Stranci u svojoj kući

Zato se i moglo desiti da se u podnožju Gazimestana, na primer, ozida ogroman poslovni objekat za nekakvo stovarište ili magacin; da se sa Novog Brda, najvećeg srednjovekovnog grada na Balkanu, raznosi materijal; da se tik iznad prištinskog groblja podignu ogromne stambene zgrade, a sa zapadne strane neprestano nabacuje zemlja u sloju visokom nekoliko metara. Tu je napravljena druga traka puta, a na sličan način se devastiraju ostaci drugih srpskih srednjovekovnih tvrđava, gradova, crkava i manastira. U blizini znamenitih manastira, poput Bogorodice Ljeviške, Visokih Dečana podignuti su moteli, kafane, stovarišta...

Proces totalne desrbizacije i albanizacije ovog prostora dobio je institucionalne dimenzije od 17. februara 2008. godine, samoproglašenjem nezavisnosti Kosova. Od tada su Albanci jedinstveno krenuli da grade svoju državu u uverenju da je stvar sa Srbijom završena i da ih niko više ne može naterati da budu pod kapom te njima večito neprijateljske države.

Naspram srpske neumnosti, neznanja i nespremnosti da se suprotstave, kosovske albanske vlasti su svoju državnost počele da grade na svim nivoima i da demonstriraju njeno postojanje na sve načine. U tome im uveliko pomažu svi oni koji su tu državu sa njima stvorili. Javno, institucije i vlast te tvorevine, od one lokalne, do one centralne, pokazuju nameru da budu efikasne i principijelne i navodno jednake za sve, ali na delu, na svakom koraku, nastoje da prema Srbima naročito pokažu da je to država koju oni moraju da poštuju. Ako ne, u njoj nemaju šta da traže.

Slučajno ili ne, a na Kosovu ništa nije slučajno, ubistva, ranjavanja, fizički napadi i maltretiranja Srba i drugog nealbanskog stanovništva od strane albanskih ekstremista prestali su nekako baš u vreme priprema i posle proglašenja secesije južne srpske pokrajine i bezbednosno stanje se, izvesno, poboljšalo. Odnos Albanaca, i posebno njihovih predstavnika vlasti se naglo popravio, pa se stekao utisak da je bezmalo sve normalno. Spoljni izgled je, međutim, bio varljiv. Položaj Srba se posle jednostranog albanskog otcepljenja srpske pokrajine u suštini znatno pogoršao.

Bilo je jasno da će se to desiti svima koji iole poznaju stanje u južnoj pokrajini i albansko-srpske odnose. Činjenica da jedan etnikum gubi svoju državu i odjednom, preko noći postaje manjina u tuđoj državi, sama po sebi je proizvela strah, manjinski kompleks i sveukupne druge frustracije. Mnogo više prblema, međutim, nastalo je samim pokušajima i nastojanjima vlasti te tvorevine, i posebno njenih tvoraca i pomagača, da na delu uvere Srbe da je ta država i njihova, da od Beograda okrenu glavu njoj i svoju egzistenciju prilagode "novostvorenoj realnosti".

Ta država je, dakako, preko državnih instrumenata započela presiju protiv Srba. Albanski ekstremisti više nisu morali da napadaju tajno, noću i maskirani, kako bi ih naterali da napuste Kosovo i Metohiju. Umesto terorista, sada su izloženi "državnom" teroru. Dovoljno je da ih na svakom koraku zaustavljaju pa i kažnjavaju, neretko bez razloga, albanski policajci te države, da se Srbi i drugi nealbanci pri ulasku i izlasku sa Kosova suočavaju sa klasičnom granicom, da se kažnjavaju i privode zbog toga što imaju lična dokumenta Srbije, a ne "Republike Kosova". Uz to nijedan imovinsko-pravni ugovor ne mogu da realizuju ako nemaju lična dokumenta izdata od te države, a ukoliko nemaju tzv. kosovske registarske tablice na automobilima, jasno su nacionalno obeleženi.

Presija se sprovodi i kroz ograničavanje najživotnijih potrepština - isključivanja struje, vode, telefonskih signala, ograničene slobode kretanja, nemogućnosti pristupa fondovima, zapošljavanju...

Pre tri godine su srpska sela usred zime ostajala bez struje danima i nedeljama, navodno zbog toga što nije plaćana. A nije plaćana jer niko nije ni dolazio da očitava stanje na strujomerima, niti isporučivao račune, i to je trajalo sve dok Srbi nisu naterani da kolektivno potpišu da će tu struju plaćati i koristiti po pravilima Kosovske energetske korporacije (KEK). Kako se kasnije ispostavilo, to znači da je neće imati i kada je redovno plaćaju! I danas se, naime, dešava da se, umesto pojedinačnog isključenja domaćinstava koja ne plaćaju struju, čitava srpska sela isključe iz sistema napajanja zbog toga što je Albanci, prikačeni na istu liniju - ne plaćaju.

Slično se ovih dana dešava i sa vodom. Danima i mesecima su neka sela iz okoline Prištine isključivana iz vodosistema zbog neplaćanja. Kao i kod struje, niko to od njih nije tražio, niti dolazio da očitava stanje na vodomerima. Tada su iz gradskog vodovoda počeli da prete da moraju svi bespogovorno da plate pozamašni paušal za pet meseci unazad, bez obzira na to što imaju vodomere koji pokazuju potrošnju ili, što je još gore, nisu ni imali vodu! Posle protesta, napokon je preduzeće za vodosnabdevanje pristalo da im najpre zameni vodomere, a dogovoreno je da potrošači plate za jedan (prethodni) mesec i potom počinje redovna naplata potrošene vode.

PREPREKE U OPŠTINI

OPŠTINA Orahovac onemogućava donošenje lokalne odluke o specijalnoj zoni Velike Hoče, predviđene po Ahtisarijevom planu, jer sa svojih 11 crkava uistinu predstavlja svetski raritet. Ništa novo, jer se isto to dešava i u slučaju Zočišta.
(Nastaviće se)