Prodali duše zapadu

KAKAV treba da bude profil budućeg predsednika države, Vladimir Putin je opisao pre nego što je „Jedinstvena Rusija“ odlučila da ga kandiduje, u razgovoru sa radnicima ogromnog Magnetogorskog metalurškog kombinata.

- Kandidat za predsednika Rusije pre svega mora biti pošten čovek u svakom pogledu, prema svojoj porodici i bliskim, prema radnom kolektivu i prema državi - kazao je Putin.

Tada je naglasio da bez poštenja čovek uopšte ne bi smeo da bude rukovodilac kraja i oblasti, ali ni velikog preduzeća.Dakako, osim poštenja rukovodilac mora da ima znanje kao i da ume da gradi odnose sa ljudima.

- Čoveka koji ne može da drži reč ne treba pustiti da bude rukovodilac bilo kojeg kolektiva, a još više zemlje - naglasio je Putin i objasnio da su u Rusiji ukinuti neposredni izbori za gubernatora da bi se sprečio uticaj kriminalaca.

Za vreme susreta sa piscima 28. septembra 2011. Putinu je Mihail Veler postavio pitanje da li pisac u Rusiji može imati mišljenje koje se razlikuje od stava vlasti. Putin je kazao da u Rusiji inače vole da daju savete i svi se razumeju u fudbal, hokej, a znaju i kako treba upravljati ekonomijom i zemljom.

- Nije problem u kritici vlasti već u načinu kako se to govori. Ako je kritika konkretna, onda je to dobro. Ne želim nikoga da uvredim ali kritika pisaca mora biti lišena narcisoidnosti - objasnio je Putin i dodao da u društvu mora postojati dijalog vlasti i kulturnih stvaralaca.

U više intervjua Putin je kazao da je normalno da opozicija kritikuje vlast. U februaru 2010. kad je posetio televizijski centar Ostankino u Moskvi, Putinu je postavljeno pitanje mogu li se na razgovore pozivati lideri opozicije koja nema svoje predstavnike u Parlamentu.

- Ja vidim i čujem da oni lažu, ali se ja prema njima odnosim sasvim spokojno. Neko mora i da laže, jer ima onih koji žele da slušaju te laži. Na kraju krajeva opozicija i postoji da bi kritikovala vlast - rekao je Putin.

Međutim, i kad je dao zeleno svetlo da se na TV pozivaju i njegovi ogorčeni protivnici, opozicionari nisu bili zadovoljni.

Nije sporno da su lideri „male opozicije“ bivši poznati političari koji imaju iskustva. Ali, njihova je velika nevolja što narod za njih neće da glasa. Njihov najveći problem je što idu po savete u američku ambasadu i u Vašington, pa ih većina građana Rusije smatra prodanim dušama. Većina Rusa jako drži do patriotizma i političar koji dobije etiketu da je „zapadni plaćenik“ nema šansi da dobije ozbiljni broj glasova i uđe u Dumu.

Putinovi kritičari zameraju mu da se previše okružio bivšim generalima i nekadašnjim svojim kolegama oficirima tajnih službi. Glavna urednica vodećeg opozicionog moskovskog nedeljnika „Novoje vremja“ Jevgenija Albac odmah posle septembarskog kongresa „Jedinstvene Rusije“ zamera Putinu što je u vladi više od deset ministara bivših KGB-ovaca, a osim njih nekadašnji policajci su na čelu čak 25 federalnih agencija. „Novoje vremja“ piše ono što govore i mnogi građani Rusije da se hiljade bivših oficire KGB preselilo među činovnike širom te velike zemlje.

Poznata opoziciona novinarka Jevgenija Albac u spomenutom nedeljniku kaže da su u poslednjih deset godina kontrolu nad naftom, gasom i energetikom, ali i finansijama preuzeli nekadašnji KGB-ovci. Njih ujedinjuje, objašnjava ona, ne samo zajednička prošlost, već i zajednički jezik, i predstava o tome šta je poštenje i logika. Putin kao i ti ljudi iz njegovog okruženja „svoje bez velike nužde ne izdaju“, napisala je Albac.

I sociološka istraživanja potvrđuju da u današnjim ruskim političkim strukturama ima mnogo bivših generala i drugih penzionisanih oficira. Prvi je o tom problemu govorio bivši Putinov ekonomski savetnik Andrej Ilarionov, poznat kao čovek bez dlake na jeziku. On je šokirao mnoge kad je još dok je Putin bio predsednik izneo podatak da od hiljadu najuticajnijih ljudi u zemlji, koji su uključeni u donošenje ključnih odluka 77 odsto su osobe koje su radile u „specslužbama“, dakle nekoj od obaveštajnih službi, policiji i vojsci.

Ilarionov je inače pet godina bio Putinov ekonomski savetnik, a zatim je prešao da radi kao stariji naučni saradnik Centra globalne slobode i procvata američkog Instituta Katona.

Osim Putina, iz redova KGB u sadašnjoj vladi su radili i podpredsednici Sergej Ivanov i Igor Sečin, bivši premijer Mihail Fradkov koji se vratio među obaveštajce i mnogi drugi.

Sadašnji ruski predsednik Medvedev koji će najverovatnije biti premijer posle izbora 2012, već je najavio da će podmladiti ministarski sastav. To su mnogi protumačili kao najavu da će se osloboditi bivših KGB-ovaca. On će na izborima biti na čelu liste „Jedinstvene Rusije“, ali je već pozvao tu vladajuću partiju da bude otvorenija, mlađa i kreativnija i da se oslobodi „slučajnih ljudi“ koji su se prišljamčili zbog svojih interesa. Problem bi mogao da bude što se penzionisani generali i ofiiciri ne predaju tako lako.

(Nastaviće se)