Odlazak bivše braće

SA mnogih strana stižu predlozi, pa i zahtevi, da se kandiduje za predsednika Srbije. Ćosić, međutim, na te predloge odgovara:

- Nisam ubeđen da imam sposobnosti da vršim funkciju za koju su u ovim vremenima neophodna svojstva koja ja nemam. Moramo birati mlađe i ljude spremne da sav svoj život ulože u traženje izlaza iz ćorsokaka u kome smo se našli. Najgori izbor će biti ako to bude čovek koji se bori za vlast i koji zastupa neku regresivnu ideologiju koja obnavlja građanski rat i vuče Srbiju sve dalje od savremenih evropskih tokova.

- Ja, naravno, jesam dužnik Srbiji; ali ona od mene može da očekuje samo ono što ja imam i mogu da joj dajem. I to ću činiti dok sam živ...

U Rimu, 28. i 29. novembra, učestvuje na seminaru koji je organizovalo međunarodno odeljenje Socijalističke partije Italije na temu "Kuda ide Jugoslavija - poreklo jugoslovenske krize". Iz Hrvatske skupu prisustvuje Mika Tripalo, a iz Slovenije Ciril Zlobec. Između ostalog, Ćosić je upozorio:

- Dezintegracija Jugoslavije se ubrzava...

Krajem septembra Sabor Hrvatske usvojio je Ustav Republike Hrvatske kojim se ova zemlja proglašava "nacionalnom državom hrvatskog naroda". I Skupština Slovenije proglasila je (26. decembra) samostalnost Republike Slovenije, na osnovu plebiscita na kome se za to izjasnilo 86 odsto glasača.

Povodom smrti Vaska Pope, Ćosić 7. januara 1991. govori na komemorativnom skupu u Udruženju književnika Srbije. On kaže da je Popa "najnarodniji i najuniverzalniji pesnik", da je bio "strasni kulturni poslenik, izdavač najviše kulture, ubeđeni intelektualac levičar... ingeniozni maštovnjak..."

Posle više od dve decenije, došao je 18. januara u Kruševac, odazvao se pozivu iz zavičaja, i u prepunoj dvorani bioskopa govorio o Jugoslaviji i srpskom pitanju. Naglašava:

- Država za koju se dva veka bori srpski narod ne treba i ne može da bude velikosrpska i hegemonistička, centralistička i unitaristička... Na provizornu postbrionsku Jugoslaviju, na zaraćeno stanje i sadašnji haos u njoj, srpski narod ne može više da pristaje u ime nekakvih viših ciljeva...

Ćosić je izneo i svoju viziju Jugoslavije:

- Mogućnost opstanka i opravdanost postojanja Jugoslavije vidim u radikalnom demokratskom preobražaju državne, političke i ekonomske strukture i zasnivanju pluralističkog, otvorenog društva, čija je osnova slobodni građanin, sa pravima normiranim Helsinškom deklaracijom i odlukama KEBS-a. Znam: takva Jugoslavija je moja utopija. I ne samo moja...

Novinarima koji ga zapitkuju o stranačkoj pripadnosti odgovara:

- Ne interesuje me nikakva stranačka politika, nisam pristalica nijednog stranačkog vođe, iako imam prijateljske odnose sa mnogim političkim ljudima. Nemojte me svrstavati ni u kakve pristalice vlasti, ni u kakve sledbenike nikakve vlasti... Biću sledbenik svakog dobrog nastojanja u ovoj zemlji. Naravno, to ne isključuje moju grešku, moju zabludu...

Vodeći francuski list "Mond" objavljuje opširan prikaz Ćosićeve knjige "Vreme zla" (prevod Slobodan Despot, izdavač "L'Age d'Homme") iz pera poznatog kritičara Žorža Niva, pod naslovom "Velika komunistička ispovest". Niva podseća:

- Ovim ogromnim romanom Ćosić se upustio u ispovest koja se može svrstati pored velikih komunističkih ispovesti Malapartea, Abelija, Hakslija, Georgijua, Grosmana ili Solženjicina... Roman se grana i daleko izvan Srbije, ide do Pariza neposredno pred rat i do kominternovske Moskve... Hroničar izgubljene bitke protiv Zla, jedne nacije koja ne prihvata realnost, hroničar ljudskog bića koje ima perverznu potrebu za falsifikovanjem, Dobrica Ćosić, koji je i sam sebe ugradio u svoj roman kao mali donator na velikom srednjovekovnom oltaru, stavlja u usta jednom od svojih junaka onaj "ludi stih" velikog srpskog pesnika Njegoša: "Neka bude što biti ne može!", čemu odgovara razmišljanje njegovog jeretika Ivana izmrcvarenog Istorijom: "Na kraju svega jeste reč". Parodija na Jevanđelje po Jovanu, i povratak Bogu jednog ateističkog vernika...

Ne pamti se da je neki srpski pisac dobio tako veliki prikaz u ovom pariskom listu.

Na sastanku Svetske srpske zajednice, čije je sedište u Ženevi, a na čijem je čelu patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Ćosić je izabran za člana Saveta.

U manastiru Studenici održan je 26. februara skup posvećen godišnjici smrti vajara Nebojše Mitrića. Ćosić veli:

- Od svih svojih prijatelja najčešće srećem Nebojšu Mitrića. Svakog dana silazeći sa Topčiderskog brda, vidim Nebojšu u njegovom krstu na svetosavskom hramu; u krstu, tom po obliku najprostijim, a sadržajem apsolutnim znamenjem ljudske sudbine; u apsolutumu tog znamenja, jednakog su mi značenja saznanja i tajna...

Drugog marta govori na skupštini Matice srpske, ističući da sumnja da je u HH stoleću neka njena skupština održana u težim i neizvesnijim prilikama od današnjih, jer se "Jugoslavija ubrzano i nezaustavljivo raspada". On je veoma zabrinut za sudbinu srpskog naroda, ne samo za njenu kulturu, i napominje:

- Narodi sa kojima smo sedam decenija živeli u jednoj državi, žele da se odvoje od nas i stvore svoje nacionalne države. Iako te težnje možemo smatrati retrogradnim, nerazumnim, opasnim, mi se u ime slobode ne smemo nikakvom silom suprotstaviti...

(Nastaviće se)