Opaki recepti Gorbačova

OČIGLEDNO nezadovoljan sve otvorenijim navijanjem Zapada uoči predsedničkih izbora, Putin je za vreme službenog boravka na zapadu poručio "suflerima" da zaćute.

- Budućim kandidatima za predsednika Rusije nije potrebna podrška iz inostranstva. Dovoljna im je podrška ruskog naroda - kazao je premijer Vladimir Putin na konferenciji za novinare posle razgovora sa danskim premijerom u Kopenhagenu. Putina su novinari tada zamolili da prokomentariše poziv američkog potpredsednika Bajdena u vreme njegovog poslednjeg boravka u Moskvi da se ne kandiduje.

Radi podsećanja, Putina su 2008. nagovarali ne samo u Rusiji, nego i neki strani lideri da se treći put kandiduje za predsednika, ali on nije hteo da krši ustav.

U intervjuu glavnim državnim TV kanalima Medvedev je 30. septembra 2011. rekao da su neki očekivali da se u jednom trenutku on posvađa sa Putinom i da tada među njima počne politička borba.

- Takve recepte sam ponekad slušao od opozicije i ponekih politikologa. Ali, hoću da kažem da toga neće biti. Mi hoćemo da dostignemo političke rezultate, da pobedimo na parlamentarnim izborima u decembru i predsedničkim u martu - rekao je Dmitrij Medvedev.

Osim ljudi iz najbližeg okruženja Medvedeva, koji su bili zainteresovani i iz vlastitih razloga, njegov opstanak su želeli i Putinovi ogorčeni politički protivnici, koji nisu mogli da ga pobede na regularnim izborima. Među poznatijim političarima koji su javno navijali za Medvedeva bio je i bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov.

Sredinom avgusta 2011. Mihail Gorbačov je u intervjuu britanskom "Gardijanu" rekao da on želi da i posle 2012. godine Medvedev bude predsednik. Kazao je uz to i da je Putin prevario Medvedeva i da zbog njegovih ograničenih mogućnosti nije lako realizovati plan modernizacije u ekonomskoj i političkoj sferi.

Na konferenciji za novinare, povodom 20. godišnjice puča u SSSR-u Mihail Gorbačov je rekao da je potrebno da se "obnovi" najviše rukovodstvo.

- Došlo je vreme kad se mora izaći iz te brazde, jer sadašnja politika i predlozi vlasti su kretanje unazad - rekao je Gorbačov.

GovoreĆi o Putinu na moskovskoj radio-stanici Eho Moskve Gorbačov je ocenio da je on mnogo napravio za zemlju u prve četiri godine. Medvedeva je ocenio kao sposobnog čoveka, obrazovanog i dobrog pravnika.

- U tandemu sa Putinom oseća se da je Medvedev slabiji. Ne znam, možda mu nedostaje karakter. Ali, ko bi mu tamo dao da se razvije. Mislim da bi Medvedev trebalo da bude na čelu nove političke koalicije. Potrebna je nova koalicija, jer ni jedna dosadašnja nije bila dobra - objasnio je Gorbačov.

On smatra da se situacija može promeniti za pet-šest godina ako se na političkoj areni pojave novi ljudi, nova koalicija i ako izbori za Dumu prođu pošteno.

I posle kongresa Jedinstvene Rusije na kojem su Putin i Medvedev rekli da su se dogovorili o rokadi, većina građana nije promenila mišljenje o njima što potvrđuju istraživanja objavljena 6. oktobra 2011. Putinov premijerski rad pozitivno je ocenilo 62 odsto građana, a negativno 31 odsto. Rad predsednika Medvedeva pozitivno je ocenilo 58 odsto građana Rusije.

SocioloŠki centar "Levada" želeo je da sazna šta građani misle ko je u tandemu jača ličnost. Interesantno je da veliki broj građana i posle predsedničkog iskustva Medvedeva smatra da on nema liderske kvalitete, a većina misli da je Putin jača ličnost. Tako 44 posto misli da Putin bolje radi. Građani više veruju Putinu kad je reč o modernizaciji zemlje - 35 odsto, dok samo 28 odsto misli da bi Medvedev bio bolji reformator. Što se tiče međunarodne politike 43 odsto građana smatra da Putin bolje reprezentuje svoju zemlju od Medvedeva, dok suprotno misli samo 26 odsto građana.

Politički fenomen Putina zaslužuje ozbiljnu analizu već time što i posle dva predsednička mandata i jednog premijerskog ima veliki broj pristalica. Svejevremeno su bili jako popularni otac "perestrojke" Mihail Gorbačov, a zatim i njegov naslednik Boris Jeljcin. Međutim, što je više prolazilo vreme oni su rapidno gubili simpatije građana.

Nije sporno da je Gorbačov bio puno demokratičniji od svojih prethodnika. U njegovo vreme se počelo pisati i govoriti o dotadašnjim tabu temama. Građani su počeli slobodnije da putuju. On je povukao vojsku iz Avganistana ali nije uspeo da reši ono najvažnije da podigne standard građana SSSR-a.

I Boris Jeljcin je bio jako popularan i narod je naseo na njegove demagoške priče o borbi sa privilegijama i kresanju činovničkog aparata. Pored neodlučnog Gorbačova, Jeljcin je bio najveći krivac za raspad SSSR-a.

Prve predsedničke izbore je dobio lako, ali mu je popularnost brzo padala, jer ni jedan problem nije mogao da reši, a njegova zavisnost o alkoholu od predsednika je stvorila političkog klovna. Na jednom putovanju u inostranstvu nije mogao da izađe iz aviona, a u Berlinu je dirigovao nemačkim vojnim orkestrom. Brukao se za vreme putovanja u SAD što su njegovi domaćini kasnije opisali u memoarima, predstavljajući ga kao neukrotivog alkoholičara.

Zbog svega toga u Rusiji mnogi smatraju da je jedini dobar potez Borisa Jeljcina bio taj što je predložio za naslednika Vladimira Putina.

(Nastaviće se)