Srbija Miloševog sina

VELIKI bečki slikar, rafinirani portretist Lepold Kupelvizer bio je na zalasku karijere kada je 1856. ovekovečio lik balkanskog princa Mihaila Obrenovića. Prepoznao je u sinu kodža Miloša svu negdašnju sirovost balkanske politike, njenu prevrtljivost i pretvornost. No, prinčeve oči nudile su novu energiju, odlučni zamah stečen u evropskim adresama, vidno brušen u salonima i tajnoj diplomatiji.

Taj majstorski portret, umogome nalik na slike Habzburga, dugo je krasio centralnu dvoranu dvorca u Ivanki. Naslednici kneginje Julije, grofovi Bos-Valdek, čuvali su ga kao vrednu relikviju, fascinantno podsećanje na balkansku epizodu u životu grofice Julije Hunjadi. U zimu 1944. dvorac su poharali pripadnici specijalnog odreda SS - pukovnika Skorcenija uništivši taj slikarski znak kuda je Srbija stremila.

Ekonomski istoričari smatraju da je velika balkanska ujediniteljska akcija, planirana da 1866. promeni fasade Otomanskog carstva, mogla da proizvede i prvi moderni slom evropske berze. Mihailo je nameravao da proda skupocene lične predmete i da povuče novac iz evropskih banaka, čime bi proizveo efekat zemljotresa, ali se priklonio diplomatiji i 1867. dobio - gradove. Još od 1862, kada je od Rusije dobio zajam i znatnu količinu modernog oružja, pritiskao je velike sile da prisile Portu da mu učini ustupke, znači odlaganje rata i srpski steg na gradovima.

Kao ključnu baštinu osmogodišnje Mihailove druge vladavine valja pre svih izdvojiti stvaranje dobro ustrojene narodne vojske, doduše, nedovoljno moćne da bude predvodnička sila u rušenju umornog lava sa Bosfora. Mihailo je stoga u kapućehaji Jovanu Ristiću, upornom i veštom diplomati u Carigradu, video dobitnu kartu na koju je čvrsto zaigrao. Išao je i lično na podvorenje sultanu i elegantno dobio ono što mu oružje nije garantovalo!

Kao stalni posetilac bečkih teatara, jer iz Ivanke do carske Vijene karucama je tek nekoliko sati, Mihailo je bio opčinjen idejom da u Beogradu podigne veliko pozorište. Od cigala iz tek razrušene zloglasne Stambol kapije, i uz izdašne darove bogatih trgovaca, koje je knežev prilog vidno premašio, počela je marta 1868. gradnja nacionalnog teatra.

Još kao mlad princ, kome su tutori bili ustovobraniteljski oligarsi, voleo je scenu na Đumruku i gostovanja glumaca iz preka. Stoga je pozvao Jovana Đorđevića iz Novog Sada da u Beogradu ustroji moderno pozorište, nacionalni glumački centar. Pucnji u Košutnjaku nakratko su prekinuli knežev projekat, ali je već 30. oktobra 1869. igrana predstava "Posmrtna slava knezu Mihailu".

Najveći plod mihailovske epohe u Srbiji jeste jačanje diplomatije, vera u njene mogućnosti, premda je sin Milošev ispod satenske rukavice krio gvozdenu pesnicu. Bio je kuražan da stane pred sultana i da traži prava za Srbiju za koju je 1863, u poruci kneginji Juliji, naveo da nije turska zemlja, već srpsko slobodno dobro, nikako pašaluk!

Budući da je bio znalac ekonomskih tablica višeg reda (učio je kameralne nauke), video je nemale minuse u Srbiji. Nije imala ni pristojne gimnazije, licej nije bio univerzitet, a Društvo srpske slovesnosti nije bila akademija nauka. Sve je bilo u povoju, gvozdeni plug je bio nedostižan u času kada je Evropa igrala na kartu - gradnje železnica. Osim ministra finansija Koste Lazarevića Cukića i Vladimira Jovanovića, koji se krio kao liberalni predvodnik, nije imao još dostojno umnih glava da Srbiji daju impulse. Verovao je, ipak, u narod i zato je bio spreman da sve svoje blago pokloni Srbiji. Nije primetio, živeći u dvorskoj kutiji od slonovače, da se u Srbiji sprema duga mračna noć i da će se naći Srbin spreman da povuče oroz na jednog takvog vladaoca.

Mihailo je Srbiji za osam godina druge vlade ponudio reformski put, korak po korak. Najpre, traženje puta za stvaranje zdrave narodne privrede. Sem nešto oružnica i topolivnice u Kragujevcu, u Srbiji nije bilo industrije, a ona je temelj vojske, čuvara suverenosti. Potom sledi temeljna izgradnja civilnog administrativnog aparata i vojnih institucija, te duhovnih ustanova (nacionalni teatar i učeno društvo). Zbog tih skokova, Mihailo je pao kao žrtva zavere, budući da se zarad državnih interesa okretao Zapadu, a napuštao Istok.

I sad plašt knežev natkriljuje Srbiju. Skriva tajnu satenske rukavice u rukama čuvara balkanske kapije. Izlivenog u bronzi, delo majstora Enrika Pacija i to na centralnom mestu na Trgu republike u Beogradu.

Kraj

NARUDŽBENICA

Knjiga "Knjaz Mihailo Obrenović, život i politika" može da se naruči preko Grafičkog studija Dereta, telefon 011/23-99-077

Mihailo okružen srpskim odličnicima u Carigradu 1867.