Nisam stranac u Londonu

JOŠ dok se nalazio u Jerusalimu, kralj Petar se ponajviše zalagao da se on i njegova vlada trajno nastane u Kanadi imajući u vidu, pre svega, potrebu prikupljanja dobrovoljaca za vojsku. Onog trenutka kada je obavešten da se kralj Petar obratio kanadskoj vladi da ode u Kanadu i da mu je to odobreno, državni sekretar Idn čitavu je stvar brzo presekao: "Zašto Kanada? Svi ima da dođu ovamo". Za dolazak u London Vlade i kralja Petra urgirala je njegova majka, kraljica Marija.

Pošto je, najzad, iz Londona upućena poruka da kralj, u pratnji ministara, preko Kaira napusti Srednji istok, vlada u Jerusalimu je 25. maja donela odluku da sedište vlade bude u Londonu. Tamo će biti stalno deset ministara. Ostali članovi Vlade trebalo je da idu, delom u Kanadu, a delom u Ameriku sa zadatkom propagande za prikupljanje dobrovoljaca. Deo vojne sile ostaće na Srednjem istoku (jedna vazduhoplovna grupa sa oko 30 pilota i mornarički odred); drugi deo, oko 50 pilota i 150 oficira i podoficira suvozemne vojske odlaze u Kanadu kao instruktori za obuku dobrovoljaca. Kralj Petar sa jednim delom članova Vlade stigao je u London 21. juna, dok su preostali ministri krenuli za Ameriku i Kanadu.

Srdačan prijem i boravak prvih dana u Londonu učinili su da se mladi kralj osećao kao da je u prijateljskoj zemlji, u poseti rođacima. On je takav osećaj izrazio u obraćanju Britancima preko londonskog radija, 28. juna: Dolazim među vas ne kao stranac u izgnanstvu, već kao prijatelj, pa čak i rođak, jer je moja majka u srodstvu sa vašom kraljevskom porodicom. Za njega će britanski kralj Džordž uvek biti "Ujak Beti", kako mu se nezvanično i obraćao. I britanska kraljevska porodica učinila je sličan gest, kada je 6. septembra povodom Petrovog 18. rođendana, organizovala u katedrali Svetog Pavla veličanstvenu službu zahvalnosti, obeležavajući na taj način punoletstvo jugoslovenskog kralja.

Posle posete Bakingemskoj palati, kralj Petar je proveo vikend sa britanskom kraljevskom porodicom u njihovom zamku Vindzor. Zatim je britanski premijer Vinston Čerčil zvanično posetio jugoslovensku ambasadu, a kralj Petar uzvratio je posetu Čerčilu u Dauning stritu broj 10. Britanski premijer osetio je potrebu da izrazi žaljenje što nije bio u mogućnosti da više pomogne Jugoslovenima. Rekao je, čak, kako je ponosan što mu je saveznik tako hrabar narod.

Čerčilova elokvencija sa poetskim efektima u govoru i njegov dinamizam ostavili su veoma povoljan utisak na kralja Petra. U razgovorima u Dauning stritu 10 predsednik Simović i ministar Ninčić pravdali su se zbog nespremnosti jugoslovenske vojske da pruži ozbiljniji otpor agresoru, uglavnom svaljujući krivicu na prethodnu vladu. Čerčil je zatim govorio o potrebi da jugoslovenska vlada, "mada se nalazi izvan državne teritorije, ima sve atribute državne suverene nezavisne vlasti, a naročito da ima vojnu silu".

Pored ustavnih obaveza prema svojoj vladi, mladi kralj je imao ambicije da u Londonu nastavi svoje prekinuto obrazovanje. O tome su se predstavnici jugoslovenske i britanske vlade morali konsultovati i sa kraljicom Marijom. Ona se nastanila na svom imanju u Grandsdenu, u Bedforskoj grofoviji, gde je kupila kuću, jednostavnog spoljnog izgleda, ali iznutra uređena sa dosta umetničkog smisla i engleske udobnosti. Od kako je pre dve godine došla iz zemlje, pobolevala je posle teške operacije žuči. Teško je hodala bez štapa. O svojoj bolesti pričala je otvoreno supruzi poslanika Subotića: Teško mi je da koračam. Kad bi neko i najmanje lupio o pod, imala sam osećaj kao da me neko vrelom iglom bode u tabane, pa se taj bol produži kroz celo telo - do mozga. Pa sad ovaj rat. Lekar me je jednom zatekao skoro u komi.

Četrdesetogodšnja kraljica Marija prilagodila se stanju svoga zdravlja. Umesto lova u koji je nekada sa strašću odlazila, bavila se sada slikanjem minijatura, gajenjem povrća u svom vrtu i nadziranjem školovanja svoja dva sina Tomislava i Andreje u jednom britanskom koledžu. Jedino se nije odricala svoje ranije strasti: pušila je jednu cigaretu za drugom. Dolaskom najstarijeg sina kralja Petra otrgla se od svoje usamljenosti, kao da je živnula.

Kad se postavilo pitanje kraljevog daljeg školovanja, državni sekretar za Indiju Emeri, inače, prijatelj Srba još sa Solunskog fronta, izvestio je Idna da jugoslovenski ministri predlažu da kralj Petar provede jedno ili dva tromesečja na Vojnoj akademiji, a zatim da nastavi studije na Kembridžu, tim pre što je ovaj univerzitetski centar blizu Grandsdena. Posle dužeg razgovora sa kraljicom Marijom, ona se složila da kralj Petar posećuje privremeni tečaj na univerzitetu Kembridž, od kojeg njena kuća nije mnogo daleko.

Jugoslovenska vlada je odlučila da kralj već u školskoj 1941/1942. počne da studira ekonomiju i mećunarodno pravo u Kembridžu. U koledžu je živeo kao i drugi studenti: boravio je bez svojih ađutanata, a na raspolaganju mu je bio jedan bicikl. Istina, kralja je diskretno pratio jedan detektiv, a u pripravnosti je bio i automobil, u slučaju potrebe da iz Kembridža dođe u London, zbog sednice vlade, zakazanih audijencija ili drugih obaveza. O tome ga je redovno obaveštavao ministar Dvora Radoje Knežević, koji ga je posećivao jednom ili dva puta nedeljno.

(Nastaviće se)