Paraziti štancuju dolare

- Mi moramo da prevaziđemo dosta rasprostranjeno mišljenje da je Rusija kao medved koji tobože samo čeka da nekoga pojede. U stvarnosti je sasvim suprotno. U Rusiji sazreva spoznaja da ona može da ispunjava svoju ulogu svetske države ravnopravno sa SAD ako istovremeno nađe put širokom partnerstvu sa Evropom - objasnio je Šreder.

BivŠi nemački kancelar ističe da od dolaska Putina na vlast strani investitori više ne moraju da plaćaju reket kriminalcima. Putin je kao predsednik počeo da obnavlja državne strukture i prvi put je stvorio svojevrsne pravne garancije za građane i investitore.

- U interesu je Evrope i Rusije da sarađuju u energetici, a Rusiji bi trebalo da bude važno da privlači investitore na traženju i eksploataciji gasnih i naftnih bušotina - poručuje Šreder.

On podseća da je 2005. prvo odbio, ali ga je kasnije Putin nagovorio da bude na čelu nadzornog saveta Severno-evropskog gasovoda koji treba da pomogne Evropi da dugoročno reši svoje probleme sa nestašicom gasa.

Bez obzira koliko ko u zapadnoj Evropi voleo Putina ostaje činjenica da je on izvukao ih haosa Rusiju koja sada želi ravnopravnu saradnju sa svima koji na velikom ruskom tržištu vide svoju šansu. Rusija nije više socijalistička zemlja pa se ne bavi izvozom ideologije i revolucija. I Putin i Medvedev se pre svega bave podizanjem privrede i standarda građana Rusije.

U vreme dok se većina političara u svetu trudi da se dopadne ili bar ne zameri glavnom svetskom gazdi i policajcu koji sedi u Vašingtonu, Vladimir Putin otvoreno govori ono što mnogi misle. Američke političare posebno ljuti što Putin govori o parazitima koji koriste mašine za štampanje dolara bez pokrića. Ove godine Putin je dva puta podsetio na "američki parazitizam".

Za vreme posete Pekingu prošlog meseca ruski premijer je kineskim novinarima objasnio kome sve šteti američki parazitizam.

- To je loše za svetsku ekonomiju ali i za SAD, jer slabi njihovu finansijsku disciplinu. Oni sada samo štampaju novac. Ne želim da dajem ocene, ali oni su svojevremeno savetovali nama da se tako ne ponašamo. Štampati novac nekada je neophodno, ali takva politika mora imati ograničenja - objasnio je Putin.

Pre toga, letos je ruski premijer Vladimir Putin vrlo iskreno govorio o američkoj krizi učesnicima omladinskog logorovanja na jezeru Seliger u Tverskoj oblasti.

- To što Amerika živi povećavajući dug, znači da deo svojih teškoća prebacuje na celokupnu svetsku ekonomiku, parazitira na svetskoj ekonomici i na monopolskom položaju dolara. Savremena ekonomija je globalizovana i sve zemlje na neki način zavise jedna od druge, a američka ekonomija je jedna od lokomotiva. I ako kod njih dođe do sistemskih problema to ne donosi ni drugima dobro. Ne radi se samo o tome što neke zemlje, među kojima su Rusija i Kina, imaju značajne sume dolara u deviznim rezervama, ekonomski problemi u SAD mogu da izazovu nevolje u celokupnoj svetskoj ekonomiji - rekao je Putin.

U političkoj istoriji sigurno će biti zapisana Putinova ocena izjave arogantne Madlen Olbrajt, američke državne sekretarke iz perioda vladavine Bila Klintona. U direktnom TV prenosu razgovora sa narodom, na traženje građanina Novosibirska Putin je prokomentarisao izjavu Olbrajtove "da Rusija neopravdano vlada ogromnim prirodnim bogatstvima".

- Takve ideje kod nekih političara sa "upalom mozga" lutaju po glavi. Takve izjave su "politička erotika" koja nekome možda i može da učini zadovoljstvo, ali ne može da dovede do pozitivnog rezultata - objasnio je Putin.

Ruski predsednik je dodao da takve izjave samo potvrđuju da Rusija sa pravom modernizuje svoju armiju, koja može da zaštiti državu i njene interese.

Potvrdio je uz to da Rusija ima dovoljno snage i sredstava da zaštiti svoje interese na svojoj teritoriji, ali i u drugim regionima. Kao primer male zemlje koja nije mogla da zaštiti svoju teritoriju i ogromne zalihe nafte, Putin je naveo Irak. Ne spominjući SAD, ipak je kritikovao tu velesilu:

- Naučili su da pucaju, ali da uvedu red u zemlji ne uspevaju. Teško će u tome uspeti, jer nema perspektive ratovanje sa narodom.

Da nema ni najmanju nameru da se udvara Zapadu već je spreman da sve govori u lice, Putin je dokazao govoreći 10. februara 2007. u Minhenu na konferenciji bezbednosti. Mnogi na Zapadu uporedili su taj govor sa onim koji je Vinston Čerčil u martu 1946. održao u Fultonu, kada je zapravo počeo "hladni rat". U Minhenu nije rekao ništa novo, ali je šok izazvala njegova iskrena želja da sve to čuje svetska javnost.

Tada je objasnio da "jednopolarni svet" zapravo znači da postoji jedan centar gde se odlučuje.

- Dakle, radi se o svetu jednog gospodara - objasnio je on.

(Nastaviće se)