Brozov kult uništen

SRPSKA akademija nauka i umetnosti 1990. godine usvaja predlog Dobrice Ćosića da se naredne godine održi skupština na temu "Srpski narod danas i sutra", na koju bi bili pozvani i ugledni kulturni i javni radnici van Akademije.

Ćosić 16. januara putuje u Moskvu na okrugli sto NIN-a i "Literaturne gazete" o 1948. godini i sukobu Tita sa Staljinom u novom svetlu (iz Jugoslavije su još učestvovali Milovan Đilas, Svetozar Stojanović, Branko Petranović, Andrija Krešić). Ćosić je naglasio:

"Uzroci sukoba KPJ i Informbiroa su po svojoj prirodi i državni, i ideološki, i lični..."

Ali je takođe primetio:

"Ono što predstavlja 1948. godina shvatiće i saznaće celovito - naši unuci. Naravno, ta 1948. godina daje i danas istoriografiji i književnosti veoma mnogo činjenica da izraze opštu svest epohe u kojoj živimo..."

Ćosić je, međutim, ukazao i na dramu ljudi u Jugoslaviji u to vreme, pa i kasnije:

"Uzrokovane su ogromne ljudske tragedije, tipične za staljinističke čistke. Zavladao je enkavedeovski teror, sa inovacijama Udbe i KOS-a, nad ubeđenim i mnogobrojnim nabeđenim i policiji sumnjivim informbirovcima. Vršena su stravična nasilja i nad nevinim ljudima. Izvršena je prava logorizacija Jugoslavije..."

U intervjuu "Literaturnoj gazeti", Ćosić je naglasio da "veoma pesimistički gleda na budućnost međunacionalnih i međureligijskih odnosa na Balkanu, posebno na albansko-srpske i hrvatsko-srpske odnose". On je pozitivno ocenio zbivanja u istočnoj Evropi, ali je bio veoma zabrinut za podanike Staljina, Tita, Živkova, Čaušeskua...

Na 14. vanrednom kongresu Saveza komunista Jugoslavije, održanom 20-22. januara u Beogradu, napuštanjem zasedanja delegacija Slovenije i Hrvatske, SKJ se raspao.

Ćosić će 1. marta dati intervju i "Njujork tajmsu". Uglednom novinaru ovog lista Dejvidu Bajnderu, on kaže:

"Centralno pitanje u Jugoslaviji danas glasi: da li će Jugoslavija biti federacija na osnovu novog ustava ili konfederacija, što žele Slovenci i Hrvati... Vladajuća Komunistička partija je uništena. Uništen je i kult Titove ličnosti... Ja apsolutno verujem u demokratsku budućnost Srbije..."

Ćosić smatra da se u Jugoslaviji živi na razvalinama sistema...

BIGZ krajem marta najavljuje objavljivanje novog Ćosićevog dela "Vernik", romana od oko 700 stranica. Prethodno su štampane Ćosićeve knjige: "Grešnik", u tiražu od 100.000, i "Otpadnik" u 70.000 primeraka!

U aprilu, zajedno sa Zoranom Đinđićem, učestvuje u Bratislavi na svetskom skupu intelektualaca, na poziv Vaclava Havela, predsednika Čehoslovačke (razgovarano je na temu "Etika i politika").

Krajem aprila boravi u SAD, u Vašingtonu, gde je u Kongresu obavljeno "saslušanje" o zbivanjima na Kosovu, o položaju Srba i Albanaca. Učestvovala su četiri američka senatora i osam članova Predstavničkog doma, predstavnici Albanaca sa Kosova, predvođeni Ibrahimom Rugovom. Sa srpske strane, pored Ćosića, bili su vladika prizrenski Pavle (budući patrijarh) i dr Radoslav Stojanović. Bila je to, kako je neko od novinara primetio, "repriza kosovskih bitaka". Evo šta je Ćosić, pored ostalog, rekao:

"... Ako se želi opstanak Jugoslavije i njen demokratski preobražaj, ako se želi da se spreči građanski rat i libanizacija Jugoslavije, ako se želi mir na Balkanu i ne želi njegova državno-politička dekompozicija opasna po Evropu, čemu teže snažni internacionalni činioci ideološke i religijske provinijencije - neophodno je da se prevladaju ideološka predubeđenja, prestane s degradiranjem srpskog naroda optuživanjem Srbije za boljševizam i totalitarizam i napuste tekući informacijski stereotipi o jugoslovenskim prilikama i nesrećama".

Kritičar "Politike ekspres" Dragan Orlović 5. juna prvi objavljuje kritiku o romanu "Vernik".

Orlović zaključuje da je vernik "svedočanstvo tragizma čovekovog bivstvovanja u vremenu zla i vremenu smrti", a trilogiju kojoj ovaj roman pripada ("Vreme zla") Ćosić je morao da napiše, "iz duboke unutrašnje potrebe, i kao jedan mučan pogled u sebe samog, u ideologiju pokreta kojem je pripadao".

Kritičar "Politike" Čedomir Mirković oglasiće se tek 30. juna, ističući da je "Vernik" najdirektniji nastavak "Grešnika" i "Otpadnika" i da su sve te tri knjige naši "Zli dusi" i srpski "Budenbrokovi"...

U Parizu, Ćosić se 16. maja susreo sa svojim čitaocima u centru "Andre Malro", i tom prilikom je rekao da je "proživeo dva poretka, preživeo slom dveju generacija, dedova i očeva, a da je doživeo slom i svoje generacije". Izveštač "Politike" je javio da je Ćosić podvukao kako danas u Srbiji i u Jugoslaviji ima mnogo razočaranih ljudi, ljudi bez nade, i da lično oseća veliku strepnju i jezu od nacionalizama, koji bujaju na sve strane. Pa ipak, on je odbio premisu da je razočaran čovek...

(Nastaviće se)