Grešnici sa petokrakom

POSLE Prvog svetskog rata Srbija je od pobednika dobila blanko kredit i mogla je da se državno uspostavi po želji. Ona je, međutim, ostala verna svom cilju koji je proklamovala ratne 1915. godine takozvanom Niškom deklaracijom. Zaklela se tada da će se boriti za oslobođenje svih Srba na balkanskom prostoru, ali i za izbavljanje ostalih pripadnika južnoslovenskih plemena.

Srbija je, na kraju, zavet i ispunila. Stvorena je i vekovima prizivana zajednička država, Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, ubrzo preimenovana u - Kraljevinu Jugoslaviju.

Zbog straha Hrvata i Slovenaca, pre svega od Italije, usledilo je, na prečac, njihovo ujedinjenje sa pobedničkom Srbijom. Nije tada proverena volja naroda, ni pobedničkog srpskog, ni poraženog hrvatskog i slovenačkog. Za ujedinjenje su se najstrasnije zalagali i borili prekodrinski Srbi i njih nije trebalo proveravati, ali Hrvate i Slovence sigurno jeste.

Beograd i Srbiju su dugo opsedali jugoslovenski orijentisani pojedinci iz redova hrvatskog i slovenačkog naroda. Znala su se njihova opredeljenja i ona nisu bila sporna, ali jesu ona u narodu. Iznenađenja i razočaranje, na obe strane, su brzo usledila.

Na scenu su istovremeno stupili i spoljni i unutrašnji protivnici Jugoslavije. Spoljni su bili oličeni u ratnim gubitnicima - Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj... kojima se pridružila i Italija. Jugoslaviju su proglasili "veštačkom tvorevinom", koju su "izlegli" pobednici u versajskom dvorcu.

Brzo su se iskristalisali protivnici i na unutrašnjoj sceni.

Prednjačili su Hrvati, koji su svoja osećanja ispoljavali preko Hrvatske seljačke stranke. Pridružili su im se crnogorski "zelenaši", makedonski šovinisti u obliku terorističke organizacije, kao i Komunistička partija Jugoslavije, zadojena idejama ruske Boljševičke revolucije. Oni su zajednički udarali u temelje tek rođene države.

Da li je opasnost od komunista bila potcenjena?

KPJ, njeni pripadnici-fanatici, udarali su na kralja, a još žešće na "srpsku buržoaziju" koja je bila u povoju. Za komuniste, koji su se doškolovali u Moskvi i na ratištu u Španiji toj "velikosrpskoj buržoaziji" mogla je da presudi samo - revolucija. Sa tako akumuliranim "antisrpstvom", komunisti (bilo ih je oko šest hiljada), koji su poveli gerilski rat i predvodili partizane, brzo su prešli i na politički teren, na potpuno prepakivanje države.

U ratnoj 1943. godini, komunisti su u Jajcu, umesto jedinstvene kraljevine, proglasili federalnu zajednicu sa šest nacionalnih republika-država: Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Makedonija i Srbija.

Četiri buduće republike imale su na tom zasedanju

AVNOJ-a svoje vojno-političke delegacije. Među prisutnima

(Makedonci nisu ni došli), jedino je Srbija imala samo vojne delegate, borce Prve i Druge proleterske brigade. Gde su se zagubili političari, oni bez oružja?

Brojni su se upinjali da to pitanje (sudbonosno?) istraže i otkriju zašto Srbija nije bila adekvatno zastupljena, ali im je trud bio uzaludan.

Treba imati na umu da su srpski komunisti odreda, vojevali sa kompleksom krivca. Strategija KPJ bila je usmerena na rušenje monarhije i buržoazije. Politički protivnik, kralj - dinastija, bili su srpski. Tačno je bio fiksiran i klasni neprijatelj - "Veliko-srpska buržoazija". Srpski komunisti su priznavali kolegama iz drugih naroda da su "grešnici" i, znajući partijska pravila, bili predvodnici u zatiranju dinastije i buržoazije koja se nalazila u začetku.

Pretpostavlja se, da su upravo srpski komunisti, koji su se nalazili u šumi, imali zadatak da potraže i političare, ali da ih u Jajce ne dovedu. Pričalo se, recimo, da su tragali za Dragoljubom Jovanovićem (1898-1977), ali on kao da je u zemlju propao...

Jovanović je slovio za "večitog opozicionara" (što je i bio), školovao se u Francuskoj i po struci je bio pravnik. Imao je besednički dar, a pred komunistima nije imao "srpski kompleks".

Za Srbiju je sašivena "tesna košulja", upozoravao je Jovanović u skupštinskim raspravama oko prvog ustava nove države, a opisujući svoj susret sa Brozom (kad mu je bilo ponuđeno ambasadorsko mesto u Moskvi) posebno ga je interesovalo - zašto je Crna Gora proglašena za republiku, čime je "pocepan" srpski korpus?

U odgovoru, Broz je objašnjavao da je to drugovima Crnogorcima obećano još pre rata i da se to nije moglo izbeći. A upitan - da li bi bio protivan, ako se oni još jednom izjasne za ujedinjenje sa Srbijom - odgovorio je: Ne!

JovanoviĆ je opstajao kao srpski građanski političar među komunistima-poslanicima. Kad je u raspravi o prvom Petogodišnjem planu "nokautirao" druga Đidu (gvozdenu pesnicu komunista), stigla (ga) je i osveta: zatvor i sedam godina robije!

Jedan od neoborivih dokaza, da se Jovanović bavi špijunažom (hoće da vrati kralja?) bio je francuski list "Mond", pronađen prilikom pretresa stana. Suđenje je bilo "fer" i on je dobro prošao.

Imao je sve, od znanja do poštenja, ali ne i žicu koja obezbeđuje opstanak u politici. Komunisti su ga trpeli dok im je bio potreban za pridobijanje masa, a kad su osvojili sve poluge vlasti, bio je suvišan.

Skupštinske polemike Dragoljuba Jovanovića ostale su da se pamte kao stilski i politički biseri, posebno one vođene sa Kidričom, Kardeljom, Đilasom, Brozom..