Izabran pre izbora

GRAĐANI Rusije, ali i ceo svet, u nedelju su saznali da je Vladimir Putin i službeno postao prvi predsednički kandidat za izbore koji će se održati 4. marta 2012. "Drugo poluvreme" kongresa Jedinstvene Rusije samo je potvrdilo ono što je već bilo najavljeno u septembru kad je vodeći ruski tandem saopštio javnosti da nameravaju da naprave "političku rokadu", ili narodnim jezikom rečeno, da zamene fotelje.

Da se sve ne svede na formalnost i poštovanje zakonske procedure pobrinuo se upravo Vladimir Putin čiji će se nedeljni govor dugo pamtiti i sigurno će ući u istoriju. Taj govor se može nazvati "programskim", jer je objasnio ne samo svojim partijskim pristalicama, već i celom ruskom narodu čime namerava da se bavi narednih šest godina, koliko će ubuduće trajati predsednički mandat.

Iako pre dva dana nije spomenuo nijedno ime, Vladimir Putin je do sada najoštrije kritikovao period vladavine Borisa Jeljcina. Zapravo, rekao je ono što većina građana Rusije oseća, misli i govori. U tom delu Putinovog govora morao bi se prepoznati i sadašnji veliki kritičar, bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov, jedan od najzaslužnijih za raspad velike države.

- Jedni su doveli do potpunog raspada SSSR, a drugi su, probivši se na vlast, organizovali pljačku zemlje bez presedana. Tako nešto nije se desilo u istoriji. U suštini, ubili su industriju, poljoprivredu i sferu socijalnog. U srce zemlje su gurnuli nož građanskog rata, doveli do krvoprolića na Severnom Kavkazu. Oni su doveli zemlju do katastrofe i propasti - rekao je Putin.

Govoreći o Jeljcinovom periodu vladavine, Putin je do sada uglavnom isticao njegove zasluge za demokratizaciju zemlje. Napadao je oligarhe koji su iskoristili priliku da preotmu državno bogatstvo, ali nije tako jasno ukazivao ko im je to omogućio. Ovog puta je dao tačnu dijagnozu, jer takvu pljačku državne imovine, napravljene u vreme Jeljcinove privatizacije istorija zaista ne pamti.

Putin je svestan da u Rusiji veliki broj ljudi živi loše. Zato je kao prioritetan zadatak postavio uspostavljanje socijalne pravde i smanjenje socijalnih razlika. Zato nema sumnje da će dobiti podršku velikog dela naroda, ali će imati i otpor najbogatijih, kojima je već najavio da će morati da plaćaju porez na luksuz.

Sada je izvesno da tek treba da prođe izborna kampanja, pa zatim glasanje, ali svi rezultati istraživanja govore da je Putin najpopularniji ruski političar i da će zapravo izbori biti formalnost.

- Premijer Vladimir Putin je u ovom trenutku političar koji ima najveći autoritet u zemlji. Njegov rejting je viši od mog rejtinga i to je razlog zbog čega sam ja odustao od kandidature za predsedničke izbore 2012. godine - rekao je Dmitrij Medvedev u intervjuu državnim TV kanalima, odmah posle kongresa 24. septembra. - Važan je autoritet u narodu, koji mora imati u vidu svaki političar ako želi da doprinese svojoj zemlji, a ne samo da se gura laktovima.

Nesporno je da mnogima nije bilo po volji, dakle ne samo političkim protivnicima, kada su Medvedev i Putin saopštili na kongresu Jedinstvene Rusije da su se dogovorili da naprave rokadu. Čak i među onima koji su već dva puta glasali za Putina bilo je pitanja - zašto birače prave smešnim ako su sve unapred do detalja isplanirali.

- Hoću direktno da kažem da smo se još pre nekoliko godina ja i Medvedev dogovorili čime ćemo se i kako baviti u budućnosti - rekao je Putin na kongresu Jedinstvene Rusije.

Zatim je Medvedev još više pojasnio:

- To što mi predlažemo učesnicima Kongresa je duboko promišljeno rešenje, koje smo razmatrali još u vreme kad se formirao naš prijateljski savez.

Medvedev tvrdi da zaista nije isključivao mogućnost da ide na drugi mandat, ali popularnost i rejting su pokazali da je Putin prvi političar u Rusiji i to je bilo odlučujuće.

Putin je poručio onima kojima smeta što će se treći put boriti na predsedničkim izborima:

- Da sam hteo, mogao sam pre četiri godine lako da izmenim Ustav i ostanem zaredom treći mandat, jer je Jedinstvena Rusija imala i ima većinu u parlamentu. Nisam to uradio zato da bi ljudi shvatili da nema tragedije u smeni vlasti.

JoŠ dok je bio predsednik, Putin je 10. februara 2007. obećao da će se držati ustavnih odredaba i, prema tome, neće zaredom ići na treći mandat, iako su ga nagovarali lideri ne samo nekih arapskih država, nego i Evrope.

- Pogledajte kako je bilo u drugim zemljama. U SAD skoro do završetka Drugog svetskog rata nije bilo ograničenja u izborima predsednika. Ruzvelt je četiri puta bio predsednik SAD. Rukovodio je zemljom u vreme ekonomske depresije i za vreme rata - podsetio je Putin.

I nemački kancelar Kol bio je 16 godina na vlasti. U Francuskoj posle Drugog svetskog rata predsednički mandat je bio sedam godina bez ograničenja i tek nedavno je promenom Ustava omogućeno da predsednik može da se bira dva puta po pet godina. Putin je objasnio da je sve to izneo, jer su elementi stabilnosti vrlo važni kad je zemlja u teškoj situaciji, kad se nalazi na izlasku iz krize i staje na noge.

(Nastaviće se)