Otimanje tuđeg nasleđa

Sve je bilo okrenuto cilju da se stvori "naučna podloga" i dobiju "istorijska fakta" koja će potvrditi da, eto, postoje i istorijske činjenice i razlozi, odnosno albanska, a ne srpska istorijska i duhovna komponenta, koja je jedna od prepreka za nezavisnost Kosova. Tu tendenciju su posebno razvili nakon dolaska međunarodne administracije na KiM, kada su uspeli da joj nametnu političku konstataciju o kosovskom (čitaj - albanskom) a ne srpskom, duhovnom nasleđu u Pokrajini.

Hrišćanstvo na ovim prostorima je autohtono, njegovi temelji i zavičaj su u Iliriji, i nije ga na ove prostore donela ni Srbija sa stepa iza Karpata, niti pak Rusija. Pre nego što je hrišćanstvo stiglo u Evropu, ono se razvijalo na prostorima Ilirije. Seobe slovenskih hordi potiču iz kasnijih vremena. Posle pada Osmanlijskog carstva, Srbija je uz podršku velikih sila uspela da se infiltrira i pozicionira na Balkanu. Imena Srba su zapravo lingvistički deformisana albanska imena, prilagođena jeziku Slovena. Istoričari i naučnici imaju zadatak da iznesu argumentaciju ko su zapravo bili obnovitelji pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu, da li su to bili Srbi ili pravoslavni Albanci. Gde su jezički koreni pravoslavnih "slovenizovanih" naziva, kako ljudi, tako i verskih objekata?" (Telegrafi, maj 2009).

Nisu samo ostrašćeni i nekompetentni novinari tako pisali. Takvi novinski tekstovi su samo mali odraz onoga što se kuva u savremenoj albanskoj istoriografiji i etnologiji. Kao ilustracija neka posluži samo jedno "visokostručno" i "naučno" mišljenje i to vodećeg albanskog geografa akademika Marka Krasnićija. On je, reagujući na izjavu srpskog ministra kulture Nebojša Bradića u proleće 2010. godine, da Priština pokušava da prisvoji srpsku kulturnu baštinu, ustvrdio da "Albanci nemaju ništa da ukradu, jer je to njihovo kulturno nasleđe vekovima".

Krasnići je ministra Vlade Srbije Nebojšu Bradića nazvao "teškim lažovom", jer, kako je rekao, nijedna od srednjovekovnih crkava na Kosovu ne pripada Srbima. "Sve one su iz vizantijskog vremena, osim Dečana, koje je izgradio i dizajnirao Albanac iz Kotora", rekao je Krasnići. "Mi ne krademo i nismo pljačkaši, pljačkaši su Srbi, konkretnije Srpska pravoslavna crkva u kojoj su se čak i fizički potukli zbog te krađe", rekao je Krasnići. Zvaničnici iz Ministarstva kulture Kosova, su tim povodom naveli da su "svi kulturni i verski spomenici deo zajedničkog nasleđa svih građana Republike Kosovo".

Da falsifikatorske izjave ne ostaju samo u domenu navodno naučnih tvrdnji pokazalo se na konkretnom potezu njihovih konkretnih zloupotreba. Upravo tih dana u Prištini je objavljena vest da je Pošta Kosova pustila u promet 10.000 poštanskih markica u vrednosti od jedan i dva evra sa manastirom Visoki Dečani na njima, predstavljajući na taj način srpsku srednjovekovnu svetinju kao albansku baštinu. Zamenik direktora PTK-a Menduh Abazi je izjavio tim povodom da ta firma nije smatrala da je potrebno da od nekog traži dozvolu da srpski manastir stave na poštansku marku.

"Nismo kontaktirali ni sa kim iz crkve prilikom izdavanja ovih markica, jer smatramo da to nije bilo potrebno. U prošlosti smo izdavali markice sa likovima Adema Jašarija i Skenderbega. Sve su to značajne istorijske ličnosti i kulturno dobro naroda Kosova, tako da smo mišljenja da nam ničija dozvola nije bila potrebna".

U SPC su potvrdili da o ovoj zlouporebi nisu znali ništa i da u vezi sa tim sa njima niko nije kontaktirao, dok je šef Euleksa Iv de Kermabon tvrdio da to nije u njihovoj nadležnosti.

Krađa i prekrađa srpske baštine, njenog duhovnog, jezičkog i sveukupnog bogatstva postala je tako velika da je, napokon, reagovao i predsednik Srbije Boris Tadić. Srpski predsednik je, zapravo, iskoristio sastanak šefova država regiona na Cetinju, 4. juna 2009, na kom se razgovaralo o regionalnoj kulturnoj saradnji, da skrene pažnju javnosti na pokušaje Albanaca da falsifikuju istoriju svojatajući srpsko kulturno nasleđe.

"Vlasti u Prištini pokušale su da zloupotrebe srpske verske objekte na Kosovu u opasnoj igri stvaranja identiteta. Iznova i iznova pojavljuju se publikacije u kojima se iznose nečuvene tvrdnje da je srpsko pravoslavno nasleđe iz srednjeg veka zapravo albansko nasleđe", izjavio je Tadić obraćajući se kolegama na plenarnom delu skupa.

Predsednik Tadić je naglasio da međunarodne organizacije, uključujući Unesko i Savet Evrope, ne smeju ostati neme pred takvim pokušajima.

SRBI BEZ TRAGOVA

PRIMER iz jednih prištinskih albanskih novina, čiji tekst "Srpski antagonizam prema Kosovu", širi lažno uverenje, opasno za sve, prenosimo u celini:

"Kako je moguće da se crkve i manastiri Kosova tretiraju kao srpski i da budu pod kontrolom Srpske pravoslavne crkve? Srbija i Srpska pravoslavna crkva nemaju ni pravo ni legitimitet da se pozivaju na nasleđe i da uzurpiraju te crkve, ponašajući se kao da su njihovi vlasnici, jer su Srbi bili samo privremeni okupatori i to samo zahvaljujući rusko-evropskom panslavizmu. Te crkve i manastiri ne pripadaju ni Srbiji ni Srbima, već su bogatstvo Kosova, utemeljene u vremenu, potiču iz doba Vizantijskog carstva koje ne samo da nije znalo za Srbiju na Kosovu, već u to vreme nisu postojali ni srpska nacija ni srpski jezik.

(Nastaviće se)