”Simonida” trn u oku

OPASNOST od preotimanja srpske kulturne baštine i njenog pripisivanja Kosovu nije otklonjena ni ranije u Sevilji, a ni nedavno u Parizu, na sednici Komiteta za svetsku baštinu Uneska, održanoj od 19. do 29. juna.

Na toj sednici, neke zapadne zemlje, među njima najviše predstavnici Francuske i SAD, na perfidan način su zatražili da se srpska kulturna baština koja se nalazi na listi svetske baštine preimenuje u baštinu Kosova. Oni su za četiri velika kulturna dobra u opasnosti - Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku zatražili da umesto formulacije ”srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)”, stoji samo ”srednjovekovni spomenici Kosova”.

Bio je to već treći pokušaj da se Srbiji, SPC i srpstvu uopšte otmu njeni najbriljantniji srednjovekovni kulturni i duhovni biseri, da se Srbija izbriše kao njihova matična država i oni pripadnu ”državi” Kosovo. Na sreću, srpska diplomatija uspela je i ovom prilikom da spreči njihovo otimanje. Ta bitka je dobijena, ali za očuvanje nacionalnog identiteta srpske kulturne i duhovne baštine na KiM rat tek predstoji. To se može ustvrditi samo na osnovu izjava čak i onih najliberalnijih albanskih analitičara i medijskih autoriteta, koji takođe osporavaju pripadnost tih svetinja srpskom istorijskom i kulturnom korpusu ističući da su oni ”u suštini kosovski”.

Neki među njima predlažu čak da Srpska pravoslavna crkva ”treba da rešava svoj status na Kosovu, kao što je to slučaj u Crnoj Gori”. Očito se nastoji da se na posredan način to srpsko nacionalno blago odvoji od srpskog naroda, Srpske crkve i Srbije pripisujući mu teritorijalnu odrednicu, odnosno pripadnost ”državi Kosovo”.

Suverena pozicija SPC i njene imovine garantovana je i planom Martija Ahtisarija i ustavom Kosova, koji je na osnovu tog plana sačinjen. Po rečima Dimitrisa Moskopulosa, predstavnika EU za očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu, zaštita i uživanje prava SPC potpuno su zagarantovani kosovskim zakonodavstvom.

Pri Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije Kosova (MONT) formirana je komisija koja treba da predloži plan i program rada škola na srpskom jeziku, naravno, u skladu sa onim koji se već uči na albanskom. Ta komisija, koja nosi atribut ”nezavisna”, a pripada ministarstvu obrazovanja i finansira je vlada Kosova, najpre je, međutim, analizirala planove i programe Republike Srbije, po kojima se, inače, uči u srpskim školama na Kosovu i Metohiji. I, dabome, pri tom ustvrdila da neka srpska književna dela, poput Rakićeve pesme ”Simonida”, ali i neki drugi sadržaji iz drugih predmeta ”direktno krše ustav Kosova” i da zato treba da se izbace i da se ne koriste u nastavi.

Rakićeva ”Simonida”, u kojoj autor aludira da joj je, na znamenitoj gračaničkoj fresci, Arbanas nožem izbo oči, po preporuci pomenute komisije, treba da se izbaci iz plana i programa za nastavu na srpskom jeziku, jer ”ruši princip o harmoničnom životu kosovskih nacionalnih zajednica, kao i princip tolerancije” i ”potencira nasilje u kontekstu freske u manastiru Gračanica”. Uz ”Simonidu” je i drama ”Boj na Kosovu” Ljubomira Simovića i još sijaset drugih ”nepodopština”, među kojima su čak i radne sveske iz matematike, udžbenik muzičke kulture, geografije sa srpskim mapama, knjige informatike, pa čak i sam predmet veronauke diskutabilni i da moraju biti odstranjeni iz nastave.

I predmet Građansko vaspitanje treba, prema mišljenju pomenute komisije, dopuniti nastavnim gradivom o političkom sistemu i ustavu Kosova. Direktorima srpskih škola sugeriše se da mape nezavisnog Kosova postave na vidno obeležena mesta u svim školama i učionicama, a da ”MONT izradi i distribuira nastavni materijal o ustavu Kosova na srpskom jeziku”. I izvođenje himne ”Republike Kosova” treba da bude deo plana i programa u srpskim školama.

Ova ”analiza” sačinjena je u proleće ove, 2011. godine. Ministar za nauku i obrazovanje vlade Kosova Enver Hodžaj najavio je tada da će nastavni materijal, u skladu sa zaključcima komisije, srpskim školama biti dostavljen tokom 2011. godine. Do sada to nije učinjeno, ali nije isključeno da će se to desiti početkom naredne školske godine, sa tendencijom da u srpskim školama započne primena tzv. kosovskih nastavnih planova i programa. Naravno, Hodžaj obećava da se oni neće primenjivati metodom prisile već mirnim putem.

Međunarodni civilni predstavnik Piter Fejt je nagovestio da će se kosovski sistem obrazovanja realizovati ”uz pomoć ključnih partnera, a to su nove kosovske opštine”. Fejt je delom u pravu. Srpski ”predstavnici” u tzv. kosovskoj vladi i njenim ministarstvima, navodno, srpske opštine stvorene prema Ahtisarijevom planu i drugi Srbi u njihovim institucijama, bez obzira na sva predizborna zaklinjanja, sada bespogovorno izvršavaju sve što im Tačijeva vlada naloži.

(Nastaviće se)