Neće srpsku guberniju

OD svih Putinovih susreta sa Srbima najkoloritniji je bio onaj u Beogradu 23. marta 2011. Posle političkih razgovora sa Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem, Putin je imao i “ležerniji deo programa” u Beogradu. Ljudi iz okruženja ruskog premijera tvrde da je Putin bio oduševljen time kako su ga na stadionu dočekali navijači Crvene zvezde. Snimke su tog dana vrteli su svi ruski TV kanali uz komentar da Putina tako toplo niko nije dočekao.

O Putinovom oduševljenju prijemom u Beogradu govorio je u intervjuu moskovskom nedeljniku “Itogi” i vođa ruskih bajkera, čiji je nadimak “Hirurg”. Kad ceo stadion skandira “Srbija -Rusija” i zatim zapeva ruske pesme, jasno je sa kakvim je simpatijama dočekan ruski premijer, ushićeno je objašnjavao vođa ruskih bajkera.

Ako se prelistaju naše novine proteklih nekoliko godina, lako se mogu pronaći tekstovi u kojima se tvrdi kako će nas “Rusija prodati” i da će u jednom trenutku “Putin popustiti Bušu”. Te zlurade prognoze se nisu mogle obistiniti, jer Putin nije nameravao da popusti ni predsedniku SAD, a ni drugima na Zapadu, pa i danas ima isti stav o Kosovu i Metohiju kao na početku predsedničkog mandata. Putin je jasno rekao da će Rusija kao stalni član Saveta bezbednosti UN iskoristiti pravo veta i da nikada neće priznati nezavisno Kosovo ma koliko se trudili Amerikanci.

Pogotovo zvuče apsurdno tvrdnje beogradskih političara koji su mnogo puta ponovili kako Rusi hoće da od Srbije naprave svoju guberniju. U više navrata Putin je isticao da Rusiji nije potrebna tuđa teritorija, jer svoje zemlje ima sasvim dovoljno. Bog je Rusiji podario ogromna prirodna bogatstva, pa joj zaista nije potrebna i srpska zemlja.

Kako je Putin iskreno branio Srbe, dovoljno je pročitati samo nekoliko njegovih ocena u razgovorima sa Amerikancima kao i s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Još dok je bio na vlasti Džordž Buš, Putin ga je upozoravao da će “presedan Kosova” otvoriti jednog dana slične probleme u svetu pa će se pojavljivati nove nezavisne države. To se već dogodilo na Kavkazu. Samostalnost su posle rata 2008. objavile Južna Osetija i Abhazija. Kao što Rusija nije mogla da uđe u rat zbog Kosova, tako moćna Amerika može da pomogne Gruziji samo političkom podrškom. Jedino predsednik Gruzije Mihail Sakašvili nije mogao da shvati da zbog njega neće da počne atomski rat između Amerike i Rusije.

Putin je prvi državnik koji je javno rekao da je Zapad pomogao da se stvori banditska država u srcu Evrope i da će jednog dana imati velikih problema jer su Albanci već napravili od Kosova glavni punkt za tranzit narkotika u zapadnu Evropu.

- Kako se bude rešavao problem na Kosovu, to se kasnije treba primenjivati u sličnim slučajevima na postsovjetskom prostoru - rekao je sasvim iskreno predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel 2006. godine.

Putin je aludirao na rešavanje statusa Abhazije i Južne Osetije, koje su se u to vreme nalazile formalno u sastavu Gruzije, ali su već godinama živele odvojeno. Osim njih i Pridnjestrovlje, koje formalno pripada Moldaviji, na referendumu je izglasalo da želi da se pripoji Rusiji.

Putin je podsetio Angelu Merkel da je Rusija bila protiv bombardovanja Srbije, a posledice tih grešaka se i danas vide. On je postavio glasno pitanje: da li je bilo moralno bombardovati državu u centru Evrope na kraju 20 veka? Evropa ne bi smela da dopusti da se nametne rešenje ponižavajuće za srpski narod. Ni Buš ni Merkelova nisu imali jakih argumenata da se na konferencijama za novinare suprotstave ovim porukama.

Kad se sve to zna, jasno je koliko su zlonamerne priče onih naših politikanata koji ponavljaju kako su “Rusija i Putin izdali Srbe”. Putin se dokazao u poslednjih 12 godina kao najlojalniji srpski saveznik. Uostalom, to što još veliki broj zemalja nije priznao nezavisnost Kosova, uprkos vrlo moćnom lobiranju, pa i pritisku Amerike, velika zasluga je i ruske diplomatije.

Prvi savet Putina i ruskih diplomata bio je da Srbija nikako ne dopusti da se uz njen pristanak izglasa nova rezolucija SB o Kosovu i tako anulira istorijska važnost rezolucije 1244. Amerikanci su pokušali na razne načine da proguraju više varijanti svojih rezolucija, ali je sve bilo bez uspeha jer Rusi nisu dopustili da se one usvoje. Rusija je bila protiv “plana Martija Ahtisarija” jer je jednostran i samo vodi računa o albanskim interesima.

Glavni ruski stav je bio da je principijelno nedopustivo da se oduzima teritorija suverenoj državi i to protiv njenje volje. Moskva nije dopustila da se poništi rezolucija SB OUN 1244 jer do sada nisu ispunjeni njeni ključni stavovi koji se odnose na garancije prava Srba i manjina u pokrajini. Mnogo puta Rusi su dokazivali da će primerom Kosova krenuti i drugi narodi. Svi zapadni predlozi dokumenata nisu do kraja insistirali na kompromisu između Beograda i Prištine, što je dokaz da su nameravali da priznaju Albancima državu bez obzira na rezultat pregovora.

Vladimir Putin i ruski diplomati su u različitim situacijama ponavljali jedan od ključnih argumenata: Priština nije i ne ispunjava nikakve standarde za priznavanje samostalnosti.

(Kraj)