Beslan ime tragedije

OČIGLEDNI propusti snaga bezbednosti u tragediji u Beslanu bili su: odsustvo ozbiljnog plana za svaku eventualnu situaciju,loš obaveštajni rad i nedostatak reakcije na signale da se sprema akcija terorista, prevremena oružana akcija,

neadekvatno obezbeđenje zone dejstva i granice Severne Osetije, što je omogućilo prodor terorista iz Ingušetije u rejon Beslana, slabo obezbeđenje lica mesta - roditelji i rođaci talaca i drugi civili, mnogi naoružani, držani su na rastojanju manjem od 100 metara od škole, totalno neorganizovan prihvat talaca i žrtava.

Specijalna Komisija ruske Dume koja se više od dve godine bavila proučavanjem uzroka i grešaka tragedije u školi u Beslanu, objavila je krajem decembra 2006. godine izveštaj u kome se zaključuje da su za eksploziju u fiskulturnoj sali, krivi čečenski teroristi, a ne vojska i policija. Jedan od terorista aktivirao je eksplozivnu napravu, od čega se zapalila krovna konstrukcija koja je pala na taoce.

Komisija je utvrdila da vojska nije pucala na školsku zgradu sve dok su u njoj bili taoci. Tek kada u njoj nije više bilo živih talaca, počela je paljba iz tenkova T-72.

U izveštaju o tragediji se kaže da nisu samo teroristi krivi. Policija i tajne službe takođe snose veliku odgovornost. Teroristi su došli iz susedne Ingušetije i zauzeli školu, jer nije bilo policijske patrole. Osim toga, policija nije imala obaveštajne informacije da se napad priprema, a to je dokaz slabog rada obaveštajnih službi. Grupa terorista je boravila celu nedelju u susednoj Ingušetiji, pripremajući se za napad.

Predsednik parlamentarne komisije Aleksandar Torošin je izjavio, povodom objavljivanja izveštaja, da je jedan broj terorista koji je napao školu već ranije bio hapšen, ali su pušteni, što je takođe dokaz slabog rada pravosudnih organa.

Uprkos tvrdnjama da je predsednik Putin odlučno odbijao bilo kakvu mogućnost pregovora sa teroristima u Beslanu, postoje i dokazi koji govore suprotno. Penzionisani policijski general Aslambek Aslahanov, savetnik predsednika Putina, koji je predsedničkim avionom stigao u Beslan, gde je trebalo da pregovara sa teroristima, izjavio je da je predsednik Putin spreman da prihvati bilo kakve uslove, samo da ne ginu deca. Putin je nameravao da pusti Čečene iz zatvora, a ako treba i da plati novcem samo da se oslobode taoci. Očigledno je, međutim, da su se zahtevi Basajeva i ustupci koje je davao Putin, totalno razlikovali. Glavni zahtev terorista odnosio se na povlačenje ruske vojske iz Čečenije, a o tome Putin nije ništa kazao, što znači da nije dolazilo u obzir da se to ispuni.

Za razliku od zvaničnog izveštaja ruske Dume, analize pojedinih obaveštajnih službi zapadnih zemalja i eksperata za terorizam, ukazivale su na sasvim drugačije stanje. Prema njihovim saznanjima, u danima pre upada terorista u Beslan, bilo je nekoliko važnih upozorenja, koja su najavljivala da se nešto sprema i da treba značajno povećati mere bezbednosti.

U policijsku stanicu u Beslanu 29. jula stigla je prijava građevinske kompanije EFG da je neko ukrao sedam radnih odela iz vozila ove firme. Zatim je policija dobila više telefonskih upozorenja građana, da su primetili sumnjive i nepoznate osobe, koje se šetaju i gledaju okolo, između ostalog obilaze i oko škole br. 1. Dana 3. avgusta u policiju je stiglo anonimno pismo sa upozorenjem da će uskoro doći do velikog terorističkog napada u regionu.

Desetak dana kasnije izvršena je provala u zgradi policijske stanice u 1. okrugu, odakle su ukradene tri automatske puške i četiri pištolja. Provala je izvršena i u objektu policijske stanice 2. okruga, odakle su ukradene četiri automatske puške i dva pištolja. Oružje je kasnije pronađeno kod terorista u školi u Beslanu. Dana 17. avgusta u policiju stiže prijava da je neko posekao drveće ispred škole br. 1, nedaleko od policijske stanice. Sledećeg dana u policiji su primljena još tri telefonska poziva građana koji su javili da je posečeno drveće ispred škole.

Primer škole u Beslanu još jednom je pokazao koliko surova može da bude kazna ako se potceni opasnost od terorizma i adekvatno ne reaguje na indikatore. Kao u mnogim slučajevima ranije, od suštinske važnosti u ovoj borbi je efikasan preventivni rad i aktivnost obaveštajnih službi da se namere terorista osujete pre nego što izvedu akciju. Kada dođe do terorističkog akta, teško je proći bez posledica. Ako se ispune njihovi zahtevi, makar i delimično, to govori o slabosti dotične države, nemoći da zaštiti svoje institucije i građane, i nesposobnosti njenog bezbednosnog aparata. Osim toga, svako ispunjenje zahteva terorista, predstavlja podstrek za nove akcije, napade i ucenjivanja. Tako se ovaj začarani krug nasilja, otmica i ubistava stalno vrti i obnavlja.


(Kraj)