Srbija slavi naslednika

Po dolasku u Beograd, lekarski konzilijum koji je vodio porođaj „potvrdio je“ svojim potpisima da je 6. septembra 1923. godine u 2 časa i 55 minuta, posle ponoći, „rođeno zdravo muško dete“. Prema dvorskom protokolu, porođaju kraljice morali su da prisustvuju i najviši predstavnici Vlade i Skupštine, koji su potpisali protokol da su se „uverili“ da je kraljica 6. septembra rodila muško dete... U zemlji je rođenje prestolonaslednika obeleženo topovskim salvama i veseljem. U Dvor su od naroda stizale čestitke i darovi.

Krštenje prestolonaslednika Petra obavljeno je 21. oktobra u Dvorskoj kapeli, uz prisustvo kuma, zastupnika britanskog kralja Džordža, princa Alberta, vojvode od Jorka. Po obredima Srpske pravoslavne crkve, krstio ga je patrijarh Dimitrije osvećenom vodom iz svih glavnih reka Jugoslavije.

Kraljica Marija, obrazovana po engleskim uzorima, opredelila se da i svoju decu odgaja na sličan način. Mladi prestolonaslednik bio je prepušten engleskim dadiljama i vaspitačima. Njegov otac, kralj Aleksandar, iako zauzet državnim poslovima, nalazio je vremena da usmerava svog naslednika. Želju da mu sin nasledi njegove vojničke sposobnosti simbolično je izrazio na taj način što ga je odmah po krštenju upisao za redova 5. čete, 2. bataljona 6. pešadijskog puka, koji je nosio njegovo ime.

Kao simbol zajedničke države, prestolonaslednik Petar je postavljen za počasnog starešinu Jugoslovenskog sokolskog saveza. Kralj je zatim učinio još jedan sličan gest: povodom sedmog prestolonaslednikovog rođendana 6. septembra 1930. godine na vojnoj svečanosti na Banjici, dotadašnje proslavljene ratne srpske zastave pukova zamenjene su jugoslovenskim zastavama. Sve te manifestacije bile su okrenute više ondašnjim političkim potrebama zemlje, nego što su se mogle odraziti na vaspitanje mladog kraljevića.

U javnosti je razvoj prestolonaslednika Petra praćen sa velikom pažnjom i svakoj pojedinosti u njegovom životu pridavan je veliki publicitet. S obzirom na dužnosti i obaveze koje su ga u budućnosti očekivale, on se na to već od ranog detinjstva navikavao, učestvujući u protokolarnim počastima i uživajući poseban tretman i uvažavanje kako roditelja tako i javnosti. Iako je to bilo možda i preveliko opterećenje za njegov uzrast, proveo je srećno i ispunjeno detinjstvo imajući uvek vremena i za igru i za zabavu.

Školovanje je započeo sa šest godina, kada se sa roditeljima preselio u tek izgrađenu privatnu rezidenciju na Dedinju, u prvo vreme nazvan „Beli dvor“. Ovde je za njega pripremljena posebna učionica, a prvi učitelj mu je bio profesor Tihomir Kostić, koji je svakodnevno dolazio u Dvor da bi ga podučavao. Časovi su započinjali molitvom, a zatim nastavom iz oblasti nacionalnih i prirodnih nauka. Pored učenja osnovnih školskih predmeta, velika pažnja je posvećena prestolonaslednikovom fizičkom odgoju, sokolskim vežbama, planinarenju i jahanju. Veće interesovanje pokazivao je za praktične stvari, mehaniku, naročito za automobile i jedrilice.

Pri kraju osnovnog školovanja, časovima prestolonaslednika, u nekoliko navrata, prisusustvovao je i kralj Aleksandar. On je 24. juna 1933. godine, u prisustvu učitelja, sam propitivao svog sina iz pojedinih predmeta. Mesec dana kasnije, 29. jula, kralj je opet bio prisutan i tom prilikom izrazio zadovoljstvo uspehom svoga sina na završetku treće godine.

U jesen 1933. godine otpočela je nastava po programu za četvrti razred osnovne škole. Časovima prestonaslednika 19. marta 1934. godine prisustvovao je i načelnik Odenjenja za srednju nastavu, koji je, posle propitivanja gradiva iz pojednih predmeta, izjavio da je „potpuno zadovoljan“ postignutim uspehom, posebno u preciznosti pisanja i računanja. Petog aprila 1934. konstatovano je da je završen rad na osnovnom obrazovanju prestolonaslednika Petra i da mu predstoji nastava po programu za gimnaziju.

Kraljica Marija je želela da školovanje nastavi u nekom engleskom koledžu. Kralj Aleksandar je to nerado prihvatio, jer, kako je govorio, „ne želi da njegov sin postane Englez“ i pristao je da to školovanje traje samo godinu dana. Izbor je pao na jednu pripremnu Sendrojd školu u Kobemu, pa je prestolonaslednik 18. septembra 1934. krenuo sa svojim vaspitačem Sesilom Perotom u Englesku. Do austrijske granice automobilom ga je ispratio otac i na rastanku mu uputio uobičajene savete. Tog trenutka mladi Petar nije mogao ni naslutiti da će tada poslednji put videti svog roditelja živog.

UBILI SU NAŠEG KRALJA

U pripremnom koledžu Sendrojd, gde je bio razvrstan u odeljenje za inteligentnije učenike, proveo je svega dvanaest dana. Jednog jutra, tog tragičnog oktobarskog dana, probudio ga je vaspitač Perot. Rekao mu je da mora hitno da se vrati u zemlju. Tek u Londonu, tadašnji jugoslovenski poslanik, Đurić skupio je hrabrost da mu saopšti istinu: „Desila se užasna stvar! Ubili su našeg kralja! Vi ste sada naša nova nada“.
(Nastaviće se)