Na krilima vojske!

MODERNIZACIJA ruske armije je jedan od prioriteta u narednom periodu. Za pet do deset godina vojska i mornarica bi u potpunosti trebalo da dobiju novo naoružanje, a u razvoj vojno-industrijskog kompleksa Rusija će do 2020. uložiti tri triliona rubalja. Prvih 440 milijardi rubalja fabrike vojne opreme dobiće u naredne u tri godine. Potreban novac je planiran budžetom za period od 2012. do 2014. godine. Upravo od tog novca će se modernizovati svih 1.700 vojnih fabrika. Spisak fabrika koje će dobiti novu opremu već je napravljen.

Putin i Medvedev su već objasnili građanima da rast troškova za vojno-industrijski kompleks treba da podigne tehnološki nivo ruske industrije, a u celini će ojačati rusku ekonomiju.

- Stvaranje čvrste naučnotehničke celine za pravljene modernih tehnologija u odbrani, za nas je jedan od ključnih prioriteta - rekao je nedavno Vladimir Putin.

On je dodao da će oko 20 odsto od celokupnog novca predviđenog za vojsku biti namenjeno za naučnoistraživački i konstruktorski rad.

Putin kaže da su već određeni prioritetni smerovi razvoja vojno-industrijskog kompleksa. Glavni deo novca trošiće se na novu raketno-kosmičku produkciju, zatim za avio-gradnju, kao i brodogradnju. Značajna sredstva će se uložiti i u pravljenje modernog sistema veze i upravljanja.

Ruska armija sada ima oko milion vojnika i oficira. Do 2017. godine imaće 425.000 profesionalnih vojnika. Svake godine vojska će dobijati novih 50.000 profesionalni vodnika i vojnika koji će biti pod ugovorom.

- U ruskoj armiji je oko 200.000 „kontraktnika“ dakle vojnika pod ugovorom - kaže zamenik ministra odbrane general Nikolaj Panjkov. - Profesionalci mogu da budu momci od 19 do 30 godina. Minimalno obrazovanje je srednje. Jasno je da svi moraju proći zdravstvene preglede i psihofizičko testiranje.

Putin i Medvedev imaju identičan stav o potrebi modernizacije ruske armije. Mnogo puta su objašnjavali ne samo svojoj javnosti već i strancima zbog čega Rusija mora da brine o svojoj odbrambenoj moći i da nikoga ne namerava da napada. Na pitanje novinara vraćamo li se ponovo u Hladni rat Medvedev je nedavno jasno kazao: „Ne“.

Medvedev je kao i Putin po ko zna koji put ponovio da Rusiji smeta to što se NATO stalno primiče njenim granicama.

- Mi moramo voditi računa o tome da nam se NATO približava bez obzira na naše partnerske odnose. Posebno nam smeta što NATO dolazi u bivše sovjetske republike. To, ipak, ne znači da se vraćamo u Hladni rat, ali Rusija mora voditi računa o tim promenama, o približavanju NATO našim granicama - rekao je Medvedev.

Američki predsednik Džordž Buš stariji je u januaru 1992. u Kongresu objavio: „Božjom milošću Amerika je pobedila u Hladnom ratu.“ Od tada je prošlo skoro dvadeset godina, a Amerikaci se i dalje osećaju kao pobednici, mada u Moskvi smatraju da u Hladnom ratu nije bilo pobednika, jer se SSSR raspao ne zbog pritiska Amerike i njenih saveznika, nego zato što nije uspevao da rešava osnovna ekonomska pitanja. Rezultat je bio standard građana na vrlo niskom nivou.

U vreme Leonida Brežnjeva sovjetsko rukovodstvo je napravilo kardinalnu grešku što se upustilo u trku u naoružanju sa Amerikom. Što su se više proizvodile rakete i podmornice, prodavnice su bile praznije. Tek kasnije su ruski generali shvatili da je potrebno znatno manje raketa i atomskih glava, jer se potencijalni protivnik može uništiti samo jednom.

Sadašnje rusko rukovodstvo želi da ima spremnu i sposobnu armiju da zaštiti svoju zemlju, ali bez bilo kakve trke u naoružavanju radi punjenja vojnih arsenala, koji najverovatnije nikada neće biti iskorišteni. Rakete, avioni i podmornice nisu potrebne u nekom zastrašujućem broju, već taman toliko da potencijalni protivnik zna da će u slučaju napada na Rusiju odgovor biti žestok.

Vladimir Putin smatra da je veliki problem to što nemalom broju američkih generala odgovara napetost. Oni tako opravdavaju visoki vojni budžet i zato mistifikuju rusku opasnost, mada su svi svesni da Rusiji treba stabilan razvoj i ne namerava da ratuje osim ako je neko napadne.

- Rusija ne sme da bude siromašna, neefikasna i ne sme se raspadati na delove. Takođe ne sme da bude u izolaciji - kazao je predsednik Medvedev na septembarskom kongresu Jedinstvene Rusije.

Još dok je bio predsednik, Vladimir Putin je na vreme shvatio da je za Rusiju pitanje čvrstog povezivanja sa najrazvijenim evropskim zemljama izuzetno važno ne samo zbog biznisa. Jake ekonomske veze koje su stvorene sa Nemačkom, zatim Italijom i Francuskom, a na Istoku sa Kinom, na najbolji način štite Rusiju od moguće izolacije koju su nekada Amerikanci koristili protiv SSSR.

Posle kratkotrajnog rata u Gruziji u Americi je bilo onih koji su predlagali da se hladnoratovskim metodama kazni Rusija tako što bi joj se uvele različite sankcije i blokade. Međutim, to je palo u vodu jer Vašington nije toliko moćan da natera nemačke, ali i druge snažne evropske korporacije da se odreknu ruskog tržišta. Što Rusija bude imala jače ekonomske veze sa svetom, manje će biti šanse onih koji imaju nostalgiju prema hladnoratovskim vremenima.

(Nastaviće se)