Pod teretom prošlosti

U PARIZU je izdavačka kuća "L‘Age d'Homme" objavila prvi tom Ćosićevog romana Vreme zla, u prevodu Slobodana Despota. Knjiga je naišla na izuzetno dobar prijem i kod kritike i kod čitalaca.

A u Srbiji, pak, u klimi opšteg previranja u političkom životu zapaženo je i učešće mnogih pisaca na političkim tribinama. Ćosić je bio, kako je neko primetio, "enigma i za vlast i za opoziciju".

On podržava sve one koji se zalažu za demokratizaciju Srbije, za pluralizam, za novu, modernu Srbiju. NIN-u daje opširan intervju u kome najpre kaže da je "Vreme zla" smišljao i skicirao istovremeno kada je pisao "Vreme smrti", a onda je odmah (1980) započeo pisanje "Grešnika", "Otpadnika" i "Vernika". Potom veli:

Neizvesnost nam je dublja od nade. Prošlost nas više muči nego što nas ozaruje budućnost. Ispoveda se patnja, najavljuje se osveta... U ovim danima za duh nema ničeg težeg i odgovornijeg od stvaranja razumne nade... Bio sam politička i ideološka opozicija titoizmu i činio sam to što sam činio i zato što tada moji savremenici nisu hteli, nisu smeli, nisu mogli. Borio sam se sa grupom istomišljenika da nastave pluralističko i demokratsko društvo i da se u demokratskom sadržaju i obliku na stupnju istorijske zrelosti i umne i moralne visine srpskog naroda rešava i reši srpsko pitanje. Ti ciljevi opozicije kojoj sam pripadao - danas se ostvaruju. Teško, nedosledno, sporo. Ali se ostvaruju i ubeđen sam ostvariće se...

Ali Ćosić ne prilazi nijednoj stranci, jer njegove ideje i zamisli "ne staju u program nijedne političke stranke". Zovu ga socijalisti (i u Glavni odbor!), zovu ga i demokrate...

Odbija ih.

Od 21. do 26. jula u Engleskoj, u jorkširskom gradiću Harougejt održan je četvrti svetski kongres za sovjetske i istočnoevropske studije. Ćosić je učestvovao u radu skupa kada se raspravljalo na temu "Književnost kao kritika ideologije".

U Kninskoj krajini je 17. avgusta počela pobuna obespravljenih Srba u Hrvatskoj. Srbi su započeli otimanje oružja od hrvatske milicije, podizanje barikada na saobraćajnicama... Narednih dana počinje i generalni štrajk Albanaca na Kosovu... Donet je, na tajnom sastanku u Kačaniku, tzv. Ustav Republike Kosovo... Sukobi Muslimana i Srba u Foči...

Početkom septembra, u razgovoru sa Petrom Džadžićem (za reviju "Svet") Ćosić kaže:

- Po mom mišljenju, boljševizam, to jest, staljinizam, kod Srba bio je "lažna svest", ideologija determinisana globalnom evropskom konstelacijom. Slom titoizma, varijante boljševizma-staljinizma, omogućuje srpskom narodu da se vrati svojim autohtonim energijama i demokratiji, te se tako istorijski i civilizacijski ponovo uspostavi".

U prepunoj dvorani Sremskokarlovačke gimnazije Ćosić je imao književno veče, 14. septembra, u dane održavanja "Brankovog kola".

Tih dana, iz Zrenjanina je potekao predlog da se Ćosić kandiduje za predsednika Republike Srbije.

Povodom 75. godišnjice junačke odbrane Beograda 1915. godine, u velikoj dvorani Sava centra, Društvo za čuvanje spomenika i negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1918. godine, NIP "Politika" i Skupština grada Beograda ogranizovali su (23. septembra 1990. godine) spektakularnu predstavu Odbrana Beograda - prizori vremena smrti, po romanu Dobrice Ćosića. Dramatizaciju je uradio Radomir Putnik, režirao Petar Zec, a uloge su tumačili: Ljuba Tadić (Nikola Pašić), Miloš Žutić (vojvoda Radomir Putnik), Mihajlo Janketić (vojvoda Živojin Mišić), Predrag Ejdus (Vukašin Katić), Tanasije Uzunović (major Gavrilović), Milan Gutović (Bora Pub)...

Od 22. do 27. otkobra, kao gost Saveza pisaca Mađarske, Dobrica Ćosić boravi u Budimpešti. Povod je objavljivanje njegove knjige "Sedam dana u Budimpešti" na mađarskom jeziku, u prevodu Stojana Vujičića. O Ćosićevom delu govorili su Arpad Genc i prevodilac, dok je poznati mađarski pisac Đerđ Konrad postavljao Ćosiću pitanja posle kojih se razvio veoma zanimljiv, povremeno uzbudljiv dijalog. Ćosić je održao i predavanje u velikoj dvorani Sociološkog instituta Mađarske akademije nauka: "Jugoslovensko pitanje danas".

Na Cetinju je 28. oktobra Dobrici Ćosiću uručena Njegoševa nagrada za troknjižje "Vreme zla". Ovu odluku doneo je žiri u saastavu: Milo Kralj, Čedomir Mirković, Svetozar Petrović, Petar Sarić, Nikola Kovač, Radomir Ivanović, Georgij Stalev, Husein Bašić i Slobodan Kalezić. Ćosić je doputovao nekoliko dana ranije u Crnu Goru. Bio je u Podgorici, nameravao je da sa suprugom obiđe Skadarsko jezero (ali je zbog nevremena taj izlet odložen), bio je u Rijeci Crnojevića, potom posetio manastir Ostrog, održao je i konferenciju za štampu i dao intervju Televiziji Beograd...

Onda je stigao na Cetinje gde je pročitao svoj govor o mučnoj sadašnjici, ističući da nas samo vizija najumnijih može dovesti do bolje budućnosti... Govorio je i o tome da nam stihija preti, da su neminovne velike promene postojećeg poretka kod nas. (Grupa crnogorskih separatista dočekala ga je pred salom sa transparentom "Ovo nije Srbija"...)

Novčani iznos nagrade (50.000 dinara) Ćosić je poklonio fondu za povratak Njegoševe kapele na Lovćen.

U Hilandaru prisustvuje ustoličenju oca Pajsija za novog igumana ove carske lavre (zajedno sa prijateljem Vojislavom Vojom Đurićem).

(Nastaviće se)