. Mnogi od muškaraca bili su naoružani. Oni su ogorčeno negodovali zbog akcije terorista i uzimanja dece za taoce, ali su izjavljivali da neće dozvoliti nikakav juriš snaga bezbednosti na školsku zgradu.

Tokom 1. i 2. septembra likvidirano je dvadesetak talaca, muškaraca sposobnih za otpor, a njihova tela izbačena su u dvorište.

Više od hiljadu dece i odraslih provelo je dva i po dana i dve noći u stalnom strahu da u svakom trenutku mogu odleteti u vazduh, jer su im teroristi neprestano pretili.

Lokalne snage bezbednosti aktivirane su između 10.30 i 11.00. Školu su opkolili lokalna policija i pripadnici specijalnih jedinica policije Severne Osetije: OMON (Odred milicije posebne namene) i SOBR (Specijalni odred za brzo reagovanje). Kasnije su stigle i jedinice 58. armije Severnokavkaskog vojnog okruga. Iz sastava iste armije angažovane su pionirska četa i Specnaz četa - 135 specijalaca stacioniranih u obližnjem Vladikavkazu.

Kada su snage bezbednosti opkolile školu, teroristi su izneli dva zahteva: obustavu svih vojnih i policijskih operacija u Čečeniji i Ingušetiji, i drugo, povlačenje svih federalnih snaga bezbednosti iz ovih regiona. Teroristi su zapretili da će ubiti 50 nemuslimanske dece za svakog ubijenog člana njihove grupe i 20 nemuslimanske dece za svakog ranjenog člana grupe. Takođe, upozorili su da će dići školu u vazduh ukoliko snage bezbednosti pokušaju na silu na oslobode taoce i napadnu školu.

Teroristi su postavili decu uz prozore, kao živi štit (isto su radili i u Budenovsku i Kizljaru), da bi se zaštitili od snajpera snaga bezbednosti.

Pregovori za mirno rešenje krize vođeni su prvog i drugog dana, ali bez uspeha. Ruske vlasti su ubedile muftiju lokalne muslimanske zajednice da bude posrednik i ubedi teroriste da puste decu, ali su oni odbili da pregovaraju sa muftijom ili bilo kojim članom lokalne muslimanske zajednice. Posle izvesnog vremena saopštavaju da će pregovarati sa Aleksandrom Džasohovim, predsednikom Severne Osetije, Muratom Zjazikovom, predsednikom Ingušetije, ili Leonidom Rošaljom, ruskim dečjim lekarom koji je igrao ulogu pregovarača sa čečenskim teroristima u nekim ranijim talačkim situacijama (pozorište Dubrovka). Vlasti pristaju na zahteve i dovode ovu trojicu do škole. Međutim, niko od njih nije uspeo da uđe unutra, jer ih teroristi nisu pustili.

U školu je drugog dana krize jedino ušao bivši predsednik Ingušetije Ruslan Aušev, koji je uspeo da izvede 25 talaca, žena sa bebama i malom decom. Auševu su predali list iz dečje sveske na kome su bili napisani zahtevi terorista. Ti zahtevi bili su naslovljeni sa "Njegovom veličanstvu Vladimiru Putinu od Alahovog roba Šamila Basajeva". Basajev je zahtevao prekid rata u Čečeniji i početak povlačenja federalne vojske.

Dok su trajali pregovori, uslovi u školi su se konstantno pogoršavali. Teroristi odbijaju da taocima daju hranu, vodu i lekove, zabranjuju im da koriste toalet, odbijaju zahtev da dozvole medicinskim ekipama da iz dvorišta škole evakuišu tela ubijenih. Zbog velike vrućine, taoci skidaju odeću sa sebe, mnogi su bili samo u donjem vešu. Roditelji i nastavnici govore đacima da ne smeju da dehidriraju i da treba da jedu cveće koje su doneli za nastavnike. Kada su teroristi to opazili, oteli su im cveće. Usled dehidracije, neka deca su kolabirala i umrla. Ostali su uspeli da ostanu u životu tako što su pili sopstvenu mokraću kada ih teroristi nisu gledali.

Drugog dana krize, 2. septembra, u 15.30 odjeknule su, u razmaku od 10 minuta, dve snažne eksplozije. Kasnije je otkriveno da su to bile eksplozije raketa ispaljenih iz ručnog bacača koje su u znak upozorenja ispalili teroristi da bi držali snage bezbednosti dalje od škole.

(Nastaviće se)

NARUDŽBENICA

Knjigu „Oružjem protiv otmičara“ možete naručiti na telefon 063/341-407 ili imejlom na info@pregovarac.rs