Hram srušen dinamitom

SA martovskim pogromom nisu prestale namere dalje albanizacije i desrbizacije kosovskometohijskog prostora. Naprotiv, opipljivi "rezultati", koji su ostali nekažnjeni, dali su krila ekstremističkim krugovima da nastave sa još većim žarom. Najdrastičniji primer potpunog brisanja sa lica zemlje srpskih belega je onaj u Đakovici.

Posle rušenja 1999. i dokusurivanja 2004. godine, đakovička opštinska vlast je naložila da se ostaci crkve Sv. Trojice potpuno uklone, pa je na tom mestu napravljen gradski park. Uklonjeni su i poslednji tragovi na spomen-kosturnici poginulim oslobodiocima Kosova 1912-1918. godine. Prema saopštenju Kancelarije za baštinu Eparhije raško-prizrenske, poslednji snimci načinjeni 22. juna 2009. godine pokazali su da nisu ostali nikakvi tragovi, koji bi mogli da potvrde da je na tom mestu ikada postojao pravoslavni hram. "Učinjeno je veliko bezakonje, uzurpirano je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve i promenjena je namena građevinskog zemljišta", konstatovano je u izveštaju ERP.

U TehniČkoj analizi napretka u primeni standarda koju je uradilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju pre tzv. samoproglašenja nezavisnosti posebno se skretala pažnja da je "srpsko kulturno i duhovno nasleđe pretrpelo i nastavlja da trpi oštećenja i uništavanja zato što je smanjena, može se reći i ukinuta mogućnost da nadzor nad srpskim svetinjama obavljaju nadležne državne institucije". Naročito je izražena zebnja pošto tzv. kosovske institucije, čak i da imaju najbolje namere, nemaju ni znanja, ni iskustva, a ni tehničke mogućnosti da to rade.

S druge strane, ni Kfor ni Unmik, sem časnih izuzetaka, nisu pokazivali nikakvu posebnu želju da sačuvaju srpsko kulturno blago. Osim što su obezbeđivali ključne verske i kulturne spomenike, na one "manje važne" nisu ni obraćali pažnju. Zato su oni posebno postali meta ne samo ekstremista, koji smišljeno žele da ih unište, već i lopova i vandala.

U selu Kraljevica kod Podujeva sa lica zemlje je, posle martovskog pogroma, potpuno zbrisana crkva Svetog Petra i Pavla. Na mestu gde je bila crkva nema ni traga koji bi podsećao da je tu nekada bila svetinja. Albanski ekstremisti su u više navrata minirali i rušili crkvu, a krajem 2009. godine odnet je i poslednji kamen sa nje.

I u selu Petrovac kod Kosovske Kamenice Albanci su u potpunosti uništili crkvu Svetih apostola Petra i Pavla, a na njenom mestu podigli spomenik lokalnom poginulom pripadniku UČK.

Lokalni Albanac je baš ovih dana u naselju Potkaljaj u Prizrenu potpuno potkopao temelje srednjovekovne crkve Svete nedelje. Prema saopštenju Eparhije raško-prizrenske, u tom najnovijem slučaju ataka na tu svetinju, sa čijeg krova je inače više puta kradeno olovo, a oskrnavljena je i u martovskom nasilju, navodni vlasnik susedne parcele započeo je kopanje temelja za novu zgradu i pri tom potkopao temelje crkve. Crkvene vlasti su slučaj prijavile kosovskoj policiji, koja je potvrdila oštećenje i konstatovala da ona nije nadležna za tu vrstu nezakonitosti!

Eparhija je ovaj atak na svoj hram prijavila specijalnom predstavniku EU za srpsku duhovnu i kulturnu baštinu Dimitrisu Moskopulosu tražeći hitnu međunarodnu reakciju jer je reč o zaštićenom objektu u prostoru uže istorijske zone Prizrena. Crkva Sv. Nedelje je omanji hram iz 14. veka i nalazi se u drevnom naselju Potkaljaja, u kome su pre rata živeli većinom Srbi i koje je stavljeno pod međunarodnu zaštitu. Da stvar bude sumnjivija, upravo se vodi akcija za obnovu srpskih kuća spaljenih u martovskom pogromu i za povratak prognanih vlasnika.

Na sličan način, tobož iz neznanja i nepažnjom, ugrožen je, manastir Sv. vrača Kozme i Damjana u Zočištu, koji je potpuno srušen 1999. a čija je obnova počela 2004. i traje do danas. U blizini manastira, odnosno kraj groblja u manastirskom posedu, po nalogu lokalne vlasti, izvode se radovi na seoskom putu i pritom je potkopan manastirski kompleks.

Taj prostor prema Ahtisarijevom planu, koji je usvojila i Skupština Kosova, ima status specijalne zone i ograđen je bodljikavom žicom koju je postavio Kfor, pa na njemu ne bi smeli da se izvode nikakvi radovi bez dozvole Eparhije raško-prirenske. No, lokalna vlast Orahovca to ne poštuje. Firma koja izvodi radove je na nekim mestima ušla u manastirski posed, ali zato nije dirnula imanje Albanca preko puta.

"Ozbiljno je ugrožen manastir Zočište. Opština Orahovac izvodi sporne radove bez ikakve saglasnosti manastira i Eparhije i to ne samo u okviru specijalne zone koja je zaštićena međunarodnim garancijama i lokalnim zakonima, već i na samom manastirskom imanju i pored protesta manastira i Kancelarije Evrpske unije na Kosovu", ocenio je vladika Teodosije.

I ovaj slučaj ataka na srpsko groblje i manastirski kompleks u Zočištu dešava se u vreme kada se vodi akcija za povratak prognanih Srba u to metohijsko selo, za čijih je 50 raseljenih domaćinstava izgrađeno 28 kuća. Zgrade već poduže zvrje prazne, jer Srbi ne smeju da se vrate zbog pretnji i svakodnevnih signala koji im šalju komšije Albanci.

(Nastaviće se)