Rat Kremlja i Belog doma

PRE posete Francuskoj u februaru 2010. novinar "Pari mača" je podsetio Medvedeva da je Putin u razgovoru sa politikolozima u klubu Valdaj kazao da će se on i Medvedev kao i 2008. dogovoriti ko će biti kandidat za predsedničke izbore 2012. godine, jer su oni "ljudi iste krvi i istih političkih pogleda".

- Vladimir Putin i ja zaista imamo istu krvnu grupu. Nedavno smo to i medicinski utvrdili - rekao je predsednik Medvedev uoči odlaska u Francusku na početku marta 2010. godine. - Mi kao odgovorni ljudi zajedno ćemo razmatrati budućnost naše zemlje kao i naše mesto u toj političkoj budućnosti... Smatram da je jako dobro kad su predsednik i premijer u dobrim odnosima.

Medvedev je i 20. juna 2011. ponovio da bi konkurencija između njega i Putina, njegovog starog druga, bila štetna. Intrigu je ipak sačuvao, jer je dodao da ako opet bude predsednik, zalagaće se za dogovorene ciljeve - modernizaciju društva, uključujući i politički sistem.

I lideri velikih zemalja sa kojima se Medvedev sretao pitali su ga hoće li ići na drugi mandat, ali im je on odgovarao u istom stilu, kao i u intervjuima.

Pošto su u poslednjih godinu dana počele međusobne čarke ljudi koji su tipovali na Putina i

s druge strane na Medvedeva, Putin je kao lider "Jedinstvene Rusije" zatražio da se ne govori o predsedničkim izborima nego da se koncentrišu na parlamentarne izbore. U to vreme "dobro obavešteni" su čak pričali kako su tobože zahladneli odnosi Putina i Medvedeva.

U aprilu 2011. Putin je dva puta javno rekao da je prerano govoriti o predsedničkim izborima. Zato se o tome pričalo samo u kuloarima. U to vreme širena je priča kako se vodi rat Kremlja i Belog doma u šta su poverovali i neki članovi parlamenta. Ta priča je dobila "dokaz" kad su se Medvedev i Putin razišli u ocenama oko Libije.

Prvi put od dana kad su Medvedev i Putin postali glavni ruski politički tandem, javna polemika među njima desila se kad je Kremlj dao signal svom predstavniku u Savetu bezbednosti UN da ne upotrebi veto, već pusti da se izglasa rezolucija o Libiji.

Putin je za vreme boravka u fabrici raketa u Votkinsku u Udmurtiji negativno ocenio rezoluciju SB, naglašavajući da primena sile SAD u inostranstvu nema "ni logike ni savesti". Putin je radnicima objasnio da se premijer bavi socijalnim pitanjima, ali ako ih zanima mišljenje o Libiji, ukazao je na manjkavost rezolucije, koja liči na poziv na srednjovekovni krstaški rat.

Samo par sati posle Putinove reakcije predsednik Medvedev je objasnio pred TV kamerama u parku svoje dače u Podmoskovlju da Rusija svesno nije iskoristila svoje pravo veta u Savetu bezbednosti, jer ona u celini odražava ono što mislimo o stanju u Libiji.

- Ja ne smatram da je ta rezolucija nepravilna jer su se tamo događale bezobrazne stvari - izjavio je ruski predsednik Medvedev.

Doduše, Medvedev se ogradio da rezolucija ne odražava u celini stavove Rusije koja je ipak odlučila da ne koristi veto. Pre toga je zamerio Gadafiju zato što je oružjem krenuo na svoj narod.

Videlo se da je predsednika povredila Putinova izjava, pa je ljutito rekao da je nepravilno govoriti kako "mi ne razumemo što radimo". Dodao je da je svesno odlučio da se ne koristi veto i da je u tom pravcu dao instrukciju Ministarstvu inostranih poslova. Još jednom je ponovio da Rusija neće učestvovati u bilo kakvoj operaciji protiv Libije.

Putin je zatim putovao u Dansku, gde je ponovo kritikovao zapad zbog bombardovanja Libije, u kojoj ginu civili. Par sati posle Putinovog "ribanja" Zapada u Kopenhagenu, u Kremlju su saopštili da ne prihvataju pozive za spas koji su stizali iz Tripolija.

"Prvoborci" koji su poverovali da je počeo rat između Putina i Medvedeva počeli su javno da kritikuju čas premijera čas predsednika. Tako je parlamentarac Konstantin Zatulin, inače član "Jedinstvene Rusije", kritikovao predsednika Medvedeva zbog stava o Libiji, ali je ekspresno dobio "žuti karton" i najverovatnije ga neće biti u novom sastavu Dume.

Na drugoj strani zaleteo se politikolog Gleb Pavlovski, koji je izjavio da je Putinov izveštaj pred parlamentom bio neubedljiv i slab. Pavlovski je svojevremeno podržavao Putina, a onda je stao na stranu Medvedeva i javno se zalagao da on ostane još jedan mandat u Kremlju.

- Ja sam na strani tima za koji je sada teže igrati, a to su pristalice Mevedeva. Od 2009. nakupilo se mnogo žalbi činovnika na mene. Sada će mi biti lakše da govorim jer nisam savetnik predsedničke administracije - rekao je Pavlovski.

U želji da ne kvari odnose sa premijerom Putinom predsednička administracija u Kremlju raskinula je ugovor o saradnji sa politikologom Glebom Pavlovskim koji rukovodi Fondom efektivne politike. Nekadašnji disident Pavlovski bio je savetnik prvog zamenika rukovodioca predsedničke administracije, politički vrlo moćnog Vladislava Surkova. U Kremlju su objasnili da je Gleb Pavlovski narušio principe profesionalizma i etike, pa mu je zato zabranjen ulaz u Kremlj.

Iskusniji Putin "smirio je loptu" rekavši da je po ustavu predsednik države zadužen za vođenje spoljne politike i priče o njihovom ratu su iščezle sa stranica ruskih novina.

(Nastaviće se)