Verni saveznik Srbije

ČESTE Putinove posete hramovima nije samo njegova protokolarna obaveza. On je iskreni vernik i to potvrđuju ljudi koji ga dobro poznaju. Na šestoj godišnjoj Putinovoj press konferenciji novinarke iz grada Sarova gde je jedna od najvećih pravoslavnih svetinja, a tamo je i institut u kome je napravljena prva sovjetska atomska bomba, pitala je ruskog predsednika kakvu važnost on pridaje pravoslavlju kao i razvoju atomske oblasti.

- Pravoslavlje i atomska oblast jačaju rusku državnost i bezbednost. Iz toga se može izvući jasan zaključak kako se država treba odnositi prema njima sada i u budućnosti - zaključio je Putin.

I bivši nemački kancelar Gerhard Šreder tvrdi da je Putin iskreni vernik.

"On duboko oseća svoju vezu sa Rusijom i pravoslavnom crkvom. U to sam se mnogo puta uverio boraveći s njim i u neslužbenoj atmosferi", ocenio je Šreder u memoarima "Moj život u politici" objavljenim na ruskom jeziku. "U njegovoj rezidenciji je napravljena po njegovom traženju bogomolja. Uveren sam da je Putinov odnos prema religiji opredelio i njegov odnos partnerstva sa Evropom i njenom hrišćanskom kulturom".

Ko je video Putinove fotografije snimljene posle plivanja mogao je da primeti da on nosi krst, ne iz mode već zato što su ga krstili kao dete.

Svojevremeno ga je popularni američki voditelj Lari King pitao "Veruje li u svevišnjeg". Bilo je to u septembru 2000. Tada je Putin kazao "Verujem u ljude, verujem u dobre namere, verujem u to da smo mi u ovom svetu zato da činimo dobro".

Više je razloga zbog čega Vladimir Putin gaji velike simpatije prema srpskom narodu. Mnogo puta je javno govorio o bliskosti Rusa i Srba ne samo zbog iste religije nego i zbog preplitanja istorije i kulture. Kao iskreni hrišćanin Putin nije mogao mirno da gleda kako se pale i ruše srpske crkve na Kosovu i Metohiji. Osim toga Putin se po životnoj filozofiji razlikuje od mnogih političara koji rukovode moćnim državama, jer smatra da se ni jedan narod ne sme ponižavati, već ga treba uvažavati kao i one velike.

- Ceo život sam se bavio istočnim veštinama i imam određenu filozofiju prema partnerima. Bez obzira kakav je, prema njemu se treba odnositi sa poštovanjem. Bolje je da se uvek prema partnerima, dakle i narodima, odnosimo sa uvažavanjem - objasnio je svoj životni kredo.

Vladimir Putin je zaista iskren prijatelj Srba što je dokazao i dok je bio predsednik Rusije i sada kao premijer. On je čovek koji zna da drži reč i ne spada u "političke trgovce" koji su u stanju da u određenom trenutku zaborave na obećanje. Zahvaljujući jasnom stavu Putina o Kosovu ruska diplomatija je bila i jeste naš najveći i najverniji saveznik.

Mnogi od sadašnjih ruskih diplomata radili su i u Jeljcinovo vreme. On je imao velike probleme sa dugovima i inače finansijskom situacijom u zemlji, pa je često morao da zakoči. Ponekad je znao da podvikne kad bi video koliko je ogorčena ruska javnost zbog nepravdi koje se čine Srbima, ali nije imao čvrstinu ni doslednost. Putin je sasvim drugačiji čovek, pa su zato i ruske diplomate dobile sasvim druge "notne sveske".

Većina građane Rusije kao i sve vodeće političke partije podržavale su Putina i sada predsednika Medvedeva koji su bez svake sumnje na strani Srba. Gunđao je i protivio se tome samo mali broj bogatijih, kao i oni prozapadni novinari i političari "iz male opozicije". Oni ponavljaju staru priču i postavljaju pitanje "zašto bi se Rusija zbog Srba svađala sa Amerikom".Odgovor njima i Zapadu dao je upravo Putin u više intervjua gde je jasno kazao da Rusija brani principe međunarodnog prava pa tako i Srbiju koja ima legalno pravo da sačuva svoju teritoriju.

Koliko je Putinu iskreno stalo da Srbija reši svoje probleme i da je Rusija spremna da pomogne u svojim mogućnostima, mogao je da čuje i oseti Vojislav Koštunica 27. oktobra 2000. prilikom prve posete Moskvi. Problem Kosova i unapređivanje saradnje bila su dva ključna pitanja dnevnog reda 16. i 17. juna 2001. kad je Putin u Beogradu razgovarao sa Vojislavom Koštunicom i Zoranom Đinđićem. Tada je Putin posetio i svoje vojnike na Kosovu.

U to vreme rukovodstvo u Beogradu je mislilo da će uspeti da reši problem u saradnji sa zapadom pa nije previše obraćalo pažnju saradnji sa Rusijom. Među srpskim političarima mogla se čuti rečenica: zašto da gubimo vreme sa Moskvom kad je bolje da direktno rešimo problem sa Amerikancima. U toj zabludi smo izgubili mnogo dragocenog vremena za diplomatske aktivnosti. Tada su mnogi uticajni političari u Beogradu mislili da ni biznis sa Rusijom nije toliko bitan. Tek kad je Rusija postala interesantna i Zapadu zbog ekonomskih računica, probudili su se i naši političari.

Početkom 2008. u Kremlju su se sreli Putin, Tadić i Koštunica. Taj susret je zapamćen i zbog čarki ljudi iz okruženja predsednika Tadića i premijera Koštunice. O borbi za mesto za stolom i ispred koga će sve biti mikrofoni pisalo se kasnije u novinama. Iako je bilo predviđeno da detalje o postignutom dogovoru svečano saopšte Putin i Tadić, zbog insistiranja Koštuničinih ljudi domaćini su promenili protokol pa je pod hitno u Kremlj pozvan tadašnji potpredsednik vlade i predsednički kandidat Dmitrij Medvedev. Ispalo je da je borba za mesto za stolom trebala da bude dokaz koliko se ko borio za postizanje energetskog dogovora sa Rusima.

(Nastaviće se)